Hajrie Demaku: Uzeli mi ćerku Esmu

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu danas je nastavljeno suđenje u predmetu „Ćuška“ ispitivanjem Hajrie Demaku i Fatona Demaku – majke i sina – iz sela Zahać, koji su svedočili o nestanku njihove ćerke, odnosno sestre Esme.

Današnji glavni pretres počeo je sa pola sata zakašnjenja, jer se jedan od okrivljenih Slaviša Kastratović nije pojavio na vreme zbog saobraćajne gužve u Beogradu.

Radi se o ponovljenom suđenju, koje je počelo još u decembru  2010. Optuženi su Toplica Miladinović, Abdulah Sokić, Srećko Popović, Siniša Mišić, Slaviša Kastratović, Boban Bogićević, Veljko Korićanin, Vladan Krstović, Lazar Pavlović i Milan Ivanović. U predmetu je obuhvaćena 141 žrtva.

Hajrie i Faton Demaku već su isptitivani u junu 2013. i oboje su ostali pri tadašnjim izjavama. Hajrie Demaku je juče, između ostalog, izjavila da je tog tragičnog 14. maja 1999. došla srpska vojska i izbacila ih iz svojih kuća, te da su oni ukrcani u traktore krneula ki Peći, da bi ih potom vojska zaustavila u selu Ćuška gde su „joj uzeli ćerku“ Esmu. Naime, kako je objasnila, nepoznata lica su naredila Esmi da siđe iz traktora, uveli je u auto i krenuli u pravcu Zahaća. Za Esmu njena porodica nikada više nije čula.

I Faton Demaku, koji je tada imao 11,5 godina i nalazio se na tom traktoru, potvrdio je da su njegovu sestru Esmu (33) odvela dva ili tri nepoznata i naoružana vojnika u „golfu 1“ zelene boje. Naredni glavni pretres zakazan je za 18. septembar ove godine.

Podsetimo, prva optužnica za zločin u Ćuški podignuta je 10. septembra 2010. protiv devetorice okrivljenih, kojima se stavljalo na teret da su, kao pripadnici 177. vojno-teritorijalnog odreda Peć, TO Peć i aktivnog i rezervnog sastava policije, zajedno sa sada pokojnim Nebojšom Minićem, njihovim komandirom, 14. maja 1999. izvršili napad na civilno stanovništvo u selu Ćuška i ubili 44 albanska civila, zapalili najmanje 40 porodičnih kuća i više od 40 drugih objekata, tri kamiona i pet putničkih vozila…

Za isti zločin, tužilaštvo je 1. aprila 2011. podiglo optužnicu protiv Zorana Obradovića, 27. aprila 2011. protiv Milojka Nikolića, 31. maja 2011. protiv Ranka Momića, 7. novembra 2011. protiv Siniše Mišića i 26. septembra 2012. protiv Dejana Bulatovića, pa je time optužnica proširena 27. septembra 2012. i za zločine koje su izvršili u selima LJubenić, Pavljan i Zahać. Terete se da su 1. aprila 1999. u selu LJubenić ubili najmanje 43 i ranili 12 albanskih civila. Optuženi su 14. aprila 1999. u selu Pavljan ubili 10 civila. Istog dana u selu Zahać ubili najmanje 22 civila albanske nacionalnosti.

Tužilašvo za ratne zločine je odustalo od krivičnog gonjenja Zvonimira Cvetkovića i 17. decembra 2012. podnelo izmenjenu jedinstvenu optužnicu kojom je bilo obuhvaćeno 13 optuženih. Tužilaštvo je 2. jula 2013. odustalo od krivičnog gonjenja Vidoja Korićanina, a 28. decembra 2012. sa jednim optuženim zaključilo je sporazum o svedočenju. Do kraja prvostepenog postupka, tužilaštvo je još u tri navrata proširivalo i uređivalo optužnicu, tako da je konačno obuhvaćeno i silovanje trinaestogodišnje G.N. u Pavljanu.

Viši sud u Beogradu doneo je 11. februara 2014. presudu kojom su devetorica optuženih osuđeni na kazne zatvora od dve do 20 godina, dok su dvojica optuženih – Brnović i Korićanin oslobođeni. Međutim, Apelacioni sud 26. februara 2015. ukida prvostepenu presudu i suđenje počinje iznova 8. juna 2015.

Krivični postupak je razdvojen u odnosu na Ranka Momića jer je u bekstvu, a sa ovim postupkom spojen je postupak koji se vodio protiv Vladana Krstovića, Lazara Pavlovića i Milana Ivanovića u predmetu LJubenić. Krivični postupak protiv Brnovića je obustavljen krajem septembra 2015. jer preminuo. Tužilaštvo za ratne zločine je 22. decembra 2015. podiglo jedinstvenu optužnicu protiv 12 optuženih, ali je postupak razdvojen krajem januara 2016. u odnosu na Dejana Bulatovića zbog zdravstvenih razloga. Tokom 2017. postupak je obustavljen u odnosu na Milojka Nikolića (preminuo).

Popović se žalio na novinare

Jedan od optuženih, Srećko Popović, žalio se predsedniku veća, sudiji Vladimiru Duruzu na rad novinara. Naime, Popović je na kraju glavnog pretresa izašao za govornicu i „zamolio“ predsednika veća da zabrani novinarima da pišu o njemu, žaleći se na list Alo, koji je navodno napisao da je Popović sramota za srpski narod, prenoseći reči zamenika tužioca za ratne zločine Bruna Vekarića nakon verbalnog napada Povovića na njega.

Preuzeto sa portala Danas