Osnova za mir: Zaštita kulturne baštine na Kosovu
„Kultura se nalazi na prvoj liniji sukoba – trebalo bi da bude na prvoj liniji izgradnje mira.“ – Generalna direktorica UNESCO Irina Bokova
Sukob na Kosovu iz 1998/99 godine, poput mnogih savremenih oružanih sukoba, bio je sukob zasnovan na identitetu, rezultat spora između grupa društva osnovanog oko zajedničke kulture.
Kulturni i verski spomenici su posebno bili meta na obe strane, kao vizuelni simboli koji pripadaju drugoj grupi. U toku ili posle sukoba oštećeno je ili uništeno na stotine džamija i drugih islamskih verskih dobara, istorijskih bazara i veliki broj kula, tradicionalnih albanskih kuća od kamena, kao i srpskih pravoslavnih verskih spomenika. Kada se međuetničko nasilje na kratko ali intenzivno ponovo javilo marta 2004. godine, srpske pravoslavne crkve i manastiri u različitim sredinama ponovo su postali meta napada grupa Albanaca koje su učestvovale u nemirima.
Iako se tradicionalni načini za rešavanje sukoba uglavnom prilagođavaju tako da se otklone razlike u interesu između zemalja, za sukob zasnovan na identitetu potreban je novi pristup. Zaštita kulturne baštine na Kosovu je postala suštinski deo procesa izgradnje mira.
Foto: www.wikipedia.org
Prvobitne mere
Odmah nakon sukoba, međunarodna zajednica se usredsredila na fizičku zaštitu verskih i kulturnih dobara. Mirovne snage NATO obezbeđivale su 1999. godine najvažnije srpske pravoslavne manastire. Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) je 2003. godine odredila očuvanje kulturne baštine kao jedan od kriterijuma koje privremene institucije samouprave na Kosovu treba da ispune. Alarmirana zbog ponovne pojave etničkog nasilja 2004. godine, međunarodna zajednica je naredne godine obećala 10 miliona dolara za zaštitu kulturnih i verskih dobara na donatorskoj konferenciji koju je organizovao UNESCO zajedno sa Savetom Evrope i Evropskom komisijom.
Mere za zaštitu verske i kulturne baštine obuhvaćene su rukovodećim načelima procesa o statusu Kosova koji je pokrenuo Savet bezbednosti UN 2005. godine. U Sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa Kosova iz 2007. sadržan je aneks sa mehanizmima zaštite. Iako je usvajanje predloga kao mirovnog sporazuma propalo, većina odredbi je kasnije usvojena, nakon što su kosovske institucije jednostrano proglasile nezavisnost u 2008. godini. Najvažnija stvar bilo je uspostavljanje specijalnih zaštitnih zona oko više od 40 srpskih pravoslavnih dobara i uspostavljanje Saveta za sprovođenje i nadgledanje, platforme dijaloga na visokom nivou koja okuplja srpsko pravoslavno rukovodstvo i vladu Kosova kako bi razgovarali o stvarima koje se tiču tih zona.
OEBS i Savet Evrope podržali su kosovske institucije u izradi neophodnog pravnog i institucionalnog okvira za zaštitu baštine. Predstavnik Evropske unije i dalje zajednički predsedava sastancima Saveta za sprovođenje i nadgledanje, dok OEBS pruža tehničko-stručnu podršku.
Od zaštite do pomirenja
Uvođenje pravnih i institucionalnih mehanizama za zaštitu prava bivših protivnika simbola njihovog kulturnog identiteta bilo je prvi korak u pravcu pomirenja na Kosovu. Međutim, čak je i za taj prvi korak bilo potrebno da lideri zajednice i međunarodni graditelji mira ulože ogromne napore. Delotvorna primena je odlagana godinama, otežana nedostatkom političke podrške i neadekvatnim finansijskim i ljudskim resursima. Za pristanak Srpske pravoslavne crkve na proces bilo je potrebno veliko međunarodno zalaganje. Zaštita kulturne baštine nije bila lako prihvaćena stvar.
Pa ipak, mehanizmi koje je međunarodna zajednica uvela uspeli su da pokrenu više pozitivnih dešavanja. Važno je to da su isti predvideli više od jednostavne zaštite fizičkih lokacija kako bi se pokrenuo proces dijaloga i pomirenja.
Nakon što je Savet za sprovođenje i nadgledanje počeo da drži redovne sastanke početkom 2013. godine, članovi Srpske pravoslavne crkve takođe su sve više učestvovali u sastancima na lokalnom nivou, zajedno sa predstavnicima centralne i lokalne uprave. Lideri svih verskih zajednica na Kosovu ušli su u proces međuetničkog dijaloga čiji je pokrovitelj OEBS, kako bi se zajedno zalagali za zaštitu verske slobode.
Opštine preuzimaju sve više odgovornosti za obezbeđivanje toga da se zakoni koji se primenjuju u zaštitnim zonama poštuju. Čak i češće, predsednici opština kosovski Albanci i jedinice lokalne uprave sarađuju sa srpskim pravoslavnim zajednicama u svojim opštinama. Činjenica da zvaničnici kosovski Albanci – predsednici opština, ministri, pa čak i predsednik – sve češće posećuju srpska pravoslavna dobra i učestvuju u verskim proslavama Srpske pravoslavne crkve velika je prekretnica u razvoju konstruktivnog odnosa između zajednica.
U još jednom velikom koraku napred, Kosovska policija je uspostavila specijalnu jedinicu obučenu da obezbedi najugroženija dobra i preuzela skoro sve bezbednosne odgovornosti od međunarodne zajednice.
Takođe, bilo je i zapreka. Vandalizam i skrnavljenje srpskih pravoslavnih crkava, grobalja i manastira imaju veliki uticaj na to kako zajednica kosovskih Srba poima bezbednost. To nasilje vrši mali deo zajednice kosovskih Albanaca, ali će veliki broj tvrditi da njihova zajednica nikada nije dobila izvinjenje ili nadoknadu za uništavanje albanskih dobara na Kosovu u toku sukoba. Bez obzira na to koji su razlozi, zajednica kosovskih Srba neće smatrati da ima održivu budućnost ako ne može da živi i izražava svoj kulturni identitet bez straha. Incidenti poput skrnavljenja pravoslavnih grobalja kao odmazda za rušenje albanskog spomenika na jugu Srbije, preteći grafiti po zidovima i vratima srpskih pravoslavnih manastira ili kamenice bačene na srpske pravoslavne hodočasnike tokom obilaska verskih lokacija jasno pokazuju koliko je krhko svako zbližavanje zajednica i koliko brzo kulturna baština opet može da postane meta zločina iz mržnje. Zemljoposednici koji se bore sa teškom ekonomskom situacijom često nemaju razumevanje za ograničavanje njihovih imovinskih prava unutar specijalnih zaštitnih zona.
Čak i posle više od petnaest godina od međunarodnog angažovanja neophodno je uraditi više kako bi se obezbedila održiva zaštita kulturne baštine i konsolidovale delotvorne zaštitne mere za kulturne identitete na Kosovu. Izazovi i dalje postoje u pogledu transformacije onoga što je smatrano simbolima različitih identiteta u elemente potrebne za izgradnju mostova između podeljenih zajednica.
Angažman OEBS-a
Misija OEBS-a na Kosovu, uspostavljena 1999. godine kao „Stub III“ UNMIK-a i prvenstveno sa mandatom da uspostavi demokratske institucije, agencije za vladavinu prava i mehanizme za zaštitu ljudskih prava posle sukoba, danas u svoje programe sve više uvrštava inicijative za zaštitu verske i kulturne baštine. „Pošto je religija toliko važan deo etničkog identiteta, iako sukob na Kosovu nije bio verskog već etničkog karaktera, puno tih dobara verske baštine uništeno je ili oštećeno u toku i neposredno posle sukoba. Iz istog razloga, ponovna izgradnja i zaštita istih značajan je element za postizanje pomirenja i trajni mir“, kaže šef Misije ambasador Jean-Claude Schlumberger.
Sa timom domaćih stručnjaka u svom sedištu u Prishtinë/Prištini i svojim terenskim kancelarijama širom Kosova, Misija OEBS-a prati dešavanja u vezi sa dobrima kulturne baštine i, sa prikupljenim informacijama, podržava rad Saveta za sprovođenje i nadgledanje. Uključuje se u napore koji se ulažu u posredovanje između lidera verske i političke zajednice, podržava dijalog i nudi neutralnu platformu za rešavanje problema, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.
Misija posebno podstiče žene da učestvuju u međuverskom dijalogu i zaštiti verske i kulturne baštine. Ne samo da to pruža dragocene prilike za zapošljavanje, već je i neophodno u svrhu delotvorne izgradnje mira. Žene koje su izgubile svoje voljene za vreme sukoba ili koje su same postale žrtve nasilja suštinski su deo svakog mirovnog procesa.
Misija poklanja pažnju i važnoj ulozi koju mladi mogu da imaju u izgradnji poverenja i tolerancije između multikulturalnih zajednica. Kroz umetničke konkurse, poput fotografskog konkursa 2015, okuplja studente iz različitih zajednica kako bi promovisala osećaj zajedničke baštine i razbila uobičajene stereotipe o „drugima“. Samim tim, dopunjuje obrazovne projekte Saveta Evrope, Evropske unije i lokalnih NVO, kao što je organizacija Kulturna baština bez granica. Studenti koji učestvuju u posetama dobrima kulturne i verske baštine često se po prvi put upoznaju sa kulturom drugih etničkih grupa u svom neposrednom okruženju. Deca iz svih zajednica koja posećuju dobra kulturne i verske baštine na celom Kosovu – i njihovi roditelji koji podržavaju takve inicijative – ohrabrujući su znakovi da su zidovi počeli da se ruše.
Vredno truda
Iskustvo Kosova pokazuje da je zaštita kulturne baštine neophodan element u procesu izgradnje mira posle sukoba zasnovanog na identitetu, ne samo zato što su kulturni simboli bili meta tokom sukoba. Proaktivna primena zaštite za kulturnu baštinu u svrhu premošćavanja etničkih i verskih razlika neophodan je preduslov za održivi mir u društvu čiji članovi ključni značaj pripisuju elementima svog kulturnog identiteta.
Mehanizmi zaštite koji isti značaj pridaju kulturnoj i verskoj baštini svih zajednica verovatno će naići na najširu podršku javnosti i time biti najdelotvorniji. Kada bi se pravila o specijalnim zaštitnim zonama na Kosovu primenjivala i na više od šačice nepravoslavnih dobara, zemljoposednicima bi bilo znatno teže da krive određenu zajednicu zbog nepravednog tretmana i ometanja njihovog socio-ekonomskog razvoja.
Upravljanje kulturnom baštinom ne bi trebalo da podrazumeva samo očuvanje iste. Ono je od značaja za lokalni privredni razvoj, ne samo kao podsticaj za turizam, već i za stvaranje prilika za zapošljavanje u oblasti restauracije, konzervacije, upravljanja i promocije dobara baštine. Ako su članovi svih zajednica uključeni i imaju neposrednu korist od tog procesa, verovatno će postepeno početi da cene značaj kulturne baštine bez obzira na njenu versku ili etničku pripadnost. Pametno upravljanje kulturnom baštinom posebno je usmereno i na mlade ljude kao buduće staraoce.
U dugoročnom smislu, kulturna baština čak može da doprinese i razvoju zajedničkog kosovskog identiteta koji versku ili etničku pripadnost ostavlja po strani. U tom smislu, međunarodna zajednica ima određenu odgovornost i meku moć. Da bi uticaj na javnost bio pozitivan, biće ključno da međunarodna zajednica prizna jednaki i univerzalni značaj baštine različitih zajednica na Kosovu, na primer kroz uključivanje dobara koja predstavljaju kulturnu baštinu svih zajednica u Spisak UNESCO svetske baštine. Takvo međunarodno priznanje bi svakako doprinelo tome da zajednice budu ponosne na kulturnu baštinu Kosova i na kraju ostave po strani to kome ona pripada.
Paivi Nikander je zamenica šefa Misije OEBS-a na Kosovu. Valeri Zirl radi kao politička savetnica šefa Misije OEBS-a na Kosovu više od pet godina.
