Radikali napali aktiviste na promociji Šešeljeve knjige o Srebrenici

Članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke (SRS) fizički su napali aktiviste nevladinih organizacija pre početka promocije knjige lidera radikala i haškog osuđenika Vojislava Šešelja u zgradi opštine Stari grad u Beogradu.

Uoči promocije, simpatizeri radikala su grubo gurali nevladine aktiviste, a osnivačicu Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić i još dve aktivistkinje oborili su na pod.

“Nisam samo ja bila na podu, nego još dve devojke iz Fonda, a jednog mladića su izbacili kao da hoće da ga gaze nogama. Naišao je Šešelj koji je rekao – izbacite je! Odmah je nastalo guranje, a od tih silnih udaraca smo se našle na podu. Onda su nas izbacili napolje”, rekla je Nataša Kandić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Uz vređanja i psovke radikali su izbacili šest aktivista FHP-a, Inicijative mladih za ljudska prava i Foruma ZFD, koji se bave suočavanjem sa prošlošću, a koji su došli na promociju Šešeljeve knjige sa namerom da prisutnima podele Dosije FHP-a o zločinima nad Hrvatima u Vojvodini. Podećamo, Vojislav Šešelj je u Hagu osuđen za progona i prisilno raseljavanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992. godine.

“Mi smo sasvim mirno došli, želeli smo da podelimo naše publikacije, međutim, oni su još jedanput pokazali svoju agresiju i svoje ideje koje su zapravo i dovele do jezivih zločina i nasilja devedesetih”, rekla je za RSE Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.

Promocija trotomne knjige pod naslovom “U Srebrenici nije bilo genocida” održana je u svečanoj sali beogradske opštine Stari Grad.

Nataša Kandić za RSE kaže da je opština morala da obezbedi skup koji se odvijao u njenoj zgradi.

“Vojsilav Šešelj je uveo nasilje u institucije i to se sada širi“, rekla je Kandić i dodala da joj se za tri decenije građanskog aktivizma nije dogodilo na taj način bude izbačena i da bude obarana na pod.

Protestujući zbog ovog događaja, nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, FHP i Žene u crnom su tokom dana predale protestno pismo opštini Stari grad i njenom predsedniku Marku Bastaću, koga su označile odgovornim za to što osuđeni ratni zločinac promoviše knjigu kojom negira srebrenički genocid.

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je u aprilu 2018. Vojislava Šešelja na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Bastać: Imaju pravo da koriste salu

Marko Bastać, koji je funkcioner opozicione Stranke slobode i pravde, članice Saveza za Srbiju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da “stranke koje imaju odbornike u opštini imaju pravo da koriste salu te opštine”.

“Opštinski odbor Srpske radikalne stranke je podneo zahtev za korišćenje velike sale. Stranke koje imaju odbornike u opštini i koje su parlamentarne stranke imaju pravo da koriste salu. Mi stvarno ne možemo da kontrolišemo šta će oni raditi u okviru svog stranačkog skupa. Prosto, zakonski im je dozvoljeno da koriste salu”, rekao je Bastać i dodao da on lično “osuđuje ovakav događaj”.

Bastaćevoj vladajućoj koaliciji u opštini Stari grad podršku daje i troje odbornika Srpske radikalne stranke. Stari grad je ujedno i jedina beogradska opština u kojoj vlast nema vladajuća Srpska napredna stranka, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Inicijativa mladih: Nastavak promovisanja zločinaca

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) kaže da je odluka predsednika Opštine Stari grad da „svoje prostorije ustupi predsedniku Srpske radikalne stranke i osuđenom ratnom zločincu samo nastavak saradnje sa tom strankom, s obzirom na to da je SRS deo vladajuće većine u toj beogradskoj opštini“.

"Ovo jeste još jedan poražavajući podatak i kada govorimo o negiranju genocida u Srebrenici, jer ovo je promocija knjige koja nije Šešeljeva prva", kaže Milosavljević i podseća da je predsednik radikala u oktobru 2019. godine promovisao knjigu sa istom tematikom na Beogradskom sajmu knjiga.

„Tako da taj niz i obim promocije osuđenih ratnih zločinaca koji negiraju svoje i tuđe zločine je sve veći. Postoji tu jedno zajedničko ćutanje i vlasti, a sada i opozicije koja pledira da bude zamena za tu istu vlast. Ono što vidimo je takmičenje u mekom i tvrdom obliku nacionalizma, gde je zajednička politika zločinačka politika iz devedesetih godina. Obe strane se, uz neke retke izuzetke, ne distanciraju od te politike, niti imaju nameru da jasno govore da je potrebno preuzeti odgovornost za zločine koji su se desili“, kaže Milosavljević.

Liberalno-demokratska partija traži smenu Bastaća

Opoziciona Liberalno-demokratska partija (LDP) je zatražila da predsednik beogradske opštine Stari grad i funkcioner Stranke slobode i pravde Marko Bastać podnese ostavku zbog, kako su naveli, ustupanja javnog prostora za promociju knjige lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.

U saopštenju LDP-a navodi se da se Bastać "pridružio onima koji negiraju genocid i promovišu ratne zločince kao normalne političke figure“.

„On kao da je zaboravio da je pre samo nedelju dana njegov predsednik stranke Dragan Đilas boravio u Evropskom parlamentu, koji je 11. jul proglasio Danom sećanja na žrtve Srebrenice", piše u saopštenju LDP-a.

LDP je ocenila da "SSP neguje dobre odnose s protivnicima evropskih vrednosti", i da je odluka Opštine Stari Grad "dokaz da se ne ustručavaju da i vlast zloupotrebe za propagiranje ratnohuškačke politike".

Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton osudio je napad članova i simpatizera Srpske radikalne stranke na aktiviste nevladinih organizacija u beogradskoj opštini Stari grad i izjavio da bi predsednik te opštine Marko Bastać, kako je rekao, "trebalo da se stidi", jer je dozvolio održavanje takvog skupa.

"Sramotna odluka Bastaća, funkcionera Savez za Srbiju, da Šešelju da prostor za promociju knjige. Stidite se", napisao je Marton na Tviteru.

NVO traže sankcije za negiranje genocida

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih podvlači da je neophodno izmeniti član Krivičnog zakonika Srbije koji se odnosi na kažnjavanje za negiranje zločina protiv čovečnosti i genocida.

Skupština Srbije je, podsetimo, 2016. godine, usvojila izmene i dopune Krivičnog zakonika, prema kojima je zatvorom od šest meseci do pet godina kažnjivo negiranje ovih zločina, ukoliko su oni utvrđeni presudom sudova u Srbiji ili na Međunarodnom krivičnom sudu (ICC) koji se do sada direktno izjasnio jedino o genocidu u centralnoafričkoj državi Kongo.

"Ta kvalifikacija koja je uneta u Krivični zakonik je uneta upravo zato da bude samo sredstvo koje se neće moći koristiti u realnom političkom životu, u kojem imamo negiranje zločina na sve strane, i za to niko ne odgovara", kaže Milosavljević.

Vojislav Šešelj je šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije, u sazivu od juna 2016. godine.

Nakon što mu je 2018. izrečena pravosnažna presuda Haškog tribunala, Šešelju nije uskraćen poslanički mandat iako član 88 Zakona o izboru narodnih poslanika kaže da "poslaniku prestaje mandat ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci".

Odluku o prestanku mandata Šešelju trebalo je da donese Administrativni odbor Skupštine Srbije, ali se to nije dogodilo.

Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Žene u crnom ukazale su u saopštenju da u godini u kojoj se obeležava 25 godina od genocida u Srebrenici, ovakvim promocijama ne sme biti mesta u javnim institucijama kao što je opština Stari grad.

"Ako osuđeni ratni zločinac nezakonito obavlja funkciju narodnog poslanika, ako svi državni organi i ubedljiva većina političkih lidera negira genocid u Srebrenici koji su utvrdila dva međunarodna suda, niko ne može imati dilemu da se radi o državnoj politici negiranja, koja vodi u samoizolaciju, ekstremizaciju i moralnu propast celog društva", piše u saopštenju.

U nekoliko presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili više od 8.000 muškaraca i dečaka u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa