Božović o krivičnoj prijavi FHP: Radio sam ispravno kao čovek i komandant

Fond za humanitarno pravo podneo je krivičnu prijavu protiv trojice pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Srbije, poznate kao “Crvene beretke”, zbog ratnih zločina počinjenih u Doboju u Bosni i Hercegovini od maja do avgusta 1992. godine. Kako su naveli u FHP-u, krivična prijava podneta je protiv nekadašnjeg oficira JSO Radojice Božovića, kao i još dvojice pripadnika “Crvenih beretki” od kojih je jedan neidentifikovan, a ime drugog osumnjičenog nije poznato široj javnosti.

“Krivična prijava podneta je zbog proterivanja bošnjačkog stanovništva iz dobojskih sela, za ubistvo jednog pripadnika hrvatske vojske – Zbora narodne garde, kao i zbog mučenja i zlostavljanja zatvorenika u Okružnom zatvoru u Doboju”, rekla je za RSEIvana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.

Krivična prijava, kako navode u FHP-u, podneta je na osnovu dokaza koji su izvedeni pred Haškim tribunalom u predmetu protiv Jovice Stanišića, bivšeg načelnika Državne bezbednosti Srbije, i Franka Simatovića, nekadašnjeg zamenika načelnika DB-a i jednog od osnivača “Crvenih beretki”.

Za ratne zločine u Doboju u Beogradu se, pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda, od marta 2016. vodi postupak protiv Dušana Vukovića, tada stražara tamošnjeg Okružnog zatvora.

Pred domaćim sudom, kaže Ivana Žanić, do sada nije pokrenut nijedan proces protiv pripadnika “Crvenih beretki” za zločine koji su počinjeni na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

“To nije učinjeno iako se u ovom postupku pred domaćim sudom navodi nekoliko imena ljudi koji su bili pripadnici ‘Crvenih beretki’ i koji su dolazili u Okružni zatvor u Doboju i zlostavljali zatvorenike”, navodi Ivana Žanić.

U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije nisu mogli da kažu da li je stigla krivična prijava protiv trojice pripadnika “Crvenih beretki” i kakav je njihov stav, jer su rukovodioci na službenom putu.

Vladimir Vukčević: Nismo imali dovoljno ljudi

​Vladimir Vukčević, bivši tužilac Srbije za ratne zločine, rekao je za RSE da nije iznenađen podnošenjem krivične prijave protiv “Crvenih beretki”, jedinice za čije ratne aktivnosti je tokom njegovog mandata Tužilaštvo bilo zainteresovano.

“Svuda smo istraživali ratne zločine ali nismo stigli sve da uradimo jer smo imali male kapacitete. Nismo imali dovoljno ljudi. To su veliki i kompleksni predmeti. Postojale su ‘Crvene beretke’ koje je osnovao Frenki, međutim one su kasnije dopunjene pripadnicima Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana. Kada je ona ukinuta, određen broj ljudi iz Arkanove garde prešao je u ‘Crvene beretke’. Radeći na tome naišli smo na vrlo jake tragove zločina Arkanovih pripadnika. U svakom slučaju, nisu nevini”, rekao je Vukčević.

Prema navodima Fonda za humanitarno pravo u krivičnoj prijavi, Radojica Božović je u vreme ratnih zločina u Doboju bio komandant Centra za obuku “Crvenih beretki” na planini Ozren i komandovao operacijama u tom gradu.

Radojica Božović, danas menadžer u fudbalu, za Radio Slobodna Evropa prokomentarisao je krivičnu prijavu koju je FHP podneo protiv njega.

“Mislim, ja sam ponosan što se tiče svega toga i kao čovjek i vojnik, i kao komandant. Znam da sam radio jednu ispravnu stvar i ja se toga ne stidim. Ja sam ponosan što sam bio rame uz rame sa braćom Srbima. I ja znam da je rat najveće zlo, da gore stvari nema u životu, ali nijesmo mi krivi. Ni moja generacija, ni ne daj bože sljedeće generacije. A šta će biti… Ali mislim da se ovako ne rješavaju stvari jer se to produbljuje. A vjerovatno to imaju neke interese, ta Nataša Kandić i njihovo društvo, šta ćeš. Uvijek je bilo izdajnika, pa i kod nas Srba”, kaže Božović.

Na pitanje RSE da li će se tokom dana upoznati sa onim što piše u krivičnoj prijavi FHP-a, Božović je odgovorio.

“Nemam ja šta sad. Pročitao sam ja to što piše u vijestima sve. Ali mislim da tu problem nije u meni nego u nečemu drugom. Ne mogu više ništa da kažem, to je to. Mislim, ja sam kao čovjek miran, i kao vojnik i kao komandant. I ponosan na sve to. I drago mi je što imamo Republiku Srpsku, i eto to mogu samo da kažem”, rekao je Božović za Radio Slobodna Evropa.

Ko je Radojica Božović

Biografija Radojice Božovića povezana je sa fudbalom i ratnim dešavanjima na prostorima bivše Jugoslavije. Nekada pripadnik jedinice “Crvene beretke”, danas menadžer u fudbalu za kog se u Crnoj Gori vezuju brojni incidenti, dok je na fotografijama objavljivanim u medijima primećen u društvu brojnih kontroverznih ličnosti sa ovih prostora.

Božović je danas fudbalski menadžer

Radojica Rajo Božović u svijetu fudbala poznat još od 1996. godine kada je preuzeo rukovođenje Fudbalskog kluba (FK) Zeta iz Golubovaca i za nekoliko sezona ovaj mali klub iz predgrađa Podgorice izveo na evropsku scenu. Božović je često povezivan sa incidentima uoči i poslije mečeva Zete a poslije prijetnji sudiji Jovanu Kaluđeroviću, u maju 2009. godine, je i suspendovan. Konačno, te 2009. i zvanično je doživotno isključen iz fudbala. Ali poznavaoci fudbalskih prilika u Crnoj Gori nerijetko postavljaju pitanje Da li zapravo i danas Božović iz sjene upravlja klubom sa Trešnjice.

Radojica Božović je svojevremeno za časopis Monitor kazao da se o njemu “piše svašta”. Ovaj nedjeljnik je pisao da je Božović, pod imenom Kobac, tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, bio pripadnik JSO, poznatih “Crvenih beretki” u sastavu Resora državne bezbjednosti MUP-a Srbije, što je Božović tada u razgovoru za Monitor i potvrdio.

“Bio sam u JSO do 1998. godine, kada sam odbio da učestvujem u ratu na Kosovu”, kazao je Božović koji je u “Crvenim beretkama” dogurao do čina pukovnika.

Božović je i u više navrata punio stranice crnogorske štampe rezervisane za crnu hroniku. Novinska arhiva iz ranijih godina bilježi da je u avgustu 2006. godine privođen jer je na parkingu ispred stadiona Mladosti napao Momira Prelevića, nekadašnjeg trenera mlađih kategorija Budućnosti. Početkom septembra iste godine zaključao je kapije stadiona FK Zeta na Trešnjici ne dozvoljavajući fudbalerima Budućnosti da odigraju meč sa tim klubom. Podgoričke “Vijesti” pisale su da je u hotelu Premijer prošle godine Radojica Božović udario Miomira Mugošu, bivšeg gradonačelnika Podgorice i sada aktuelnog ambasadora Crne Gore u Ljubljani, što nikada nije demantovano niti procesuirano.

“Crvene beretke” od devedesetih do danas

“Crvene beretke” korene vuku iz 1991. godine, kada su prve ratne akcije izvele pod komandom Dragana Vasiljkovića poznatijeg kao Kapetan Dragan. Zvali su ih “Frenkijevci”, a ime Jedinica za specijalne operacije dobijaju 95. kada krajem rata formalno prelaze u Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Najpoznatije ime ove jedinice je Milorad Ulemek Legija koji je za komandanta JSO postavljen 1998. uoči sukoba na Kosovu gde su “Crvene beretke” takođe učestvovale u pojedinim akcijama.

“Crvene beretke”

Jedan broj pripadnika “Crvenih beretki” u Srbiji je dvehiljaditih osuđen za najteže zločine sa političkom pozadinom, ubistvo premijera Zorana Đinđića, ubistvo političara Ivana Stambolića, pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi i zločin na Ibarskoj magistrali u kom je ubijeno njegovih četvoro saradnika.

JSO je imala ulogu i u petooktobarskim promenama 2000. godine, kada su njeni pripadnici u borbenim vozilima i u punoj ratnoj opremi izašli među demonstrante na ulice Beograda, kao i 2001. u hapšenju Slobodana Miloševića u njegovoj vili na Dedinju nakon čega je predsednika Srbije i SR Jugoslavije isporučen u Hag. U novembru iste godine ova jedinica otkazala je poslušnost vlasti, navodno zbog hapšenja dvojice haških optuženika, i naoružana izašla na protest u Beogradu tražeći smene u policiji i Državnoj bezbednosti. Godinu dana kasnije izdvojena je iz sastava Resora državne bezbednosti. Posle ubistva Zorana Đinđića 12. marta 2003, za koje je pravosuđe ustanovilo da su ga učinili pripadnici “Crvenih beretki” zajedno sa kriminalcima zemunskog klana, odlukom Vlade Srbije Jedinica za specijalne operacije je rasformirana. Pripadnici JSO koji nisu imali probleme sa zakonom prešli su u Žandarmeriju i Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ).

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa