Hvalisanje Srbije o uspešnom rešavanju ratnih zločina pokazuje neuspeh Tužilaštva

Uprkos tvrdnji premijera Srbije Aleksandra Vučića da njegova zemlja ima najbolje rezultate u procesuiranju ratnih zločina na Balkanu, podaci pokazuju da Srbija zapravo zaostaje za svojim susedima, BiH i Hrvatskom.

Obmanjujuća tvrdnja Aleksandra Vučića, koju je on izneo ove sedmice, da Srbija prednjači u regionu kada je reč o predmetima ratnih zločina, ponovo je aktualizovala pitanje o tome koliko se balkanske zemlje angažuju u procesiranju odgovornih za zločine i zloupotrebe počinjene tokom raspada Jugoslavije.

Nakon ratova 1990-ih godina, koji su iza sebe ostavili više od 130.000 mrtvih, napredak u pravosuđu je spor i međunarodni posmatrači su često kritikovali tužilaštva zbog njihovih slabih rezultata.

Vučić je ipak izjavio da je Srbija izuzetak.

“U Srbiji su za ratne zločine osuđene 153 Srba, a u Hrvatskoj se mogu izbrojati na prste jedne ruke“, rekao je on na konferenciji za novinare nakon što je hrvatski sud poništio presudu ratnom generalu Branimiru Glavašu za zločine nad Srbima.

Srbija je procesuirala više Srba nego Hrvatska Hrvata, ali pregledom sudskih spisa i izveštaja sa monitoringa ratnih zločina BIRN je ustanovio da Srbija u ovom pogledu nije vodeća zemlja na Balkanu, niti je procesuirala više ljudi nego Hrvatska.

Od svog osnivanja 2003. godine, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je optužnicu protiv 184 osobe u 64 predmeta. Od njih je do sada osuđeno ukupno 84.

Tužioci BiH su optužili više od 550 osoba, dok je u Hrvatskoj pokrenut 141 predmet ratnog zločina, a optuženo više od 400 osoba.

Većini optuženih u Hrvatskoj je ipak suđeno u odsustvu jer su se oni nalazili u Srbiji.

U poslednjih nekoliko godina, tužilaštva se sve manje bave procesuiranjem ratnih zločina, osim u Bosni i Hercegovini, koja još uvek ima zaostale istrage o hiljadama navodnih počinilaca.

Od 2013. do 2015. godine, BiH je podigla optužnice za ratne zločine protiv 260 osoba, sledi Hrvatska sa 105 optužnica, zatim Srbija sa optužnicama podignutim protiv 23 osobe i na kraju je Kosovo, koje je podiglo 21 optužnicu. Međutim, ovi brojevi sami po sebi ne daju nikakvu naznaku o težini zločina ili o važnosti osumnjičenih.

Većina optuženih u Hrvatskoj bili su Srbi, iako su prošle godine za ratne zločine optuženi i bivši pripadnik Hrvatske vojske, dva bivša pripadnika hrvatske policije i dva bivša pripadnika Hrvatskog vijeća obrane (HVO).

Većina slučajeva pokrenutih u Srbiji u poslednje tri godine odnosi se na rat u BiH. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije 2015. godine nije pokrenulo nijednu optužnicu.

Godine 2014. optuženo je devet lica. Prema monitoring izveštaju Fonda za humanitarno pravo, svi ovi slučajevi su relativno jednostavni i polovina njih se bavi zločinima sa jednom ili najviše pet žrtava.

Samo je jedna od ovih optužnica, protiv tri bivša vojnika Vojske Jugoslavije (VJ), u vezi sa zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu, a četiri predmeta su prebačena iz BiH.

Tužilaštvo je 2013. podiglo osam optužnica protiv 14 osoba, uglavnom za ratne zločine počinjene u BiH.

Misija OEBS-a u Srbiji je kritikovala Beograd zbog nedovoljnog broja novih predmeta ratnih zločina, ali i zato što se i dalje ne procesuiraju visoko rangirane osumnjičene osobe iz sukoba 1990-ih.

Prema izveštaju OEBS-a objavljenom prošle godine, nijedan od dosad optuženih u Srbiji nije u vreme izvršenja zločina bio na visokom položaju, dok je samo 10 odsto njih bilo srednje rangiranih.

U izveštaju se takođe navodi da su srpske institucije koje se bave ratnim zločinima “od samog osnivanja predmet političkog pritiska“ i da je od 2010. došlo do značajnog pada broja novih optužnica. Vučićeva Srpska napredna stranka na vlasti je od 2012. godine.

Kosovo, koje od 2013. do 2015. godine ima najmanji broj procesuiranih ratnih zločina, i dalje je jedina zemlja u bivšoj Jugoslaviji u kojoj pravosudnim sistemom upravljaju međunarodne misije.

Lokalni tužioci tek treba da pokrenu svoje slučajeve, a krajem ove godine otvoriće se specijalni sud za ratne zločine u Hagu, pred kojim će se suditi visoko rangiranim pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova, jer se dokazalo da je to nemoguće sprovesti na domaćem terenu, budući da se svaki takav pokušaj shvata kao uvreda za OVK i njene ratne podvige protiv srpske vladavine.

Iako se BiH može pohvaliti najvećim brojem optužnica, ona ima i najveći broj zaostalih nerešenih predmeta, te su bh. tužioci kritikovani zbog sporosti i neefikasnosti.

Osim sa relativno malim brojem tužilaca, složenosti istraga, kao i činjenicom da su neki od osumnjičenih pobegli u susedne zemlje, a pojedini svedoci su umrli, BiH se suočava i s nedostatkom političke podrške u procesuiranju visoko rangiranih počinilaca, ali i očiglednim nedostatkom volje među tužiocima.

Tokom prošlogodišnje posete Bosni i Hercegovini, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) Serž Bramerc izjavio je za BIRN da je pravosuđe u ovoj zemlji nedovoljno posvećeno slučajevima ratnih zločina.

“Moram da kažem, uz dužno poštovanje prema mojim kolegama tužiocima, da nisam bio uvek ubeđen da su svi posvećeni rešavanju slučajeva ratnih zločina“, rekao je Bramerc.

Istrage navodnih ratnih zločina u BiH koje se vode za još najmanje 7.000 osoba treba da se završe do decembra 2023. Međutim, iako je Ministarstvo pravde BiH saopštilo da se ovaj cilj može postići, neki posmatrači su veoma skeptični.

Preuzeto sa portala Balkanska Tranziciona Pravda