19.05.2017.

Predstavljen novi izveštaj FHP o suđenjima za ratne zločine u Srbij

Ukoliko Srbija i u budućnosti zadrži spori tempo procesuiranja ratnih zločina, onda će se u narednih 10 godina sa suđenjem suočiti manje od 10 odsto navodnih počinilaca, kaže se u novom izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Nedostatak političke volje za suočavanje s prošlošću, veličanje ratnih zločinaca i neefikasan rad Tužilaštva otežali su 2016. godine suđenja za ratne zločine u Srbiji, navodi se u novom izveštaju FHP, koji je predstavljen u četvrtak.

“U Srbiji trenutno postoji veličanje ratnih zločinaca“, rekla je Milica Kostić iz FHP-a na prezentaciji izveštaja u Beogradu.

Kako je dodala, osuđeni za ratne zločine dobijaju preferencijalni tretman u zatvoru, što “pokazuje odnos države prema ratnim zločincima“.

“Srbija je, i to dosta dugo, sigurna zemlja za ratne zločince“, istakao je tokom prezentacije novinar Rade Radovanović.

U izveštaju se navodi da aktivnost i neaktivnost srpskih zvaničnika pokazuje da oni ratne zločine ne vide kao važno pitanje. Istovremeno, stoji u izveštaju, oni su radili na stvaranju društvene klime u kojoj je gotovo nemoguće procesuirati krivce, posebno srednje i visoko rangirane oficire.

Konstatuje se da je bivši pukovnik Jugoslovenske narodne armije (JNA) Veselin Šljivančanin, uprkos tome što je bio osuđen zbog svoje uloge u masakru u Vukovaru, prisustvovao događajima koje je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka.

U međuvremenu su za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije naprednjaci izabrali sudinicu Danicu Marinkovic, koja je bila istražni sudija na Kosovu i koja je poznata po osporavanju zaključaka Haškog tribunala o masakru srpskih snaga nad kosovskim Albancima u selu Račak.

Osuđenom ratnom zločincu i bivšem lideru bosanskih Srba Momčilu Krajišniku, u aprilu 2016. godine dozvoljeno je da u Domu omladine u Beogradu promoviše svoju knjigu i pruži revizionistički osvrt na rat u Bosni i Hercegovini 1992–1995, dodaje se u izveštaju.

Nikola Šainović je, uprkos osuđujućoj presudi za zločine nad albanskim civilima, postao član Glavnog odbora Socijalističke partije nakon odsluženja zatvorske kazne.

U izveštaju stoji da su se suđenja za ratne zločine 2016. najviše odugovlačila jer su sudovi zakazivali ročišta sa velikim vremenskim razmakom. Tako je tokom prošle godine održano samo 56 dana suđenja.

Najistaknutiji primer nerazumno dugog procesa je, prema izveštaju, suđenje za ubistvo 193 ratna zarobljenika počinjeno na farmi Ovčara 1991. godine, nakon pada Vukovara.

Dodaje se da su prošlogodišnje promene u vezi sa refundiranjem putnih troškova svedoka otežale njihovo pojavljivanje pred sudom.

Svim licima koja su dolazila da svedoče u postupcima za ratne zločine sud je troškove isplaćivao odmah nakon obavljenog svedočenja, ali od 2016. godine isplata ovih troškova vrši se isključivo preko bankovnog računa.

U izveštaju se navodi da troškovi svedočenja mogu biti veliki, posebno za svedoke koji dolaze iz inostranstva ili iz manjih sredina, pa su oni primorani da za putovanje radi svedočenja pozajme novac.

Za starije osobe, od kojih su mnoge narušenog zdravlja, a neke i nepismene, otvaranje deviznog računa predstavlja nepoznanicu i veliko opterećenje. Za većinu osoba koje dolaze da svedoče u postupcima za ratne zločine ova procedura je uznemirujuća, dodaje se u izveštaju.

U njemu se pominje i neaktivnost tužilaca. U 2016. godini, ističe se u izveštaju, podignuto je samo sedam optužnica, svaka sa po jednim optuženim i uglavnom sa samo jednom žrtvom.

Već tri godine nije podignuta nijedna optužnica koja se odnosi na zločine na Kosovu. Tužilaštvo tvrdi da ne može da radi na Kosovu jer lokalni tužioci odbijaju saradnju.