Škola tranzicione pravde: Da znamo činjenice, a ne mitove

U ponedeljak, 30. jula 2018. godine završena je peta po redu Nacionalna škola tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo. Školu je pohađalo 25 studenata prava, bezbednosti, političkih nauka i istorije, aktivista nevladinih organizacija, novinara, advokatskih pripravnika i profesora istorije iz Beograda, Surdulice, Mladenovca, Smedereva, Ribarica, Novog Sada, Kragujevca, Požarevca, Pančeva, Bora i Niša.

Polaznici su stekli znanja o konceptu i mehanizmima tranzicione pravde, njenoj primeni u Srbiji u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, i razmatrali studije slučaja Srebrenica, Kosovo, Vukovar, Oluja, Hrtkovci, Skočić, Zvornik. Pored prilike da saznaju sudski utvrđene činjenice o ovim zločinima, polaznici su neke od njih sagledali i iz vizure žrtava. Tako su mogli čuti iskustvo Suvade Selimović, iz mesta Đulići kod Zvornika, i Zije Ribića, iz mesta Skočić kod Zvornika, koji su pričali o predratnom životu u svojim mestima i sa svojim susedima, ratnim događajima kojima su svedočili i njihovoj borbi za istinu i pravdu nakon završetka rata. Program je uključivao i obilazak spomenika u Beogradu, koji svedoče o dominantnoj, etnički pristrasnoj kulturi sećanja na stradanje žrtava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Prema rečima polaznika, znanje stečeno u ovoj Školi nisu imali prilike da dobiju tokom formalnog obrazovanja. I sâm pristup, u kojem se umesto nekritičkog prihvatanja informacija podsticalo razmišljanje, međusobna diskusija i formiranje sopstvenog mišljenja o ključnim temama suočavanja sa prošlošću, poput odgovornosti, krivice, načina uspostavljanja pravde, utvrđivanja istine i sećanja na žrtve, za polaznike je bio nov. Zadovoljstvo su iskazali i prilikom obilaska spomenika, što je ove godine po prvi put uključeno u program škole. Predložili su da se među teme predavanja uključe iskustva drugih post-konfliktnih društava, poput Ruande, Južne Afrike i država Latinske Amerike, ali i država koje su bile uključene u ratove 1990-ih – Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova. Polaznici smatraju važnim da se u ovakve obrazovne programe uključe mladi koji do sada nisu imali priliku da slušaju i uče o tranzicionoj pravdi, kao i podmladak političkih partija, srednjoškolci i novinari.

Ovogodišnju Školu tranzicione pravde podržala je Ambasada Republike Češke u Beogradu. Prema rečima zamenika ambasadora, Pavela Kobližke, Škola tranzicione pravde doprinela je širenju činjenično tačnih informacija o događajima koje mnogi od polaznika Škole ni ne pamte. „Traganje za istorijskom pravdom zasnovanom na činjenicama a ne na mitovima, izobličenim interpretacijama događaja ili njihovom prećutkivanju, neophodno je da bismo učili na greškama prošlosti i izbegli njihovo ponavljanje“, rekao je Kobližka na završnoj ceremoniji dodele diploma polaznicima Škole. On je podsetio na iskustvo svoje zemlje u procesu pomirenja nakon Drugog svetskog rata sa svojim nemačkim susedom, sa kojim danas ima prijateljske odnose, kao i na izuzetne odnose sa Slovačkom nakon mirnog razlaza 1993. godine, za koje veruje da mogu biti inspiracija mnogim narodima.