Trebinjci: ‘Naš je grad otvoren svima, to da je srpski je bacanje koske narodu’

“Dobrodošli u najljepši srpski grad” – bilbord je koji od 26. jula dočekuje građane na ulazu u Trebinje, grad na jugu Bosne i Hercegovine (BiH) u entitetu Republika Srpska. Epitet “jednog od najlepših srpskih gradova” dao mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na šta su oštro reagovale političke stranke u Federaciji BiH.

Trebinjac Rade Aleksić poručio je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da “Trebinje jeste jedan od najljepših gradova, ali je on prije svega grad dobrih ljudi i dobrih domaćina kod kojih su svi gosti dobrodošli”.

Aleksićev sin Srđan je za vreme rata u BiH, u januaru 1993. godine, preminuo od povreda koje je zadobio nakon što su ga napala četvorica rezervista tadašnje Vojske Republike Srpske. Srđan je napadnut zato što je branio prijatelja i sugrađanina Bošnjaka, Alena Glavovića.

Rade Aleksić smatra da se epiteti srpski, bošnjački ili hrvatski “zloupotrebljavaju na štetu svih naroda i opet vode nekim podjelama koje pripremaju zlo svim narodima”.

Šta je pokrenulo reakcije?

“Da bi neko uopšte izgovorio rečenicu po kojoj je neki grad sprpski, hrvatski ili bošnjački, potrebno je za početak da je taj neko nacionalista, a onda i populista”, istakao je u razgovoru za RSE novinar iz Banjaluke Dragan Bursać.

Prema njegovim rečima, “Aleksandar Vučić jeste sprski nacionalista, ali i populista koji koristi svaku moguću priliku da svojom izjavom podgrije bijes javnog mnijenja”.

Vučić je izjavu o “srpskom gradu” izrekao tokom posete Banjaluci 23. jula, kada je predložio da Srbija na lokaciji između gradova Trebinje, Bileća i Gacko u Hercegovini izgradi aerodrom i upravlja njime.

On je nameru o izgradnji aerodroma obrazložio, između ostalog, na sledeći način:

“Mnogo je vremena potrebno do Trebinja koji je svakako jedan od najlepših srpskih gradova.”

Vučiću je na konferenciji za novinare društvo pravio Milorad Dodik, član Predsedništva Bosne i Hercegovine. Dodik je sa zajedničke konferencije poručio i da bi “prvo pitanje Srbije u nacionalnom smislu trebalo da bude Republika Srpska”.

Nakon Vučićeve izjave o Trebinju, Stranka demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića saopštila je da će predsednik Srbije “morati jednom za svagda da nauči da u Bosni i Hercegovini ne postoje nikakvi ‘srpski’ gradovi” i da “kao i sve u BiH, i Trebinje pripada svim narodima i građanima”.

Socijaldemokratska partija (SDP) od predsednika Srbije zatražila je izvinjenje građanima BiH, a u Vučićevu odbranu prvi je stao Milorad Dodik – izjavom da je “Trebinje srpski grad u cjelini”.

Bilbord sa natpisom “Dobro došli u najljepši srpski grad”, koji su zakupili navijači fudbalskog kluba Crvena Zvezda iz Trebinja, Dodik je opisao kao “odraz patriotizma”.

Predsednik Srbije do objave ovog teksta nije odgovorio na upit RSE da obrazloži svoju izjavu u Banjaluci.

Politički diskurs

Grad je kolektivno umetničko delo svih ljudi koji u njemu žive – reči su američkog arhitekte i urbaniste Majka Sorkina. Na tu definiciju podsetila je istoričarka iz Beograda Olga Manojlović Pintar u razgovoru za RSE. Kako je rekla, Sorkinov opis objašnjava da koncept grada počiva na ideji različitosti.

“Grad koji razvija demokratsku kulturu, etničko unutar sebe prepoznaje kao deo žive dinamične strukture. U društvima koja nemaju demokratsku kulturu i tradiciju, u autoritarnim društvima, te male etničke zajednice unutar grada postaju geta”, istakla je Manojlović Pintar.

Za dvojicu Trebinjaca sa kojima je razgovarao RSE, Zdenka i Igora, Trebinje je “grad dobrih ljudi” i otvoreno je za sve.

“Nije pitanje da li je on srpski ili ne, on je otvoren grad u koji su svi dobro došli i tako i mi iz Trebinja treba da se ponašamo”, rekao je Zdenko.

Izjava predsednika Srbije je za Igora iz Trebinja “čista politička” kojoj ne treba “pridavati mnogo pažnje”.

“Mislim da je to i bacanje koske narodu, dok o stvarnim problemima niko ne priča. Niko ne može da kaže da je Trebinje nečije, dokle god u njemu žive i Srbi i Hrvati i Bošnjaci”, rekao je on.

Vučićeva izjava o Trebinju kojom se grad “identifikuje samo na osnovu današnje većine i briše istorijsko nasleđe” je za Olgu Manojlović Pintar “jedan u nizu pogrešnih poteza Beograda”. Napominje da je to “opasan politički diskurs koji postaje sve jasniji i prepoznatljiviji”.

“To nije samo slika jednog novog, anahronog koncepta srpskog nacionalizma, već je to jedno korisno oruđe kojim se afirmiše osnovni princip današnjih elita u Srbiji – princip nekažnjivosti za zločine u prošlosti i nebrojane kriminalne radnje u sadašnjosti”, naglasila je istoričarka.

Ideje o podeli BiH

“Vučić i Dodik nisu odustali od podele Bosne”, smatra Sonja Biserko iz nevladinog Helsinškog odbora za ljudska prava, organizacije koja se bavi i tranzicionom pravdom i rešavanjem konflikata na području bivše Jugoslavije.

“Poruka koju su poslali Vučić i Dodik zajedno ima drugu konotaciju – a to je da se stalno uzvikuje da je Republika Srpska samostalna zemlja koja će jednog dana da se ujedini sa Srbijom”, naglasila je Biserko.

Za njenog kolegu Branka Todorovića iz Helsinškog odbora u BiH poruke u kojima se nešto ‘svojata’ su manipulacija političara.

“Svi znamo da je to dnevno-politički trik, ali istovremeno mi svi hvatamo tu udicu i kačimo se za nju. To samo pokazuje sposobnost političara za manipulacijom i tu sposobnost niko ozbiljan ne treba da potcjenjuje”, rekao je Todorović.

Novinar Dragan Bursać je Vučićev nastup nazvao “vjetrom u leđa nacionalistima”, ali je napomenuo da te izjave ne treba ignorisati, jer ih izgovaraju najviši zvaničnici Zapadnog Balkana.

“Dakle, govorimo o predsjedniku Srbije, o članu Predsjedništva BiH, o jednom dijelu rukovodstva entiteta RS. Prema tome, ne možete staviti ruke preko očiju ili reći – to će proći samo od sebe. To neće proći samo od sebe i to se mora reći, jer javnost mora znati te stvari, bez pogovora”, zaključio je Bursać.

Paralele Republike Srpske i Kosova

Sonja Biserko izjave Vučića i Dodika u Banjaluci “čita” i kroz prizmu drugog aktuelnog političkog pitanja za Srbiju – nastavka dijaloga sa Kosovom u Briselu pod okriljem Evropske unije i “činjenicom da Srbija mora priznati Kosovo”.

“Da normalizuje odnose i potpiše sporazum koji je sada na stolu – to je sada jedna neumitnost. Poruka je zapravo reakcija na ono što se sad dešava u Briselu, pre toga u Parizu, i odlučnost Evropske unije da spreči bilo kakav dogovor o zameni teritorija”, rekla je Biserko.

Član Predsedništva BiH Milorad Dodik, je na konferenciji za novinare sa Vučićem tražio i vezu Republike Srpske sa Kosovom, koje je prema njegovoj oceni “pitanje broj jedan za Srbiju”.

“Nemoguće je razgovarati o eventualnom odvajanju Kosova ili nekom posebnom statusu, a da se u tome ne razgovara i o nekom posebnom statusu Republike Srpske”, rekao je Dodik u društvu Vučića.

Sa istog mesta Vučić je poručio kako je Dejtonski sporazum “sveto pismo”, a da je Srbija garant provođenja tog sporazuma.

Dejtonski sporazum, kojim je 1995. okončan rat u BiH, tu državu konstruisao je kao zemlju sastavljenu od dva entiteta, Federacije BiH i RS.

“Oni (Vučić i Dodik) su uvek vezivali Republiku Srpsku za Kosovo, izjavljujući da je pravo Republike Srpske isto kao i Kosova – da je to simetrično, i da Republika Srpska isto ima pravo da se otcepi od Bosne i Hercegovine”, podsetila je Biserko.

“To je jedan začarani krug iz kojeg Srbija nije sposobna izaći, zato što nije spremna da prihvati novu realnost u regionu”, zaključila je ona.

Olga Manojlović Pintar smatra da se političke elite pripremaju da pitanje Republike Srpske “na velika vrata” otvore u domaćoj i međunarodnoj sredini.

“To je nešto što se u početku veoma bojažljivo, a sada sve snažnije afirmiše kao deo pobede Srbije u ratovima devedesetih”, napomenula je istoričarka.

Da li su svi gradovi u Srbiji – srpski?

“Zamislite kada bi neki političar iz Bosne i Hercegovine rekao, Novi Pazar je najljepši bošnjački grad na svijetu”, primetio je Dragan Bursać.

Uz Novi Pazar, gde su Bošnjaci većina, u granicama Srbije je još gradova u kojima srpsko stanovništvo nije većinsko – primera radi, Kanjiža u Vojvodini na severu kojoj su većina Mađari, ili Preševo na jugu Srbije gde većinu čine Albanci.

Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića se sredinom 2018. godine moglo čuti da se “zalaže za razgraničenje sa Albancima”, ali nije precizirao šta konkretno znači razgraničenje.

“Ja se zalažem i to je moja politika, za razgraničenje sa Albancima. To da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u avgustu 2018. godine.

Da je “razgraničenje” zvanični predlog Srbije u dijalogu oko rešavanja kosovskog pitanja potvrdio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić 2019. godine.

Međutim, poruke zvaničnika Srbije ubrzo su se promenile, pa je tako Aleksandar Vučić tokom 2020. godine u više navrata izjavljivao da razmena teritorija nije bila na stolu. A izjave kosovskog predsednika Hašima Tačija o “korekciji granica”, prema kojoj bi delovi opština Preševo, Bujanovac i Medveđa bili pripojeni Kosovu, Vučić je u poslednjim javnim nastupima odbacivao kao “smešne”.

Prema mišljenju istoričarke Olge Manojlović Pintar, priča o navodnim razmenama teritorija nije jasno definisana.

“Već je nekako uvek ta priča o teritorijama ostala do kraja nezatvorena. Čini mi se da neki zapadni delovi granica (sa Bosnom i Hercegovinom) su mnogo više u pitanju, nego ovi južni”, istakla je ona.

O Orbanu drugačije

Za razliku od žustrih reakcija na izjave kosovskih zvaničnika, političari na vlasti u Srbiji bili su dosta uzdržaniji kada su u pitanju nastupi premijera Mađarske Viktora Orbana. Kada je Orban 6. maja na svoj Fejsbuk profil postavio kartu “velike Mađarske” – teritorije Mađarske pre raspada Austrougarskog carstva u čiji je sastav ulazila i Vojvodina, to nije izazvalo nikakve reakcije među političarima vladajuće koalicije u Srbiji.

“Očigledno sadašnji politički savez Vučića i Orbana i ekonomska povezanost političkih elita Srbije i Mađarske prelazi preko raznih problematičnih izjava koje se čuju iz Budimpešte”, smatra Manojlović Pintar.

Orban je početkom juna na granici Mađarske i Slovačke otkrio i spomenik povodom stogodišnjice potpisivanja Trijanonskog sporazuma. Tim sporazumom su nakon Prvog svetskog rata utvrđene granice današnje Mađarske. A na spomeniku je prikazana mapa Mađarske pre raspada Austrougarskog carstva – sa teritorijama današnje Hrvatske, Slovenije, Slovačke, Austrije, Rumunije, Ukrajine i Srbije.

“Mi to ne shvatamo kao pretnju teritorijalnom integritetu, naprotiv, nikada nismo imali bolje odnose sa Mađarskom nego sada”, rekao je Dačić 9. juna.

‘Igre’ toponimima u Srbiji

U danima kada su stizale reakcije iz regiona na Vučićev “opis” Trebinja, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić govorio je o drugim gradovima Bosne i Hercegovine – Sarajevu i Mostaru, tačnije o Sarajevskoj i Mostarskoj ulici u glavnom gradu Srbije.

Iz Vesićevog kabineta 26. jula stigla je najava da će se u Beogradu menjati imena ulica koje nose nazive po toponimima iz nekadašnje Jugoslavije. On je takvu nameru pravdao “reciprocitetom”.

“Red je da pokažemo poštovanje prema onima koji poštuju naš grad i zemlju, a ne da imamo imena ulica koja su iz sredina gde se zatire sve što podseća na srpstvo”, rekao je Vesić.

U međuvremenu je više od 1.000 građana potpisalo onlajn peticiju protiv promene naziva ulica u Beogradu koje su nazvane po jugoslovenskim toponimima, a ponovo se oglasio i zamenik gradonačelnika. Vesić je 28. jula izjavio da je da je o promeni imena ulica razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji ga je “lično molio” da se ne menja ime Sarajevske ulice.

Za istoričarku Olgu Manojlović Pintar, priča o menjanju naziva ulica u Beogradu je “mega spin”, ali i “afirmacija potpuno pogrešnog političkog i ideološkog usmerenja”.

‘Igre’ toponimima u BiH

Tokom rata u Bosni i Hercegovini svi gradovi koji su imali prefiks ‘bosanski’, a nalaze se na teritoriji Republike Srpske, dobili su prefiks – “srpski”.

Ovo se, međutim, promenilo odlukom Ustavnog suda Bosne i Hercegovine iz 2005. godine. Tada je odlučeno da predratna imena pojedinih opština u Republici Srpskoj, izgube i odrednicu ‘bosanski’ i posleratnu ‘srpski’.

Bosanski Brod, Bosanski Šamac, Bosanski Novi, Bosanska Dubica, Bosanska Gradiška, na osnovu ove odluke Ustavnog suda BiH su dobili nazive – Brod, Šamac, Novi Grad, Kozarska Dubica i Gradiška. A nekadašnji Skender Vakuf na teritoriji Republike Srpske do danas je zadržao novi naziv iz devedesetih godina – Kneževo.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa