Vojnomedicinske ustanove u službi ometanja pravde u postupcima za ratne zločine
Glavni pretres pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu Trnje, koji je bio zakazan za 13. septembar 2017. godine, nije održan jer sudu ponovo nije pristupio optuženi Pavle Gavrilović, kome je navodno pozlilo na dan suđenja. Izostanak je, kao i u ranijim slučajevima, opravdan na osnovu medicinske dokumentacije Vojne bolnice u Nišu. Sličnu taktiku izostajanja sa suđenja koristio je u prošlosti i drugooptuženi Rajko Kozlina, s tim da je potvrdu o hospitalizaciji pribavljao od beogradske Vojnomedicinske akademije. Obojica optuženih su i danas pripadnici Vojske Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se radi o smišljenoj opstrukciji odbrana, uz saučesništvo vojnih medicinskih ustanova, i poziva sud da, barem određivanjem pritvora optuženima, stane na put evidentnom ometanju pravde.
Optuženi se optužnicom terete da su, kao pripadnici 549. motorizovane brigade VJ, 25. marta 1999. godine u selu Trnje (opština Suva Reka, Kosovo) učestvovali u ubistvu najmanje 27 albanskih civila, među kojima 12 žena i četvoro dece. Kao komandant Pozadinskog bataljona 549. mtbr VJ, Gavrilović je, prema optužnici, neposredno pre napada na selo okupio svoje potčinjene starešine, među kojima je bio i drugookrivljeni Kozlina, i izdao im naređenje, pokazujući rukom u pravcu sela, „da ne sme biti preživelih“. Kozlina se tereti da je, kao vodnik i komandir borbene grupe, postupajući po Gavrilovićevom naređenju, lično ubio najmanje 17 civila. Opstrukcija od strane optuženih i njihovih odbrana u ovom predmetu traje od samog početka procesa. Već prvo pripremno ročište, zakazano za 20. februar 2014. godine, kao i naredna tri ročišta, odložena su zbog nedolaska optuženih – u prva dva navrata zbog njihovih navodnih zdravstvenih problema, za koje su kao opravdanje priložili lekarska uverenja vojno-medicinskih ustanova (VMA i Vojne bolnice u Nišu). Prvi glavni pretres održan je gotovo godinu dana kasnije – 24. februara 2015. godine, a odmah zatim opstrukcija je nastavljena. Usledila je, naime, serija odlaganja glavnih pretresa usled navodnih zdravstvenih problema optuženih, ponovo na osnovu dokumentacije istih vojnih zdravstvenih ustanova, tako da je za dve i po godine, zaključno sa 13. septembrom 2017. godine, održano samo devet glavnih pretresa.
To je primetila i predsednica sudskog veća, koja je na glavnom pretresu 25. februara 2016. godine konstatovala da se „vrlo često dešava da on [okrivljeni Pavle Gavrilović] bude hospitalizovan, da bude u bolnici dva dana ili tri dana pred pretres i da se njegovo lečenje završava posle otkazanog pretresa“. Istu stvar radio je i optuženi Kozlina, pa je u aprilu 2016. godine Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) zbog „očiglednog izbegavanja pristupa na glavni pretres“ od suda tražilo da odredi pritvor za Rajka Kozlinu. Međutim, sudsko veće je na istom glavnom pretresu odbilo predlog TRZ kao preuranjen.
Zbog učestale hospitalizacije optuženih u vreme glavnih pretresa, presednica veća naložila je njihovo medicinsko veštačenje. Međutim, veštaci medicinske struke su svoje nalaze zasnovali isključivo na dokumentaciji vojnih medicinskih ustanova koje inače dvojici optuženih izdaju lekarska uverenja, a ne na neposrednom medicinskom pregledu veštaka. Njihov nalaz je stoga bio da su, „sudeći po dokumentaciji“, hospitalizacije optuženih opravdane. Tako je optuženima omogućeno da nastave sa ometanjem postupka, a da sud, oštećeni i javnost i dalje ne znaju da li im je zdravlje zaista ugroženo pred svaki novi glavni pretres.
Zbog odugovlačenja ovog postupka oštećeni su u septembru 2017. godine podneli sudu prigovor radi ubrzanja postupka, tražeći zaštitu svog prava na suđenje u razumnom roku.
Fond za humanitarno pravo napominje da pravdanje učestalih izostanaka sa suđenja optuženih za ratne zločine dokumentacijom vojnomedicinskih ustanova nije neuobičajena praksa, budući da se, na primer, u postupku priznavanja presude Suda BiH osuđenom generalu Novaku Đukiću ponavlja identična situacija. U slučajevima kada optuženi nisu vojni osiguranici, ovakvih učestalih pravdanja medicinskom dokumentacijom od strane civilnih zdravstvenih ustanova nema. Drugim rečima, neizbežan je utisak da iza opstrukcije stoje lekari vojnomedicinskih ustanova, čije eventuane zloupotrebe, koje zapravo predstavljaju krivično delo, niko ne proverava.
Stoga bi sud, umesto što bespogovorno prihvata medicinsku dokumentaciju vojnih ustanova, i na osnovu nje svaki put odlaže pretrese, morao da preduzme odgovarajuće mere kako bi se ovakvoj farsi stalo na put. Za početak da prihvati predlog TRZ-a i odredi pritvor optuženima. Pritvor je delotvorna zakonska mera kojom se može obezbediti prisustvo optuženih u sudnici, a uostalom u okviru pritvorskih jedinica postoje odgovarajuće medicinske ustanove koje prate zdravstveno stanje optuženih. Na taj način bi se izbeglo izrugivanje žrtvama koje redovno prate suđenje u ovom predmetu, ali i ispunila zakonska obaveza suđenja u razumnom roku.
