Logori u Srbiji: Nevidljivi, ali ne i zaboravljeni

Aleksandar Vučić. Foto: BETA.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić dao je neočekivano obećanje tokom sastanka prošle nedelje u Beogradu iza zatvorenih vrata sa hrvatskim Udruženjem pravnika Vukovar 1991, koji predstavljaju neke od žrtava rata u Hrvatskoj.

Kako je saopštilo ovo udruženje, Vučić je obećao da će učiniti sve što je potrebno da se identifikuju osobe koje su počinile ratne zločine nad nesrpskim ratnim zarobljenicima u pet logora u Srbiji tokom 1990-ih, kao i da će biti podignut prvi spomenik žrtvama.

“Ovo je prvi put da je neko primio predstavnike nekog udruženja iz RH na razgovore o srpskim ratnim logorima i to na najvišem nivou“, rekao je Zoran Šangut, predsednik Udruženja za hrvatske medije.

“Do toga je došlo na temelju inicijative iz Bundestaga, posebno poslanika Josipa Juratovića (nemački poslanik hrvatskog porekla), ali i zbog sastanka premijera Vučića s predsednicom RH Kolindom Grabar Kitarović“, dodao je on.

Prema Šangutu, srpske vlasti će omogućiti svim bivšim zatvorenicima i njihovim porodicama da u septembru na godišnjicu početka rata posete bivši logor Stajićevo u Vojvodini, blizu hrvatske granice, kako bi položili vence i zapalili sveće.

Stajićevo je jedan od pet ratnih logora u Srbiji, gde su uglavnom bili zatvoreni Hrvati. Svi oni su neobeleženi i praktično napušteni, ili su transformisani u fabrike.

Na sastanku Udruženja pravnika Vukovar 1991. sa Vučićem takođe se razmatrala ideja o podizanju spomenika, čime bi se odala počast žrtvama u Stajićevu. Nemački diplomati će pratiti proces postavljanja spomenika, rekli su iz Udruženja.

Međutim, neki stručnjaci kažu da veruju da su Vučićeva obećanja politički motivisana.

Dinko Gruhonjić, novinar i zagovornik REKOM-a, rekao je za BIRN da smatra da je na Vučićevu ponudu uticala činjenica da je Hrvatska blokirala Srbiji otvaranje poglavlja 23 i 24 iz pregovora o članstvu u EU.

Kako bi se omogućilo da Srbija otvori poglavlja 23 i 24 – koja se odnose na vladavinu prava, pravosuđe i ljudska prava – Hrvatska traži da Srbija prvo obeća puno poštovanje prava nacionalnih manjina, punu saradnju sa Haškim tribunalom za ratne zločine i da povuče zakon koji daje Srbiji nadležnost da sudi slučajeve ratnih zločina počinjenih u svim sukobima 1990-ih godina u bivšoj Jugoslaviji.

“Ovaj sastanak (sa Udruženjem pravnika Vukovar 1991) povezan je sa otvaranjem poglavlja, pošto je Hrvatska postavila uslove Srbiji oko ratne prošlosti“, rekao je Gruhonjić.

“Ovo je pokušaj da se normalizuju odnosi, a da li će ovo ostati samo na nivou obećanja ili će nešto izaći iz ovoga, ostaje da se vidi“, dodao je on.

“Najbolje dokumentovani zločini“

Logor Stajićevo. Foto: Wikicommons/Stebunik.

Na sastanku sa Vučićem, Udruženje pravnika Vukovar 1991. takođe je zahtevalo akciju u vezi s krivičnim prijavama protiv N. N. počinilaca ratnih zločina u logorima u Sremskoj Mitrovici, Stajićevu, Begejcima, Nišu i vojnom zatvoru u Beogradu.

Za zločine počinjene u nekim od tih logora pred Haškim tribunalom je bio optužen ratni lider Srba iz Hrvatske Goran Hadžić, bivši predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, koji je preminuo u sredu.

Hadžić, koji je umro pre kraja suđenja, teretio se za nezakonito pritvaranje Hrvata i drugih osoba nesrpske nacionalnosti, koji su pritom boravili u nehumanim uslovima.

U optužnici se navodi da je nekoliko hiljada Hrvata i drugih civila nesrpske nacionalnosti bilo zatvoreno u objektima za pritvor u Stajićevu, u kasarni Jugoslovenske narodne armije u Begejcu i Zrenjaninu i u vojnom zatvoru u Sremskoj Mitrovici.

Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo iz Beograda rekla je za BIRN da iako ima puno dokaza, Tužilaštvo Srbije je vrlo malo uradilo da reši ove slučajeve.

“Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nije sprovelo istragu na adekvatan način, jer je samo jedna osoba osuđena za zloupotrebe u Sremskoj Mitrovici. Nema opravdanja za to, jer su zločini u Stajićevu, Begejcima i Sremskoj Mitrovici neka od najbolje dokumentovanih zločina rata 1990-ih“, rekla je Orlović.

Marko Crevar, bivši pripadnik snaga hrvatskih Srba, jedina je osuđena osoba. On je u februaru 2015. godine osuđen na godinu i po dana zatvora nakon što je priznao da je mučio civile u logoru u Sremskoj Mitrovici.

Orlović i Gruhonjić izražavaju sumnje u vezi s najavama da će u logoru Stajićevo biti podignut spomenik žrtvama.

“Bilo bi prilično iznenađujuće kad bi se to dogodilo, jer bi to značilo priznavanje uloge koju je Srbija imala u ratu 1990-ih. Ovo se do sada uvek guralo pod tepih“, rekao je Gruhonjić.

Srbija nema državne propise koji regulišu izgradnju spomenika i spomen-obeležja, pa odluke o ovim stvarima donose lokalne vlasti.

Inicijativa za donošenje zakona na državnom nivou koji će regulisati izgradnju spomenika pokrenuta je krajem 2014. godine, kada je Ministarstvo rada otvorilo javnu raspravu o Nacrtu zakona o spomenicima i spomen-obeležjima.

Vlada je usvojila nacrt zakona i uputila ga Narodnoj skupštini na razmatranje, ali on još uvek nije odobren od strane poslanika.

Nacrtom se predlaže da se dozvoli podizanje spomenika koji su “u skladu sa tradicijom srpskih ratova za nacionalno oslobođenje“ – tekst za koji Orlović smatra da isključuje podizanje spomenika žrtvama ratnih zločina.

“Ako ga skupština usvoji, to bi značilo da neće biti mogućnosti da se kritikuju srpski ratni zločini“, rekla je ona.

Kosovo najveći tabu

Iskopavanja u masovnoj grobnici Rudnica na jugu Srbije. Foto: Tužilaštvo za ratne zločine.

Nisu samo logori za hrvatske ratne zarobljenike ostali neobeleženi.

Srpske vlasti su imale logore i za bosanske zatvorenike, a nakon rata na Kosovu, u Srbiji je otkriveno i nekoliko masovnih grobnica. Sva ova mesta su neoznačena, uprkos inicijativama nevladinih organizacija da se ovo ispravi.

Ove godine, FHP je pokrenuo inicijativu za podizanje spomenika u policijskom centru za obuku u Batajnici, gde je 2001. i 2002. otkriveno osam masovnih grobnica sa posmrtnim ostacima kosovskih Albanaca.

Prema Međunarodnoj komisiji za nestala lica, pronađena su 704 kompletna tela; njihovi ostaci su sa Kosova premešteni u Srbiju u pokušaju da se prikriju ubistva srpskih snaga.

Osim tela u Batajnici, pronađeni su posmrtni ostaci kosovskih Albanaca ubijenih u ratu u jezeru Perućac, u policijskom centru u Petrovom Selu i u kamenolomu Rudnica kod Raške.

Oko 1.700 osoba kosovskih Albanaca i Srba i dalje se vode kao nestale osobe u ratu.

Tužilaštvo Srbije do sada nije procesuiralo nikoga za transport posmrtnih ostataka i pokušaj zataškavanja ubistava.

Iako se rat na Kosovu završio pre 17 godina, o zločinima protiv Albanaca koje su izvršili srpska policija, vojska i paravojne snage još uvek se retko govori, kaže Orlović, što još više otežava kampanju za podizanje spomenika žrtvama.

“Inicijativa za podizanje spomenika u Batajnici biće dugogodišnji proces, pošto su kosovski zločini najveći tabu u Srbiji“, predviđa ona.