Pravo žrtava na reparacije u Srbiji i standardi Evropskog suda za ljudska prava

Za društva koja su prošla kroz periode masovnih kršenja ljudskih prava, pitanje reparacija žrtvama jedan je od najvažnijih elemenata uspostavljanja vladavine prava u odnosu na počinjene zločine, kao i izgradnje solidarnosti i kulture ljudskih prava.

Republika Srbija je akter svih sukoba velikih razmera tokom devedesetih godina 20. veka, u kojima su njene snage činile masovne zločine. Uz veliki broj izbeglica i žrtava zločina iz drugih država koje danas žive u njoj, Srbija je suočena sa najvećim izazovom obezbeđivanja pravičnih reparacija žrtvama zločina u bivšojJugoslaviji. Prema grubim procenama, u Srbiji živi oko 20.000 osoba koje su kao civili lično preživele nasilje tokom rata, ili su u sukobima izgubile bliske članove porodica koji nisu učestvovali u neprijateljstvima. Broj žrtava iz drugih država koje imaju pravo da potražuju reparacije od Srbije nije moguće proceniti, ali on sigurno prelazi 20.000.

Obaveza Republike Srbije da žrtvama kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava počinjenih tokom devedesetih godina obezbedi reparacije proizlazi iz ratifikovanih međunarodnih konvencija iz oblasti ljudskih prava, kao i Ustava, koji predviđa odgovornost države za štetu proisteklu iz rada njenih organa.

Žrtve pravo na reparacije potražuju u sudskim postupcima protiv Republike Srbije, kao i na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata. Zakonikom o krivičnom postupku predviđen je i treći mehanizam – imovinskopravni zahtev oštećenih u krivičnom postupku – ali se on u praksi uopšte ne primenjuje.

Izveštaj daje prikaz pravnih normi relevantnih za ostvarivanje prava na reparacije i njihove primene u praksi pred sudovima i administrativnim organima u Srbiji, kao i njihovu analizu u svetlu standardâ Evropskog suda za ljudska prava.

Ključni nalaz izveštaja jeste da sudski i administrativni organi u Srbiji krše pravo žrtava na reparacije i da odluke ovih organa u postupcima za ostvarivanje reparacija predstavljaju kršenja prava garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, pre svega zabrane mučenja, ponižavajućeg i nečovečnog postupanja, prava na život, prava na pravično suđenje i zabrane diskriminacije.

Nepoštovanje Evropske konvencije o ljudskim pravima od strane sudskih i administrativnih vlasti u Srbiji, kada je reč o žrtvama teških povreda ljudskih prava, čini njihovo pravo na reparacije u Srbiji u praksi neostvarivim i gotovo iluzornim.

Izveštaj „Pravo žrtava na reparacije u Srbiji i standardi Evropskog suda za ljudska prava“ preuzmite ovde.