Sjećanje na ugašene živote
– Izložba je vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava. Radila sam istraživanje dokaznih materijala ICTY-ja više od godinu uz pomoć Fonda za humanitarno pravo, naglašava Jaćimović i dodaje da nije završila sve radove.
BEZ PRIZNANJA
Objašnjava nam da joj je bila želja “da barem pokuša da svojim crtežima doprinese sećanju na živote koji su zauvek ugašeni ili nepravedno promenjeni, jer su ih zločinci smatrali manje vrednim”.
– Bilo je jako razočaravajuće kako se o tom zločinu govori bez priznanja i sa mnogo relativizacije. Videla sam kako se zvaničnici Srbije ponašaju i koliko im je važno da se kontekst menja u prilog osuđenih ratnih zločinaca. Onda se približilo četvrt veka od stradanja civila. Imala sam 28 godina i sve više sam razmišljala o bebi Fatimi i o tome kako bismo se možda, kao vršnjakinje, negde upoznale i družile ili barem vodile paralelne, srećne živote, ističe autorica.
Smatra da će se dalji koraci odvijati spontano, ali bi voljela da izložbi kojoj će biti dodani radovi uređeni u prethodnom periodu, ljudi pristupe i online putem.
– Čast mi je i znači mi što će moja izložba biti otvorena u Srebrenici. Ali, kao što uvek i govorim, ovu izložbu nikad nisam ni trebala da spremam. Svi smo mi, kao ljudska bića, trebali da se nalazimo na mestima sreće i slobode. Da su ljudi ljude gledali kao sebi jednake, da se bratstvo i jedinstvo zapravo vrednovalo, ne bi nama kao deci tih vremena sada bilo ovako. Da ne pričam o deci, majkama, očevima, braći, sestrama… koji nisu znali da li će najmilije videti ikada više. Ne mogu da zamislim kako je sahranjivati deo nekoga koga voliš, a kamoli da četvrt veka ne znaš ni gde je, ističe autorka, te izražava nadu da će ove godine upoznati preživjele i članove porodica ubijenih tokom genocida.
Jučer je u MC-u, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom BiH, održana konferencija Uloga usmene historije u borbi protiv revizionističkih narativa, a predstavljen je i projekat Životi iza polja smrti. Održana je i videoizložba Naša priča: Srebrenica. Udruženje Horizont 2006 u Bihaću je organizovalo Performans 8372, te je predstavljena knjiga Nedžada Avdića “Ja, haški svjedok”.
MARATON MIRA
Više od 50 građana Bihaća i Cazina uputilo se prema Nezuku, kao i 11 planinara i građana Goražda. Oni će se priključiti tradicionalnom Maršu mira koji danas kreće iz Nezuka. Pohod Goražde – Memorijalna šuma 8372 bit će organizovan 11. jula, a 10. jula održat će se biciklistički maraton Goražde – Srebrenica. Dan ranije starta šesti Maraton mira Goražde – Žepa – Srebrenica. U Sarajevu su otvorene izložbe Povezi smrti i Odjeci: likovne refleksije ratne destrukcije, dok je u Mostaru Ćamil Duraković promovisao knjigu “Srebrenica: Zaboravljeno obećanje”. Sutra će Kulturni centar Mostar Sjever organizovati cjelodnevni program Čitanje za Srebrenicu. Centar za rehabilitaciju ovisnika o psihoaktivnim supstancama i BKC Tuzlanskog kantona danas organizuju izložbu radova u bakrorezu.
Preuzeto sa portala Oslobođenje