Dnevnik zločinca kao sajamsko štivo

Knjiga Nebojše Pavkovića “Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” na Beogradskom sajmu knjiga

Nema ničeg spornog u tome što su Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane objavili i promovisali knjige predstavljene kao ratni dnevnik Nebojše Pavkovića, komandanta nekadašnje Treće Armije Vojske Jugoslavije tokom intervencije NATO-a 1999, koji u Hagu izdržava višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu. Zvaničan je to stav Miroslava Toholja, načelnika odeljenja za izdavačku delatnost u Vojsci Srbije, tela koje radi u sistemu Ministarstva odbrane, iznet u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” naziv je četvoromnog dela, čije prve strane haški osuđenik Pavković, posvećuje, između ostalog, poginulim, ranjenim i preživelim pripadnicima Treće armije nekadašnje Vojske Jugoslavije, koju označava herojskom.

Odmah iza slede stihovi “Himne kosovskih junaka”, koju je jedinica Crvenih beretki, specijalna policijska formacija u nekoliko optužnica Haškog tužilaštva označena odgovornom za činjenje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, koristila kao internu himnu.

“Ne razumem zašto je vama stalo da bilo ko iz ovog ministarstva i naroda kaže da je Pavković ratni zločinac. Zašto?”, reči su Toholja.

RSE: Ne mora to da se kaže – to je presudom potvrđeno. To je tako.

Toholj: OK, presudom potvrđeno. Čovek ispašta tu presudu i šta ćemo sad.

“To je u redu”, kaže za RSE Miroslav Toholj, koji je tokom ratnih devedesetih, bio ministar informisanja Republike Srpske i bliski saradnik Radovana Karadžića (pred Haškim sudom prvostepeno osuđenim na 40 godina zatvora zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini).

Toholj je istakao da ne vidi bilo šta sporno u štampanju, objavljivanju i prodaji Pavkovićevih knjiga.

“Postoji nešto što se zove sud naroda, sud istorije. Njega je osudio jedan od sudova. Nadam se da će se Pavković živ vratiti među svoj narod. Kao heroj, kao što se vratio i Lazarević (Vladimir Lazarević odslužio 14 godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilima na Kosovu prim. nov.)”, ustvrdio je Toholj u razgovoru na štandu Medija centra “Odbrana” Ministarstva odbrane Srbije, u okviru Beogradskog sajma knjiga.

U ediciji te izdavačke kuće pod nazivom “Ratnik” objavljeno je ukupno sedam knjiga, koje kako ukazuje izdavač, predstavljaju sećanja učesnika ratnih dejstava tokom intervencije NATO-a u nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, među kojima još jednog osuđenika koji je odležao kaznu – Vladimira Lazarevića.

Nebojša Pavković, general i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije u vreme vlasti Slobodana Miloševića i delom Vojislava Koštunice, predao se dobrovoljno Haškom tribunalu 2005. godine.

Pavković je 2009. prvostepeno osuđen na 22 godine zatvora zbog progona i drugih zločina nad Albancima na Kosovu, od marta do juna 1999. Pavkoviću je 2014. godine posle žalbenog postupka potvrđena zatvorska kazna.

Uprkos istaknutim činjenicama knjige Nebojše Pavkovića izazvale su pažnju posetilaca Beogradskog sajma knjiga.

Posetilac: Knjiga me je zainteresovala zato što je legenda.

RSE: Legenda? Po čemu je sve legenda?

Posetilac: Ako me vi pitate to onda stvarno sramota i greota kakav ste čovek. Kad možete tako nešto da pitate za onoga koji je branio ovaj narod i ovu zemlju i ovu državu.

RSE: Znate li da je uz to i osuđen pred Haškim tribunalom na 22 godine zatvora?

Posetilac: Izrodu jedan (obraća se novinaru RSE), skloni mi se sa očiju…

Ovo je utisak jednog od posetilaca koji je po okončanju razgovora za RSE odbio da se predstavi.

Praksa objavljivanja knjiga ratnih zločinaca, kao što je to slučaj sa Vojislavom Šešeljem ili Nebojšom Pavkovićem, ili osobama osuđenim za ubistvo premijera Zorana Đinđića, treba shvatiti kao “besramno trgovanje tragedijom ovog prostora, ove zemlje i ljudi koji ovde žive”, kaže predsednik Odbora za evropske integracije i poslenik opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Nenad Čanak.

“To je takva svinjarija da je to, na žalost, neumitno da se dogodi u potpunom odsustvu lustracije posle 2000. godine. U potpunom odsustvu suočavanja sa prošlošću, suočavanja sa realitetom tragedije koja nas je zadesila devedesetih godina. Mislim da je čitav koncept prodavanja lažnog patriotizma, a suštinski najprimitivnijeg mogućeg merkantilnog otrova kojim se služe Šešelj i njemu slični nešto što ne služi, ne na čast, neko bi trebalo dobro da zapita svakog ko se trgovinom toga bavi, čime on truje svakoga ko bilo koje takvo štivo takne”, ističe Čanak.

Ovogodišnji sajam knjiga obeležile su kontroverze zbog dodeljivanja centralne pozicije za štand “Velike Srbije”, izdavačke kuće haškog osuđenika i lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.

O upotrebi budžetskih sredstava odlučuju narodni poslanici u Skupštini Srbije, kaže Čanak upitan da li se u slučaju objavljivanja dnevničinih ratnih beleški Nebojše Pavkovića od strane Ministarstva odbrane može postaviti pitanje zloupotrebe novca građana Srbije.

Nenad Čanak je uveren i da poslanici u tom smislu ne bi utvrdili nikakve nepravilnosti.

“Pri čemu mislim na većinski korpus u Narodnoj skupštini. Što ne znači da to nije anticivilizacijsko sračunato nesuočavanje sa prošlošću. Tu već ne mislim ni samo na prošlost vezanu za Slobodana Miloševića i devedesete, nego i za samu radikalsku prošlost najvećeg dela članova Srpske napredne stranke”, reči su Čanka.

Očigledno je procenjeno da štete od objavljivanja ovih knjiga neće biti, navodi vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović u izjavi za RSE. On podvlači da je Pavković svoj dnevnik pisao iz pozicije komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije.

“Stoga, sama biografija Nebojše Pavkovića i njegov dnevnik mogu da budu u korelaciji estetske i etičke procene post festum. Tada ostaje pitanje da li on ima dovoljno vojničkog integriteta da to radi, kao što se može razmatrati i šta je motiv Ministarstva odbrane da to objavi. Treba podsetiti da je Ministarstvo odbrane u poslednjih nekoliko godina imalo bliske kontakte sa ljudima koji su već bili osuđivani”, tvrdi Stojadinović.

Stojadinović podseća i na slučaj generala Vladimira Lazarevića, bivšeg komandanta Prištinskog korpusa, koji je kao pomagač udruženog zločinačkog poduhvata, te zbog deportacija i prisilnog premeštanja albanskog stanovništva sa Kosova, odležao četrnaestogodišnju zatvorsku kaznu odlukom Tribunala u Hagu. Krajem 2015. godine pušten je iz zatvora, u Srbiji ga su ga dočekali visoki vojni i državni predstavnici, a u 2017. godini angažovan je kao predavač na Vojnoj akademiji.

Vladimir Lazarević (odležao 14 godina zbog ratnih zločina na Kosovu) i Ljubiša Diković (nedavno penzionisani načelnik Generalštaba Vojske Srbije). Fond za humanitarno pravo je objavio dosije o ratnim zločinima u zoni za koju je Diković kao komandant bio zadužen na Kosovu.

Provokacija, tako treba shvatiti potez vojne izdavačke kuće, uverena je spisateljica, dobitnica regionalne nagrade “Meša Selimović” za 2010. godinu, Mirjana Đurđević.

“Meni je razumljivo da se knjige makar i najvećih zločinaca objavljuju kao nekakvo istorijsko štivo sa odgovarajuće vremenske distance i uz odgovarajući kritički osvrt. Međutim, ovako nešto mogu da tumačim samo kao provokaciju državnog aparata i to njegovog naoružanog dela, što mislim da je prilično opasno. Znamo, koliko je politika tog vremena bila pogubna, ali ipak mislim da i objavljivanje Pakvovićeve knjige služi za unutrašnje političke svrhe te da to nije nikakva poruka svetu”, smatra Mirjana Đurđević.

Do kraja sajamske nedelje na štandu “Odbrana” Vojske Srbije i Ministarstva odbrane zakazane su promocije knjiga “Prištinski korpus 1998-1999. – svedočenja ratnih komandanata”, kao i “Bitka na Košarama” i “Bitka za Paštrik”.

Prema podacima nevladinih organizacija Fond za humanitarno pravo i (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo, u periodu od 20. marta do 14. juna 1999. godine, srpske vojne i policijske snage su, tvrdeći da brane srpsku teritoriju od napada Severnoatlantske alijanse i “albanskih terorista”, ubile 6.901 Albanca koji nisu učestvovali u neprijateljstvima.

Milan Nešić

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa