Ratni zločini da dobiju prioritetni tretman u procesuiranju

Ovakva praksa ostavlja jako loš utisak na društvo u celini i moralne standarde koji proizilaze iz načela vladavine prava. Ona daje loš primer mladim generacijama, jer se gube merila vrednosti u društvu, posebno što Kosovo ima mogućnosti i kapacitete da se osloni na kadrove koji nisu imali problema sa pravosuđem, posebno one iz mlade i školovane generacije.

Korektivne ustanove treba da obave adekvatne pripreme u tom pogledu tokom odsluženja kazne od strane osuđenih lica, dok nadležne institucije treba da uspostave jasnu strategiju reintegracije bivših osuđenika – ali ne putem njihovog „nagrađivanja“ visokim funkcijama i položajima.

Prenos nadležnosti sa međunarodnih sudija i tužilaca na domaće počeo je nakon izmene mandata Euleksa 2014. godine, dok su prvi predmeti ustupljeni Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo (STRK) u toku 2015. godine. U maju te godine, pri STRK-u je formirano Odeljenje za ratne zločine. Do juna 2018. odnosno do okončanja izvršnog mandata Euleksa, STRK su ustupani uglavnom pojedinačni predmeti, da bi u drugom delu prošle godine pa do februara 2019. godine STRK-u bilo ustupljeno oko devet stotina (900) predmeta.

Bez obzira na veliki broj predmeta koji se u veoma kratkom periodu našao na stolu domaćeg pravosuđa, FHP Kosovo nije zabeležio da su tužilaštvo i sudovi obavili adekvatne pripreme za preuzimanje nadležnosti u procesuiranju ratnih zločina. U ovom periodu domaći tužioci podigli su mali broj optužnica za ratne zločine.

Primećeno je takođe da su glavni pretresi, koji su povodom ovih predmeta održani poslednjih šest meseci 2018. trajali veoma dugo, te da je došlo do prekoračenja rokova određenih zakonom o dužini trajanja glavnih pretresa.

FHP Kosovo preporučuje Sudskom savetu Kosova da bude izuzetno strog u izboru sudija pri ovom odeljenju. To moraju biti sudije sa visokim moralnim kvalitetima i dokazani profesionalci. Kao jednu od najslabijih karika u onom delu pravosudnog sistema koji je zadužen da se nosi sa ratnim zločinima, FHP Kosovo vidi Odeljenje za ratne zločine pri STRK. U toku izveštajnog perioda, ovo odeljenje imalo je samo jednog tužioca (istovremeno rukovodioca odeljenja), koji se tokom cele godine bavio ratnim zločinima.

Tek pri kraju godine u ovo odeljenje izabrana su dva nova tužioca, koja do sada nisu imala iskustva u istraživanju i gonjenju ratnih zločina. FHP Kosovo ocenjuje da ovakva situacija samo ilustruje nespremnost tužilačkog sistema da preuzme na sebe mandat koji je do sada imao Euleks. Ratni zločini moraju dobiti adekvatan prioritetni tretman u procesuiranju, a rad sudova po ovim predmetima mora biti ekspeditivniji, pogotovu u slučajevima kada se okrivljeni za ratne zločine nalaze u pritvoru.

SAD osuđuju imenovanje Seljimija

„Kakvu poruku Kosovo šalje svetu kada imenuje osuđenog ratnog zločinca za ambasadora?“, upitao je nedavno ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet, iskazavši „snažno“ protivljenje ovakvoj odluci. „Da li ovo pokazuje poštovanje vladavine prava? Mi se svakako snažno zalažemo protiv takvog poteza – čekamo da vidimo“, napisao je Kosnet na Tviteru, ne navodeći o kom ratnom zločincu je reč. Kosovski mediji su, pozivajući se na neimenovane izvore, nedavno pisali o tome da je Sulejman Seljimi, osuđeni ratni zločinac na Kosovu, koji se nalazi na uslovnom otpustu, ponovo postavljen za ambasadora u Tirani.

Problemi prilikom prevođenja

Na osnovu šestomesečnog praćenja suđenja za ratne zločine, koja su se odvijala pred sudskim većima koja su bila sastavljena isključivo od domaćih sudija, primećeni su problemi prilikom prevođenja sa albanskog na srpski jezik i obrnuto u skoro svim sudovima na Kosovu i na svim nivoima. Neadekvatnim prevodima su ugrožena elementarna prava stranaka u postupku. Prema Zakonu o krivičnom postupku Kosova, oštećena strana ima status stranke u postupku. Da bi se ova odredba ostvarila u praksi, FHP Kosovo smatra da je neophodno da oštećenu stranu u toku postupka za ratne zločine obavezno zastupa profesionalni zastupnik.

Pritvor

I protekle godine, poput ranijih, FHP Kosovo je zapazio čestu primenu najstrože mere obezbeđivanja prisustva sudu okrivljenih (pritvor). Imajući u vidu već pomenutu preveliku dužinu trajanja glavnih pretresa, predlažemo da sudovi prilikom određivanja najstrože mere budu puno obazriviji, kao i da više koriste blaže mere predviđene zakonom. Takođe, krivični postupci u kojima je obavezno određivanje pritvora treba da uživaju prioritet, kako bi trajali kraće.

Preuzeto sa portala Danas