Povodom presude Osmanu Osmanoviću
Viši sud u Beogradu doneo je 18. marta 2022. godine presudu kojom je državljanina Bosne i Hercegovine (BiH) Osmana Osmanovića, osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina jer je u svojstvu inspektora policije Brčko nečovečno postupao prema jednom pripadniku Vojske Republike Srpske i dvojici civila srpske nacionalnosti koji su bili zatočeni u logoru „Rasadnik“ u Gornjem Rahiću (Brčko, BiH). Sud je Osmanoviću produžio i pritvor u kom se nalazi od momenta hapšenja i koji će trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj predmet od samog početka početka trebalo ustupiti pravosuđu BiH u cilju jačanja regionalne saradnje i poverenja u institucije BiH.
Osmanović je uhapšen u novembru 2019. godine na graničnom prelazu Sremska Rača između Srbije i BiH i od tada se nalazi u pritvoru. Optužen je da je kao jedan od glavnih islednika u logoru „Rasadnik“ u Gornjem Rahiću (Brčko) nečovečno postupao prema Vasiljku Todiću pripadniku VRS, i civilima Milenku Radušiću, Aleksandru Pavloviću i Radi Simiću. Sud je utvrdio da je Osmanović nečovečno postupao i telesno povređivao Todića, Radušića i Simića, dok je za postupanje prema Pavloviću sud utvrdio da se takvo ponašanje optuženog ne može smatrati kao nečovečno postupanje.
Odmah po hapšenju Osmanovića, Tužilaštvo BiH je zatražilo od Srbije njegovo izručenje i ustupanje predmeta, obzirom da je Osmanović državljanin BiH, da je krivično delo izvršeno na teritoriji BiH, gde se nalaze i svedoci i oštećeni. Zahtev su institucije Srbije odbile. Osmanović nije jedini državljanin BiH koji je uhapšen na graničnom prelazu sa Srbijom i kojem se sudilo pred sudom u Srbiji. Naime, u julu 2018. godine uhapšen je i Husein Mujanović protiv kog se i dalje vodi postupak pred sudom u Srbiji. Izuzetak od ovog pravila je jedino slučaj Edina Vranja, takođe državljanina BiH kojeg su srpske vlast uhapsile prošle godine i koji je izručen pravosuđu BiH.
Karakter sukoba na prostoru bivše Jugoslavije zahteva da se procesuiranju osumnjičenih za ratne zločine pristupi regionalno, odnosno da postoji čvrsta saradnja između tužilaštava u regionu. Ta saradnja mora da bude čvrsta ne samo radi efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina, već i zbog poverenja žrtava u institucije koje procesuiraju ove zločine. Državljani BiH koji su osumljičeni za ratne zločinei i koji budu uhapšeni na teritoriji Srbije moraju biti predati pravosuđu BiH na dalje postupanje. S druge strane, kada tužilaštvo BiH podigne optužnicu protiv državljana Srbije koji se i nalazi na teritoriji Srbije taj predmet se odmah ustupa TRZ Srbije i postupak se dalje vodi pred sudom u Srbiji.
Odnosi između BiH i Srbije su već neko vreme opterećeni brojnim problemima koji se tiču odugovlačenja i nespremnosti Srbije da prizna presudu suda BiH u slučaju generala Novaka Đukića; nemogućnošću vlasti Srbije da efikasno procesuiraju ratne zločine ali i stanu na put normalizaciji glorifikovanja osuđenih za genocid u Srebrenici i davanja prostora u javnosti ratnim zločincima. Suđenje Osmanoviću i donošenje presude je još jedna od prepreka koja će stajati na putu regionalne saradnje između Srbije i BiH koja se tiče suđenja za ratne zločine i suočavanja sa prošlošću.
