Sam Haradinaj je na pitanje šta misli o zahtevu Srbije, odgovorio da neće biti izručenja Beogradu, i da Srbija treba da shvati da nema nikakvu pravnu nadležnost nad Kosovom i građanima Kosova. Upitan da li bi moglo da se dogodi da bude predat Hagu, naglasio je da ni to nije moguće.
I dok Haradinaj tvrdi da ne postoje izgledi da se nađe ni u novom Specijalnom sudu, deo javnosti, pre svega u Srbiji, tumači kako je upravo to izglednija opcija nego da bude procesuiran u Beogradu. Nemanja Stjepanović, iz Fonda za humanitarno pravo, za „Politiku” kaže da bi na osnovu iskustva kada je predsednik Alijanse za budućnost Kosova, oslobođen posle hapšenja u Sloveniji, on mogao da bude pušten i iz Francuske, ali i da bi u slučaju da protiv njega bude podignuta optužnica u Specijalnom sudu naknadno mogao biti predat u Hag, umesto da direktno iz Francuske bude prebačen u Holandiju.
Milan Petrović (Foto N1)
„Mi ne znamo detalje o optužnicama tog novog suda, ni dokle su oni stigli sa eventualnim istragama, ni protiv koga. Ali ne verujem da će oni njega tražiti unapred, pa onda početi moguću istragu. A da li će je uopšte biti, zavisiće pre svega od toga postoje li novi dokazi, pre svega za period od juna 1999. Mali su izgledi da će se Specijalni sud baviti slučajevima iz 1998. budući da je 37 tačaka stare optužnice već bilo pred Haškim tribunalom i za sve njih je oslobođen”, kaže Stjepanović.
Da postoje veće mogućnosti da Ramuš Haradinaj bude predat Hagu, nego izručen Beogradu uveren je i Milivoje Mihajlović, direktor Radio Beograda i dugogodišnji izveštač sa Kosova.
„Slučaj može da se završi njegovim oslobađanjem, po nekakvom modelu Ejupa Ganića, ili odvođenjem u Hag, što bi na neki način bilo otvaranje tog Specijalnog suda. Mislim da ne postoji raspoloženje u Francuskoj da ga izruče Srbiji”, naveo je Mihajlović za „Dojče vele”.
Za njega proces protiv Haradinaja nikako ne bi bio politički motivisan, jer je nakon „delovanja” tog komandanta OVK Metohija ostala „potpuno očišćena od Srba”.
Da u optužbama na račun Haradinaja nema političke konotacije ubeđen je i rukovodilac domaćeg tužilaštva Milan Petrović dodajući da baš zbog toga što je reč „o čisto pravnom slučaju” šef ABK bi trebalo da bude izručen Srbiji. U slučaju da bude predat Hagu Petrović navodi da sa tamošnjim specijalnim tužiocem Dejvidom Švendimenom srpsko tužilaštvo ima dobru saradnju.
Na pitanje da li dokumentacija koju Srbija poseduje i koju je poslala Francuskoj može da doprinese eventualnoj istrazi pred Specijalnim sudom u Holandiji, Nemanja Stjepanović napominje da je Beograd na prethodnom procesu, kada je Haradinaj oslobođen u Hagu poslao „vrlo tanke dokaze”.
„Od svedoka do dokumenata. Jedan od svedoka je čak uhvaćen u laganju, pošto je pobrkao sve što je trebalo da kaže. Postojala je i dokumentacija koju je pominjao i tadašnji ministar pravde Vladan Batić, govoreći da imamo pun kamion dokaza. A taj materijal uglavnom se svodio na izjave Albanaca koje su oni davali u policijskim stanicama, a kasnije bi govorili da su tamo bili premlaćivani i davali iskaze pod prisilom”, navodi Stjepanović.
Zato je ključno da Srbija ponudi nove i čvrste dokaze.
„Mi ne znamo šta je tačno u aktuelnoj optužnici Beograda prosleđenoj Francuskoj. Ono što se moglo čuti, dok je Marko Đurić čitao fragmente jeste da je 90 odsto tih navoda već procesuirano u predmetu Antona Ljekaja pred domaćim sudom. Osim slučaja gde se pominje zastrašujuće odsecanje glave detetu. Naravno govorim samo o onome što je javno pročitano”, zaključuje Stjepanović.
Milivoje Mihajlović uveren je da ima mnogo razloga za optužnicu protiv Ramuša Haradinaja upravo za period nakon završetka NATO bombardovanja, kada je „počinjeno veliko etničko čišćenje Metohije”.
„Kolone Srba su krenule odatle ka centralnom Kosovu i Srbiji, a pripadnici OVK su otimali ljude iz tih kolona, ubijali ih, palili kuće… Imamo i nekoliko stotina slučajeva nestalih Srba, pretežno iz tog regiona Metohije”, ocenjuje Mihajlović, koji veruje da hapšenje Haradinaja neće ometati nastavak briselskih pregovora, najavljenih za danas.
Ekaterina Trendafilova
Trendafilova zvanično počela sa radom
PRIŠTINA – Predsednica Specijalnog suda za Kosovo Ekaterina Trendafilova, zvanično je počela sa radom formiranjem tima koji će se baviti istragom navodnih zločina koje je pocinila OVK, piše današnji Zeri. Imenovanje sudija koji će se baviti konkretnim slučajevima je sledeći korak koji će preduzeti Specijalni sud, prenosi RTK2.
Ovu informaciju potvrdio je portparol Specijalnog suda Avis Beneš, koji je rekao prištinskom listu da je „predsednica Trendafilova već počela sa radom. Njen prioritet je priprema za plenarnu sednicu sa svim sudijama (što će se desiti nakon njihovog imenovanja).
List navodi da se očekuje da prve optužnice budu podignute u prvoj polovini 2017. godine. Beneš je takođe rekao da će jedan od prvih zadataka sudija biti usvajanje poslovnika o radu kao jednog od glavnih dokumenata Suda.
„Nakon toga će Poslovnik biti upućen Specijalizovanim većima Specijalnog suda, koji će morati da ih razmotre u roku od 30 dana”, rekao je Beneš. Haki Abazi iz kosovske Rokfeler fondacije, rekao je za Zeri da će Specijalni biti „zemljotres” za političku scenu Kosova.
„Specijalni sud će izazvati krizu i biće zemljotres na političkoj sceni Kosova. Ovo je takođe povezano sa novim odnosima između SAD i Rusije pošto je Specijalni sud na neki način odgovor na ruske optužbe da se zločini na Kosovu nisu procesuirali”, rekao je Abazi.
„Šok će biti jako intenzivan i verujem da je pritvanje lidear AZBK Ramuša Haradinaja deo tih kalkulacija”, rekao je Abazi, prenosi Tanjug.
Preuzeto sa portala Politika