Zvanični Beograd skoro bez reakcije na presudu, Vučić u Njujorku o “selektivnoj pravdi”

Iz zvaničnog Beograda gotovo da nema reakcija na pravosnažnu presudu Ratku Mladiću, kojom je potvrđena kazna doživotnog zatvora za nekadašnjeg komandanta Vojske Rebublike Srpske zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanja građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Premijerka Ana Brnabić rekla je da presudu neće da komentariše, već da će o njoj govoriti predsednik Srbije, ali je ocenila da pravda, generalno, nije zadovoljena i da za zločine nad Srbima niko nije odgovarao.

Na sednici Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran izveštaj o radu Mehanizma za krivične sudove, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija osuđuje zločin u Srebrenici i izražava saučešće porodicama žrtava masakra, ali nije direktno komentarisao presudu Mladiću. Umesto toga, rekao je da je Srbija izručila Haškom tribunalu sve protiv kojih je podignuta optužnica, uključujući visoke zvaničnike, ali i podsetio na oslobađajuće presude u slučaju hrvatskog generala Ante Gotovine, Nasera Orića, bivšeg komandanta Armije RBiH u Srebrenici, i nestanak svedoka u slučaju Ramuša Haradinaja, bivšeg kosovskog premijera i nekadašnjeg komandanta OVK.

“Ova vrsta selektivne pravde može da spreči saradnju, ali mi ćemo gledati u budućnost“, rekao je predsednik Srbije, i poručio da se Srbija zalaže za mir.

Vučić je istakao da “uprkos kritikama, Srbija otvoreno govori o zločinima koje su počinili Srbi”, dodajući da se u drugim zemljama regiona ne govori o zločinima počinjenim nad Srbima.

Na dnevnom redu bilo je i protivljenje Srbije da izruči sudu članove SRS, Vjericu Radetu i Petra Jojića. Vučić je naveo da Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze prema Mehanizmu ali da nisu zadovoljeni preduslovi za hapšenje Jojića i Radete. Izlaganje je završio ocenom da “srpski narod nije ni za šta osuđen” i pozvao građane Srbije da drže “glavu gore”.

Od zvaničnika Vlade, na presudu Mladiću reagovao je ministar policije Aleksandar Vulin, koji je, u svojstvu predsednika Pokreta socijalista, ocenio da je reč o „osveti i presudi pravdi“.

Opozicija je reagovala različito. Demokratska stranka saopštava da presuda označava kraj “poglavlja rata i međunarodnih suđenja za ratne zločine”, te da ostaje obaveza pomirenja u regionu. Građanski demokratski front saopštava da “krvavi epilog raspada Jugoslavije i zločina koji su počinjeni u euforjiji nacionalizma, revanšizma i zla, konačno ima još jedan pravi epilog”. LSV saopštava da će presuda Mladiću “sprečiti nove zločine”. DSS smatra da presuda “nema veze sa sudom i pravdom, već je jedini cilj bio da zapadna politika prema opravda i da Srbi budu po definiciji označeni kao zločinci”, prenosi Fonet.

Milorad Dodik, srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH rekao je da presuda nema veze sa pravom i pravdom i ocenio da “Ante Gotovina, Naser Orić, Atif Dudaković, i još mnogi ovu presudu gledaju iz svojih kuća, kao slobodni ljudi, a znamo kakve su zločine počinili nad srpskim narodom”.

Da li je društvo u Srbiji spremno da se suoči sa posledicama ratnih zločina?

Predstavnici nevladinog sektora u Srbiji, koji se decenijama bave ratnim zločinima, ocenjuju da kraj sudskog procesa ne znači i kraj suočavanja društva sa posledicama ratnih zločina.

“Da li je sa Nirnberškim procesom završena priča o holokaustu? Ja bih rekla da nije. Presuda Ratku Mladiću je samo jedna od presuda za genocid u Srebrenici, završetkom ovog sudskog postupka se završio jedan sudski postupak. Na nama u društvu je da vidimo šta ćemo dalje da radimo sa činjenicama iz te presude”, kaže za Glas Amerike Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.

“Ova preusda pokazuje da je Mladić odgovoran za genocid, progon i teror u Sarajevu, a ne da je narod odgovoran. I ta manipulacija činejnicama dolazi sa vrha, ne dolazi ona od običnog naroda. Ona dolazi sa vrha. Mi treba da kažemo da na to ne pristajemo, odgovornost je na onima koji su činili zločine, a mi kao društvo, narod, država, ne želimo da delimo to sa njima”, podseća Ivan Đurić iz Incijative mladih za ljudska prava.

Uprkos presudi Mladiću i presudama Međunarodnog suda pravde, država Srbija zvanično ne priznaje da se u Srebrenici desio genocid. Takav zvaničan narativ utiče i na odnos mlađih generacija prema Ratku Mladiću i ratnim zločinima.

"Ljudi koji su na vlasti, njihova je obaveza da poštuju presude Haškog tribunala i ono što je utvrđeno u njima. Svako negiranje genocida i poricanje sigurno neće dovesti do pominrenja u regionu, već će se stvarati nove tenzije. Mislim da zaboravljamo ko je trenutno na vlasti u Srbiji, a to su ljudi koji su učestvovali i bili aktivni pre ratova, zagovarali ga sa skupštinskih govornica, bili aktivni na raznim ratištima. Tako da EU zahteva suočavanje sa prošlošću i procesuiranje ratnih zločina od strane onih koji su zagovarali te iste zločine i stvaranje „Velike Srbije“", podseća Ivana Žanić.

Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić u vreme genocida u Srebrenici bio visoki funkcioner i poslanik Srpske radikalne stranke i ostaće upamćen po kontroverznim izjavama poput one koju je izgovorio sa parlamentarne govornice 20. jula 1995. godine da će "za jednog ubijenog Srbina biti ubijeno sto muslimana".

Preuzeto sa portala Glas Amerike