Hag traži odgovor šta se dešava sa hapšenjem radikala

Zašto Srbija čitavu godinu dana ništa nije uradila na hapšenju i prebacivanju u Hag članova Srpske radikalne stranke, optuženih za ometanje pravde i kakve sankcije joj mogu uslediti ukoliko nastavi da ignoriše Haški tribunal? Sud u Hagu je vlastima Srbije naložio da mu, počev od 1. februara dostavlja mesečne izveštaje o tome šta preduzima da uhapsi i isporuči Hagu troje radikala – Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića – optuženih zbog uticanja na svedoke i ometanja pravde u postupku protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.

Na pitanje Radija Slobodna Evropa šta će vlast uraditi povodom haškog naloga da mesečno šalje izveštaje o tome šta čini da uhapsi i prebaci u Hag troje radikala, premijer Srbije Aleksandar Vučić kratko je odgovorio:

“Dobiće izveštaj. Tražili su izveštaj – dobiće izveštaj”.

Podsetimo, optužnica protiv Radete, Jojića i Ostojića, zbog zastrašivanja, uznemiravanja i nuđenja mita dvojici svedoka u procesu protiv Vojislava Šešelja, podignuta je krajem oktobra 2012, a Haški sud ju je objavio tek decembra 2015, uz obrazloženje da to čini zato što zvanični Beograd optužene nije uhapsio.

Oni su optuženi da su dvojicu svedoka haškog tužilaštva pritiskali da ne svedoče protiv, nego u odbranu Šešelja, primoravali ih da potpišu lažne izjave, davali im novac i nudili zauzvrat zaposlenje u Srpskoj radikalnoj stranci.

Kako se navodi u optužnici, ti svedoci su lažno svedočili na jednom od suđenja Šešelju zbog nepoštovanja suda, deklamujući unapred naučene odgovore koje su im sročili Jojić, Radeta i Ostojić, a za to su bili plaćani i do “500 evra mesečno”. Uplate su prestale posle svedočenja.

Šešelj, optužen za zločine nad Hrvatima i Bošnjacima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93, od novembra prošle godine čeka presudu Tribunala na privremenoj slobodi u Srbiji. U pritvoru Tribunala bio je od februara 2003, kada se dobrovoljno predao.

Šešelj je više puta izjavio da se uprkos naredbama tamošnjih Tribunala dobrovoljno neće vraćati u Hag, što su, posle objavljivanja optužnice protiv njih, saopštili i Radeta, Jojić i Ostojić.

Ivan Jovanović, ekspert za međunarodno krivično pravo i doktorand na Univerzitetu u Ženevi, ocenjuje za RSE da vlasti u Srbiji nisu uhapsile i isporučile Hagu optužene radikale iz unutrašnje-političkih razloga:

“Pretpostavljam da je razlog taj što Vlada ne želi da ostavi utisak u javnosti da hapsi nekog u Srbiji i šalje u Haški tribunal. Moguće da to ima i veze sa tim što su optuženi u istoj stranici u kojoj su nekad bili i aktuelni čelnici vlasti, ali mislim da je pre svega razlog u tome da se želi poslati poruka da je saradnja sa Tribunalom završena priča, da više niko neće biti hapšen i izručivan, pa se u tom smislu želi izbeći da se pošalje neka takva slika i eventualno izgube neki politički poeni“, smatra Jovanović.

On, međutim, naglašava da će obaveza saradnje sa Haškim tribunalom uvek postojati, čak i kada funkcije Tribunala preuzme Mehanizam za međunarodne krivične sudove, pa da, shodno tome, ranije isticana formula o okončanju saradnje sa Hagom pravno nije ni tačna ni održiva. Jovanović, međutim, ne veruje da Beograd može doživeti ozbiljnije posledice ukoliko se i dalje bude oglušivao o ovaj haški zahtev i to svoje mišljenje ovako obrazlaže:

“Šta može da uradi Tribunal? Pa, ono što je i počeo da radi – da se obrati Savetu bezbednosti UN, ali ja ne verujem da će Savet bezbednosti na bilo koji način obavezati Srbiju da sarađuje. Mogao bi teoretski da uvede sankcije, ali to Savet bezbednosti nije radio ni u ono vreme kada je Srbija izbegavala da sarađuje i izručuje Karadžića i Mladića, optužene za najteža međunarodna krivična dela. Može eventualno da izda neko političko saopštenje. Ono što zapravo u ovoj situaciji ide na ruku Srbiji jeste to što u međunarodnoj zajednici i Ujedinjenim nacijama, dakle i u Savetu bezbednosti, već postoji izvestan zamor pričom o saradnji sa Haškim tribunalom i, uopšte, radom tog suda. Drugi kanal koji je Tribunal primenjivao mogao bi biti da se alarmira Evropska unija da se izvrši pritisak u okviru evropskih integracija. Tu takođe ne verujem da će biti neke politike uslovljavanja u ovom slučaju; evenutalno može u izveštaju da bude pomenuto da Srbija nije na zadovoljavajući način sarađivala sa Tribunalom, ali ne očekujem neki jači pritisak”, ocenjuje Ivan Jovanović.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa