Srbija: Malo se zna o ratovima i zločinima

Građani Srbije slabo su obavešteni o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, ratnim zločinima i samim suđenjima. Njih 59 odsto je sopstvenu informisanost procenilo kao lošu, jedan je od pokazatelja istraživanja, koje su zajednički sproveli Fond za humanitarno pravo, Istraživačko – izdavački centar Demostat i dnevni list Danas.

„Kada je reč o Haškom trubunalu građani Srbije imaju pretežno negativan odnos prema ovom sudu. 56 odsto ispitanika tvrdi da je sud neobjektivan i pristrasan. Prosečna ocena rada Tribunala od jedan do pet iznosi 1,72 – što pokazuje da je rad ocenjen kao loš. U odnosu na ukupan broj ispitanika 16 odsto ispitanika navodi antisrpski karakter Tribunala“, rekla je Jelena Diković novinarka lista Danas, prezentujući delove istraživanja u kome je učestvovalo 1200 ispitanika. Upitnik je sadržao 69 pitanja

Uprkos tome što su ispitanici iskazali negativan stav, kako prema načinu na koji država Srbija vodi postupke za ratne zločine, tako i objektivnosti tužioca i sudija, ipak smatraju da bi Ramuš Haradinaj, aktuelni kosovski premijer koga Srbija potražuje zbog optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu, pred njenim pravosuđem imao pravično suđenje.

„Da je Ramuš Haradinaj kriv za ono za šta ga javno mnjenje optužuje smatra gotovo 2/3 ispitanika. Tek svaki stoti smatra da Haradinaj nije kriv. Njih čak 40 odsto kaže da ne zna za šta se Haradinaj tereti ili je bez odgovora. Krivicu Haradinaja najčešće navode penzioneri 72 odsto i zaposleni u državnom sektoru – 71 procenata”, podaci su koje je izneo Aleksandar Roknić, takođe novinar Danasa – inače sa Jelenom Diković angažovan u internet rubrici tog lista ’Suočavanje’ u kojoj obrađuju teme vezane za ratne zločine.

Osim tog istraživanja, pravnici nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo prezentovali su izveštaj te organizacije o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.

Relja Radosavljević, pravni analitičar Fonda, podsetio je da je ta strategija doneta februara prošle godine, primetivši da su od tada pomaci minimalni. Radosavljević je rekao i da je u 2017. u Srbiji Tužilaštvo za ratne zločine podiglo svega osam optužnica.

„To su sve jednostavniji predmeti koji se odnose na jednu ili nekoliko žrtava i uvek na po jednog počinioca – koji su uvek niže rangirani u hijearhiji. Zabrinjava nas odluka Tužilaštva za ratne zločine da odustane od podizanja optužnice protiv Dragana Živanovića, nekadašnjeg komandanta 125. motorizovane brigade, u čijoj zoni delovanja su postignuti neki od najstrašnijih zločina protiv albanskog civilnog stanovništva na Kosovu, jer je to bila jedina istraga protiv osumnjičenog iz sprskih oružanij snaga u činu generala“, naveo je Radosavljević.

On je podsetio i na period zastoja u nekoliko suđenja za ratne zločine pošto su odbacivane optužnice jer Tužilaštvo skoro godinu dana nije imalo ovlašćenog tužioca.

Novinarka Jelena Diković dodala je da, osim takvih proceduralnih prepreka, procesiuranje odgovornih otežava i tendecija relativizacije zločina – čime se koriste sve dosadašnje vlasti.

„S tim što je činejnica da ova vlast Aleksandra Vučića prednjači u tome jer se zločinci proglašavaju herojima. Predaju na Vojnoj akademiji, čini se sve kako bi se zaustavila suđenja za ratne zločine kojih je ionako ima toliko malo da je to sramota. Diskredituje se Haški tribunal na sve načine, žrtve ne dobijaju podršku. Generacije učenika i učenica uče pogrešno o onome što se dogodilo devedesetih godina prošlog veka. Većina medija i tome pomaže ovoj vladajućoj garnituri“, zaključila je Jelena Diković.

Podaci do kojih su istraživači došli ukazuju da većina ispitanika ne zna da navede ni jedan zločin počinjen nad srpskim stanoništvom u ratovima 1990-ih godina, šta se desilo na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara 1991. godine, niti da je, glavni grad BiH Sarajevo, bio pod opsadom skoro četiri godine.

Izvor Slobodna Evropa