Suđenje Antonu Lekaju je bilo pravično, mada se odvijalo pred nenadležnim sudom

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, oglasilo je 18. septembra 2006. godine, Antona Lekaja, bivšeg pripadnika OVK-a, krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i izreklo mu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Presuda je bila glavna vest u svim medijima u Srbiji, za razliku od samog suđenja koje se odvijalo u tišini, bez novinara i stručne javnosti.

Kosovski Albanac, Anton Lekaj imao je pravično suđenje u Srbiji, ali se suđenje odvijalo uz brojne probleme u obezbeđivanju svedoka sa Kosova, kao i svedoka koji su Kosovo napustili 1999. godine i još uvek su bez stalnog mesta prebivališta. Svedoci sa Kosova su odbili da se pojave pred sudom u Srbiji. Saradnja sa UNMIK-om nije bila u znaku podrške suđenja Lekaju u Srbiji.

FHP smatra da je Lekaju trebalo suditi na Kosovu, pred Međunarodnim sudskim većem, koje je nadležno da sudi građanima Kosova koji su počinili ratne zločine i druga teška krivična dela. Utisak je da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije odbilo da UNMIK-u preda predmet Lekaj da bi javnosti u Srbiji pokazalo da je nadležno da sudi i Albancima, računajući ih kao državljane Srbije. Šteta je učinjena na račun albanske zajednice, kojoj je u slučaju Lekaj uskraćeno da se suoči sa zločinima koji su počinjeni u njeno ime.

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije optužilo je Lekaja da je protivzakonito zatvarao, ubijao, mučio, nečovečno postupao, povređivao i silovao pripadnike nealbanske etničke zajednice u podrumu hotela “Paštrik” u Đakovici. U vezi sa tim optužbama, Sudsko veće je utvrdilo da je optuženi Lekaj u hotelu “Paštrik” silovao maloletnu romsku devojčicu S.T. kao i da je istu naterao da užarenom cigaretom nanosi opekotine Tafa Hasanu. Dalje, Sudsko veće smatra da je dokazano da je optuženi Lekaj zajedno sa drugim licima naneo tešku povredu pokojnom Radetu Gagoviću, tako što je držao Gagovića a drugo lice mu je za to vreme odseklo uvo, te da su potom svi zajedno naterali Rexh Shalu da to uvo pojede. Nadalje, veće je utvrdilo da je optuženi Lekaj zajedno sa Arben Shkupi izvršio protivprirodni blud nad oštećenim Bedri Shala te da je učestovovao u ubistvu Rexh Shale.

Sudsko veće je oslobodilo Lekaja optužbe da je učestvovao u ubistvu civila Lushaj Zvezdana, Krasniqi Bajrama i Gagović Radeta, te da je oštećenom Bala Shali odsekao tri prsta, zbog nedostatka dokaza.

Najveći problem u toku suđenja je nastao kada su svedoci koji žive na Kosovu, Berisha Sali, Bolaj Shaban i Shala Metë odbili da svedoče pred sudom u Srbiji. Sudsko veće je tada odlučilo da ove svedoke, zatim roditelje pokojnog Lushaj Zvezadana kao i četiri svedoka odbrane, sasluša 30. maja 2006. godine, član sudskog veća, sudija Miroslav Alimpić, u Prištini. Međutim, kao i u slučaju saslušanja svedoka u BiH i Hrvatskoj, sudiji iz Republike Srbije nije bilo dozvoljeno da samostalno saslušava svedoke, nego je UNMIK odredio međunarodnog sudiju da obavi saslušanje. Bez posebnog obrazloženja UNMIK je odbio da sasluša sve svedoke koje je naložilo Sudsko veće Republike Srbije, i saslušalo je samo svedoke odbrane. Nakon te odluke UNMIK-a, sudija Alimpić i zamenik tužioca za ratne zločine Stanković napustili su Okružni sud u Prištini, a svedoke odbrane je saslušao međunarodni sudija.

Iako je odluka UNMIK-a da međunardoni sudija sasluša samo svedoke odbrane proizvoljna, član veća u predmetu Lekaj, sudija Miroslav Alimpić i zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković, nisu smeli da odbiju da prusustvuju saslušanju svedoka odbrane, jer su time pokazali da ih se ne tiče utvrđivanje materijalne istine, kao i pravo optuženog da u svoju odbranu predlaže svedoke. FHP smatra da je sudija Alimpić bio obavezan da prisustvuje saslušanju svedoka, a mogao je da nastavi da traži od UNMIK-a da se saslušaju i drugi svedoci, predloženi od strane tužioca .

Bez obzira na navedene propuste člana Sudskog veća, sudije Alimpića, Sudsko veće je donelo pravednu i na zakonu zasnovanu odluku da se iskazi svedoka odbrane, saslušanih u Prištini, uvrste i pročitaju kao dokaz u postupku, čime je ispoštovano pravo optuženog na odbranu. Ali, zahvaljujući, takođe nepravilnoj odluci UNMIK-a, svedoci oštećeni, roditelji pokojnog Lushaj Zvezdana nisu imali prilike da pred sudom iznesu svoja saznanja o smrti njihovog sina.