Od pozivanja na Bramerca do regionalne saradnje

Beograd – Svih šest kandidata za tužioca za ratne zločine (Dejan Terzić, Đorđe Ostojić, Milan Petrović, Mioljub Vitorović, Snežana Stojaković i Sonja Milićević) bavili su se praktično istim stvarima u svojim programima organizacije i unapređenja Tužilaštva za ratne zločine za period od 2016. do 2022. godine – nerešenim predmetima, jačanjem sistema podrške svedocima, povećanjem kapaciteta Tužilaštva u kadrovskom i materijalnom smislu i regionalnom saradnjom.

Iako narodni poslanici Skupštine Srbije nisu izabrali tužioca za ratne zločine, koji bi na toj poziciji zamenio Vladimira Vukčevića, naš list izdvaja neke od predloga kandidata za unapređenje rada Tužilaštva za ratne zločine.

Prema sudiji Dejanu Terziću, potrebno je definisati i primeniti kriterijume za utvrđivanje prioritetnih predmeta, bezbednosti svedoka saradnika, sistema podrške svedocima i žrtvama i jačanja administrativnih i materijalnih kapaciteta Tužilaštva. On predlaže prenošenje predmeta sa tužilaštva opšte nadležnosti na nadležnost Tužilaštva za ratne zločine, formiranje regionalne baze podataka o ratnim zločinima, izbor dodatnih zamenika tužioca, ali i angažovanje tužilačkih pomoćnika i savetnika. Terzić ističe i donošenje osuđujuće presude na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, prethodno zaključenog između tužioca i okrivljenog. On predlaže i preraspodelu postojećih kadrova i kontinuiranu obuku zaposlenih, koja bi umesto projektnog finansiranja trebalo da dobije “stabilnu budžetsku potporu”.

Đorđe Ostojić, inače zamenik republičkog javnog tužioca, smatra da gonjenje ratnih zločina predstavlja najvažniji korak u izgradnji dobrosusedskih odnosa, a najveća pažnja treba da se usmeri na povećanje kapaciteta Tužilaštva u kadrovskom i materijalnom smislu. Kako navodi, potrebno je iskoristiti dokumentaciju Haškog tribunala kao podsticaj za prikupljanje dokaza, utvrditi tačan broj i prirodu nerešenih predmeta, ali i broj predmeta koji se još vode pred sudovima opšte nadležnosti i inicirati njihovo prenošenje u nadležnost Tužilaštva. Ostojić predlaže povećanje broja zaposlenih i kontinuiranu edukaciju i ističe da za to nisu dovoljna trenutna finansijska sredstva. On ukazuje da Tužilaštvo nema direktnu saradnju sa kosovskim tužiocima, ali šta u dokumentu dalje piše o tome nismo mogli da vidimo, jer je čitava 9. strana zatamnjena.

Milan Petrović, zamenik tužioca za ratne zločine, smatra da bi trebalo intenzivirati rad regionalnih oficira za vezu, jer bi se time “nekažnjivost svela na minimum”. On predlaže popunjavanje sistematizovanih mesta zamenika tužioca za ratne zločine i radnih mesta istražitelja i daktilografkinja, da se donese strategija za procesuiranje ratnih zločina, koja bi sadržala, između ostalog, sprečavanje nekažnjivosti učinilaca krivičnih dela i zadovoljenje pravde za žrtve. Petrović smatra da bi trebalo ispitati da li osumnjičeni poseduje imovinu pribavljenu izvršenjem ratnog zločina i predlaže da se dva radnika iz odeljenja za medije rasporede na druge poslove.

Mioljub Vitorović, zamenik tužioca za ratne zločine, predlaže unapređenje sistema zaštite i podrške svedoka i bolju saradnju sa državnim organima koji su deo ovog sistema, kao i unapređenje regionalne i međunarodne saradnje. On je i za uspostavljanje sistema obuke i usavršavanja zaposlenih u Tužilaštvu, ali i za bazu podataka o događajima, koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije. Ukazuje na protok vremena, nepostojanje ili manji broj materijalnih dokaza, nemoguć ili otežan pristup mestima izvršenja, učiniocima i svedocima, te obimnost predmeta. “U policiji i dalje rade ljudi koji su neposredni učesnici ratnih dešavanja, na komandnoj ili izvršilačkoj poziciji”, navodi Vitorović.

Snežana Stanojković, zamenica tužioca za ratne zločine, na početku svog programa ističe da bi rad Tužilaštva trebalo organizovati tako da bi se efikasnije procesuirali učinioci i da na taj način “predupredimo efekat progresivnog umanjivanja mogućnosti za progon”. Ona bi odmah organizovala efikasniji rad na nerešenim predmetima, a uporedo bi organizovala rad na utvrđivanju dugoročne strategije, te predviđala povećanje kadrovskih i materijalnih resursa. “Što se tiče materijalnih uslova, u središtu pažnje će mi biti obezbeđivanje sredstava za troškove istrage”, piše Stanojkovićeva. Ona bi uvela timove za predmete ratnih zločina sa područja BiH, Hrvatske i KiM, a kako kaže, afirmisala bi i Sporazum o priznanju krivičnih dela. Ističe da je ostvarila lične kontakte, pre svega sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, a odmah bi radila na tome da se procesuiraju sva krivična dela ratnih zločina iz “Bljeska” i “Oluje”.

Zamenica višeg javnog tužioca u Zaječaru, Sonja Milićević, smatra u svom programu da nacionalno zakonodavstvo mora da odgovori potrebama Tužilaštva, da zločin ne sme da čeka kaznu, te predlaže izgradnju regionalnog projekta. Takođe, ističe potrebu za posebnom edukacijom za policiju, promenom Zakonika o krivičnom postupku za zaštićene svedoke, primenu međunarodnih normi, evidenciju ratnih zločina u regionu. Milićevićeva predlaže da se napravi spisak lica koji su bili članovi organa komande, te izvršioce zločina, ali i “preispitati tačnost lokacija sa punim nazivom uništenih i kulturnih dobara”.

Preuzeto sa portala Danas