Sud ne može da dešifruje dijagnozu optuženog Parovića

Suđenje za zločin u Srebrenici koji se vodi pred Posebnim odeljenjem beogradskog Višeg suda juče je ponovo odloženo. Ovoga puta, glavni pretres je odložen zbog toga što se Dragomir Parović, jedan od optuženih nije pojavio u sudu.

Njegov advokat Vladan Stefanović je predsednici sudskog veća dostavio medicinsku dokumentaciju koja je trebalo da opravda izostanak njegovog klijenta.

– Ovo nije dokaz. U dokumentaciji nigde ne piše da je Parović sprečen da pristupi na pretres. Postoji neka dijagnoza, ali sud nije u stanju da dešifruje o čemu se radi – rekla je predsednica sudskog veća Mirjana Ilić nakon što je pročitala dokumentaciju.

Dijagnozu, po sopstvenom priznanju, nije mogao da dešifruje ni Parovićev advokat.

– Ja sam se poslednjih dvadesetak dana čuo sa Parovićem. On ne može da ustane iz kreveta, praktično je nepokretan – kazao je advokat Stefanović. On je izrazio sumnju da će njegov klijent moći da prisustvuje pretresima koji su bili zakazani za danas i četvrtak.

– Pa ja ne mogu da ga privodim, ipak je poslao nekakvu dokumentaciju – rekla je Ilićeva pre nego što je advokatu Stefanoviću dala rok od tri dana da sudu dostavi validnu medicinsku dokumentaciju. Nakon toga je i zvanično odložila pretres.

Ova prezentacija efikasnosti srpskog pravosuđa odigrala se pred očima porodica žrtava genocida u Srebrenici koji su doputovali iz Bosne i Hercegovine kako bi prisustvovali suđenju.

– Nama se toliko manipuliše, samo nas maltretiraju, ubijaju nas i nakon dvadeset i dve godine. Ovo je krajnji bezobrazluk. Nije mi jasno kako optuženi može da ne dođe u sud – priča Šuhra Sinanović, predsednica Udruženja “Žene Podrinja” iz Bratunca.

NJoj je, kako navodi, žao što je Srbija širom otvorila vrata počiniocima ratnih zločina da mogu da prebegnu ovde.

– Sa suprugom i dvoje male dece smo 1992. godine pobegli iz Bratunca u Srebrenicu. U tih nekoliko godina smo preživeli katastrofu, glad, bombardovanje… A onda je došao 11. jul kada sam poslednji put videla muža. Poslednje što mi je rekao je “Dobro mi čuvaj decu”. Onda je krenuo preko šume i gubi mu se trag – priča Sinanović.

Kako navodi, o tome da je njen suprug, zajedno sa osmoro najbližih rođaka ubijen 14. jula u hangaru sela Kravica saznaje tek 2000. godine.

– Sve sam se nadala da je u nekom logoru. Onda su mi javili da su pronađeni njegovi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici u Zelenom Jadru. Pozvali su me u Tuzlu da identifikujem telo i sahranili smo ga 31. marta 2001. godine. Sada će još malo šesnaest godina – navodi Sinanović.

Prema njenim rečima, pratila je brojna suđenja za ratne zločine, a u nekima i svedočila. Ipak, nijedan sudski proces za nju nema značaj kao ovaj koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu.

– Ovde se sudi za ubistvo 1.300 ljudi među kojima je bio i moj muž. On je bio ubijen na najsvirepiji način. Ostala sam samohrana majka dvoje dece koja se ni ne sećaju svog oca – kaže Sinanović.

Naredni glavni pretres u postupku koji se protiv osmorice bivših pripadnika Specijalne brigade MUP Republike Srpske vodi zbog ratnog zločina nad više stotina civila u hangaru sela Kravice zakazan je za 13. april. Šuhra Sinanović nije sigurna da će doći i tada da prisustvuje.

– Pitanje je ko će tada da se razboli. Bojim se da ćemo dočekati i dvadeset pet godina od genocida a da ovo suđenje neće ni početi – navodi ona.

Manjina naređivala, većina činila zločine, a svi tolerisali

Šuhra Sinanović, predsednica Udruženja “Žene Podrinja” iz Bratunca nije želela da komentariše stav Međunarodnog suda pravde u Hagu koji je iz proceduralnih razloga odbio da razmatra zahtev Bosne i Hercegovine za reviziju tužbe protiv Srbije. “To je političko pitanje. Porodicama žrtava je najgore, mi želimo da odgovaraju Srbija i Crna Gora za genocid. Ja uvek kažem – manjina je naređivala, većina je izvršavala zločin, a svi su tolerisali i nemo posmatrali”, rekla je Sinanović.

Preuzeto sa portala Danas