Čajević je u sudnicu 4 Specijalnog suda doveden iz zatvora u Sremskoj Mitrovici gde služi šestogodišnju kaznu zbog ubistva 66-godišnje Bošnjakinje F. H. iz maja 1993. godine. Današnje suđenje je, najpre, počelo odbranom okrivljenog, da bi potom bilo nastavljeno ispitivanjem tri svedoka.

Tužilaštvo za ratne zločine tereti Čajevića, bivšeg pripadnika interventnog voda rezervnog sastava policije Brčko, da je u periodu maj – jun 1992. godine, N. A., koju je poznavao pre rata, odveo u kuću F. R., u kojoj su boravili pripadnici tog intervetnog voda. N. A. je u kući bila više od 20 dana. Kuću je čistila, slušala naređenja pripadnika intervetnog voda, koji su je gotovo svakodnevno prinuđivali na seksualne odnose, a između ostalih i Čajević.

On se tereti i da je od 10. maja 1992. do 12 maja 1992. u prostorijama za ispitivanje pritvorenih u logoru „Luka“, zajedno s drugim uniformisanim licima, naredio S. A. da udara svog brata M. A. koji je, takođe, bio pritvorenik logora. Pošto nije bio zadovoljan jačinom međusobnih udaraca, Čajević je udario M. A. u lice. Potom je prosuo sok po tepihu i primorao S. A. da popije taj sok sa poda, a onda ga heftalicom pogodio u predelu glave i nožem naneo posekotinu u predelu vrata. Zatim ih je, piše u optužnici, prinudio da jedan nad drugim vrše oralni seks.

Čajević se i da je 27. maja 1992. u Brčkom, dovezao ranjenika D. B. iz logora „Luka“ u stan M. B. u kom se nalazillo nekoliko lica nesrpske nacionalanosti, potom sve prisutne postrojio i prebrojao, zatim pitao G. H. kako se zove, pretio mu, govoreći da će ga ubiti i čudeći se otkud mu srpsko ime, da bi mu potom udario u predelu glave, te uz viku saopštio da će ih narednog jutra kada prebrojati i da će ih pobiti ako svi ne budu u stanu…

Iznoseći svoju odbranu, Čajević je danas negirao optužbe za koje se tereti. Naime, on je rekao da ako je nekoga i izvodio iz logora u stan, da mu je pomogao, „nema potrebe da se iživljavam, to je nebuloza“. Takođe je rekao da oštećenu N. A. ne poznaje i da nije tačno da ju je silovao.

Svedok Stevo Knežević, koji je tada bio pripadnik interventnog voda, potvrdio je da su bili smešteni i u kući F. R., koja se nalazila blizu stanice policije. Rekao je da su u kući bile tri ženske osobe, ali da ne zna da li su bile zlostavljane, mada je posle dodao da nisu bile maltretirane. Tražio je od komanidra Petra Zarića da ih pusti, što je ovaj navodno i učinio nakon dan ili dva.

Svedok Zoran Jović, takođe pripadnik interventnog voda, rekao je da je izbegavao druženje sa Čajevićem, jer je „radio šta je hteo“ i „niko nije imao uvod u njegovo kretanje“. Jović je čuo da su u kuću dolazile ženske osobe, ali ih on nije sretao. Dodao je da je insistirao da se žene ne dovode zbog čega se sukovio sa Čajeviće, koji je tvrdio suprotno. Svedok Jović je naveo da je jednu noć čak i priveo Čajevića zbog nekog incidenta, a da je okrivljeni vikao i pretio.

Svedok Aleksandar Lajić, isto bivši pripadnik tog voda, vozač, izjavio je da nije imao zajedničke zadatke sa Čajevićem, da je video ženske osobe u dvorištu, kao i da nije ulazio u kuću F. R.

Inače, Miloš Čajević (1965) je državljanin Republike Srbije, po zanimanju veterinarski tehničar, razveden je i otac četvoro maloletne dece.

Naredni glavni pretres zakazan je za 9. septembar 2019. godine.

Ubistvo Bošnjakinje

Miloš Čajević je 2016. godine osuđen na šest godina zatvora za ubistvo 66-godišnje žene bošnjačke nacionalnosti. Osuđen je zbog toga što je 1993. u brčanskom naselju Srpska Varoš, neovlašćeno i bez naredbe nadređenih, vršeći kontrolu da li se osobe bošnjačke nacionalnosti okupljaju u stanovima, sa još jednom osobom, provalio u stan F. H. Izrevoltiran što je u stanu zatekao samo stariju ženu nesposobnu za bilo kakav otpor, Čajević ju je ubio. Potom je nastavio da proverava i druge stanove.

Preuzeto sa portala Danas