Kosovo: Raste nepoverenje u Specijalni sud

Među saslušanima su i istaknuti političari, poput Ramuša Haradinaja, predsednika stranke Alijansa za budućnost Kosova (AAK), koji je, nakon poziva za saslušanje, podneo ostavku na mesto premijera, kao i bivši predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, koji se nalazi na čelu Demokratske partije Kosova (PDK).

U međuvremenu, na Kosovu Specijalni sud i dalje vide kao udar na pravednu borbu OVK i smatraju ga pristrasnom institucijom koja će suditi samo Albancima, a koja će ratne zločine koje su počinili Srbi ostaviti neprocesuiranima.

Za Bekima Gašija, čiju su majku i četiri sestre srpske snage ubile u masakru u selu Trnje 25. marta 1999, a za čijim se posmrtnim ostacima još uvek traga, Specijalni sud je „nepravedan i farsičan”.

„Bilo bi bolje da ovaj sud podjednako tretira zločine protiv čovečnosti”, kaže Gaši za BIRN.

„Pravda ne može biti selektivna kao što je selektivan mandat ovog suda”, dodaje on.

Gaši je, s jedne strane, imao neku vrstu satisfakcije, kada je u pitanju ubistvo njegovih rođaka. On je 2008. godine podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Srbije protiv 549. brigade Vojske Jugoslavije. Viši sud u Beogradu je 2019. osudio bivšeg oficira Vojske Jugoslavije Rajka Kozlinu na 15 godina zatvora zbog ubistva 27 civila u Trnju 1999. godine, ali je optužbi oslobodio njegovog nadređenog, Pavla Gavrilovića.

Ipak, mnogi drugi zločini koje su tokom rata na Kosovu počinili srpski vojnici, policajci i paravojne snage, nikada nisu rezultirali optužnicama.

Gaši ističe da je „nesporno da su neki pripadnici OVK učestvovali u zločinima nad manjinama nakon rata. U nekim slučajevima su činili zločine kako bi se osvetili, a u nekim kako bi oduzeli imovinu.”

Ali, ističe on, ne treba da procesuirati samo počinioce iz jedne etničke grupe: „Svi zločini počinjeni nad civilima treba da budu kažnjeni, bez obzira na nacionalnost”, kaže on.

„Mnogi smatraju sud nepravednim”

Kada je Skupština Kosova glasala za osnivanje hibridnog suda, koji je deo kosovskog pravosudnog sistema sa sedištem u Holandiji, vlasti su objašnjavale da je to način da se „skine ljaga“ sa Kosova.

Njegovo formiranje usledilo je kao odgovor na ozbiljne navode o zločinima koje su navodno počinili pripadnici OVK. Ovi navodi su izneti u izveštaju Saveta Evrope čiji je autor švajcarski senator Dika Marti.

Zatim je od 2012. do 2014., radna grupa Evropske unije sprovela istragu u vezi sa Martijevim navodima i zaključila da ima dovoljno dokaza za procesuiranje dela koja uključuju ubistva, otmice, ilegalna zatvaranja i seksualno nasilje.

Pod velikim pritiskom zapadnih saveznika, kosovski politički lideri su se složili da bi trebalo osnovati sud, ali je u decembru predsednih Hašim Tači podržao inicijativu više od 40 poslanika o njegovom ukidanju.

Nejasno je zašto je Tači, jedan od bivših lidera OVK, promenio svoj stav o sudu. Naime, on ga je prvobitno podržao kako bi svetu dokazao da je oružana borba OVK bila „čista“. Ipak, u više navrata je sugerisano da bi Tači, koji se spominje u Martijevom izveštaju, mogao biti optužen, iako on poriče da je učestvovao u bilo kakvim nezakonitim radnjama.

Sa druge strane, sve veći broj ljudi na Kosovu ima negativan stav prema sudu, naročito zbog toga što zato što već pet godina nijedna optužnica nije objavljena.

Ovakav stav dodatno su podgrejale nedavne glasine da bi sud mogao biti ukinut, te da bi deo dogovora o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije mogla biti amnestija ratnih zločinaca.

Kuštrim Kolići, koji se nalazi na čelu nevladine organizacije Integra, fokusirane na mir, suočavanje s prošlošću i ljudska prava, kaže da su dezinformacije i skepticizam usmeren prema Specijalizovanim većima veoma rasprostranjeni na Kosovu.

„Na osnovu našeg istraživanja javnog mnjenja, Albanci mahom smatraju da je nepravedno što sud uglavnom procesuira ratne zločine povezane sa OVK, dok mnogi Srbi veruju da je malo verovatno da će on doneti pravdu”, istiće Kolići za BIRN.

„Građani Kosova nisu protiv istine o onome što se događalo (tokom i posle rata). Ali Kosovu i dalje nedostaju politički lideri koji su spremni da se ozbiljno bave nasleđem rata i žrtvama, a ne promovisanjem ratnih zločinca“, dodaje on.

Srbi na Kosovu su skeptični da će Specijalizovana veća doneti pravdu u slučajevima u kojima su žrtve bili uglavnom Srbi.

U izveštaju koji je uradio Amnesty International 2009. godine kaže se da je nakon završetka rata i povlačenja srpskih snaga, tokom nasilja nad Srbima i drugim etničkim manjinama u periodu kada je Kosovo bilo pod upravom UN-a, počinjeno oko 800 ubistava.

Većina lica navodno otetih od strane pripadnika OVK u periodu od 1998. do 2000. godine i danas se vode kao nestali. Oteti ljudi su Srbi ili Albanci za koje se smatralo da sarađuju sa Srbijom.

Brat Milorada Todorovića iz Resursnog centra za nestale osobe kidnapovan je zajedno sa četvoricom Srba tokom rata i još uvek se vodi kao nestao. Todorović kaže da sud gubi na kredibilitetu jer kasni sa optužnicama.

„Svedoci umiru, ali ratni zločini ne zastarevaju. Pre ili kasnije se moramo suočiti sa istinom. Žrtava, kao i počinilaca zločina, ima sa obe strane“, ističe Todorović.

„Jačanje kulture nekažnjivosti”

Odlazeći premijer Aljbin Kurti, čija stranka Vetvendosje (Samoopredjeljenje) od početka kritikuje Specijalni sud, nedavno je otpustio svog savetnika Škeljzena Gašija zbog njegove izjave da su pojedini pripadnici OVK činili zločine tokom rata 1998-99. Ova je izjava izazvala negativne reakcije među kosovskim Albancima.

Gazmend Bitići, poslanik opozicione Demokratske partije Kosova, rekao je da su Gašijeve izjave „pokušaj degradiranja slavne borbe za slobodu”.

Za neke je, međutim, ovaj Kurtijev potez pokazao da političko rukovodstvo želi da ojača kulturu nekažnjivosti

„Politički lideri treba da se suzdrže od takvih narativa … Mora biti pravde za sve žrtve”, naglašava Abit Hodža, istraživač koji se bavi tranzicionom pravdu.

Potencijalno narušavanje pozitivnog uticaja suda na kosovsko društvo dovelo je do toga da rad na terenu postane prioritet Specijalizovanim većima.

„ Od samog početka fokusirali smo se na rad na terenu. Naš tim otprilike jednom mesečno putuje na Kosovo kako bi informisao ljude o sudu i njegovim aktivnostima, razjasnio zablude i odgovorio na pitanja“, ističe za BIRN Majkl Dojl, koordinator za odnose sa javnošću i portparol Specijalizovanih veća.

Ipak, Hodža smatra da je malo verovatno da će u bilo kojoj fazi Specijalni sud biti široko prihvaćen u kosovskom društvu.

„Kada su u pitanju zločini, nije važno popularno mišljenje, već pravda”, zaključuje on.

Preuzeto sa portala BalkanInsight