Region o Vučićevoj inicijativi: Prvo lustracija, onda dan sećanja

Inicijativa srpskog premijera Aleksandra Vučića o zajedničkom danu sećanja na sve žrtve rata u bivšoj Jugoslaviji i dalje proizvodi raznolike reakcije širom regiona. I nakon odbacivanja te ideje od strane kosovskog šefa diplomatije i potpredsednika vladeHašima Tačija, kao i hrvatskog premijera Zorana Milanovića, Vučić ne samo da nije odustao od te ideje nego je i najavio da će je zvanično izneti na bečkom samitu o Zapadnom Balkanu krajem avgusta.

Vučić je ponovio da od ideje o zajedničkom danu sećanja za sve žrtve rata s prostora bivše Jugoslavije nikada neće odustati i da veruje da će se kad-tad, makar i za dve do tri godine, region pomiriti.

“Moja ideja o zajedničkom danu sećanja je proizvod razumevanja da u našem regionu svi imaju samo jedno oko, ono kojim gledaju na sopstveno stradanje… Mi plačemo samo na jedno oko, za svoje žrtve. Mislim na sve nas – i na Hrvate i Bošnjake i Srbe, na sve ostale”, rekao je u intervjuu za lokalne novine.

Kosovski potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Hašim Tači nazvao je Vučićevu ideju neprihvatljivom, jer ona, kako je naveo na društvenim mrežama, “predstavlja relativizaciju i ponovno pisanje istorije. Ne možemo izjednačiti one koji su podsticali, organizovali i počinili genocid s onima koji su branili svoje domove. To nije ljudski i ne služi pomirenju”.

Nešto ranije Vučićev predlog odbio je i hrvatski premijer Zoran Milanović. “Uz dužno poštovanje i saučešće, niti mi ikome propisujemo praznike i dane žalosti, niti će iko to nama”, rekao je on.

Bakir Izetbegović i Dragan Čović

Bošnjački član Predsedništva Bosne i HercegovineBakir Izetbegović smatra da je Vučićeva inicijativa o utvrđivanju Dana sećanja za sve žrtve rata na prostoru bivše Jugoslavije – preuranjena i nedorečena. Njegov stav je da takvoj inicijativi mora da prethodi završetak procesa normalizacije odnosa u regionu, suočavanje sa istinom o svim zločinima, utvrđenim i presudama međunarodnh sudova i nesumnjiva osuda aktivnosti koje vode u nove sukobe na ovim prostorima, poput inicijativa za sprovođenje referenduma o otcepljenju, koje dolaze od rukovodstva entiteta Republike Srpske. Bez toga bi, dodao je, Vučićeva inicijativa vodila relativizovanju karaktera rata i obima zločina počinjenih nad Bošnjacima, kao i “amnestiranju od odgovornosti onih koji negiraju te zločine i genocid”.

I Dragan Čović, predsedavajući Predsedništva BIH, smatra da se trenutno i u instituciji kojom predsedava teško može doći do kompromisa o toj ideji i da se o njoj može razgovarati tek nakon tri ili četiri godine.

“Teško da mi možemo naći zajednički jezik oko takve inicijative i unutar Predsjedništva, tako da će to vjerojatno ostati tek na ideji, koja možda za dvije, tri ili pet godina, ovisi već ko je predloži, i zaživi kao takva. U ovom trenutku – vidjeli ste i komentare prijedloga i načina kako je predložena – ona sama po sebi sprječava mogućnost da se jednom dominantnom većinom o tome izjasnite”, kazao je Čović.

Vučićevu ideju ne prihvataju ni Majke Srebrenice, niti udruženje “Žene Podrinja”. Šuhra Sinanović, čelnica ovog udruženja, koja je u srebreničkom genocidu izgubila 23 člana uže porodice, objašnjava za RSE da predlog premijera Srbije odbacuje zato što Srbiju smatra odgovornom za agresiju na Bosnu i Hercegovinu i genocid u Srebenici.

“Mi nikad ne možemo niti želimo biti jednaki, a Srbija posle svega što je poradila sad hoće da izgladi da nije učestvovala u tome. Mi nismo saglasni s tim niti želim ikad biti. Mi ne negiramo njihove žrtve, ali ne želimo ni da oni negiraju žrtve Bošnjaka i genocid koji se desio u julu ’95. u Srebrenici”, kaže ona.

Srebrenica i Vukovar ključni simbolički toposi

Kao ideja to u principu nije loše, ali ideja je jedno, a stvarnost drugo. Budući da je bila medijski lansirana poput nekakvog probnog balona, čini se da je Vučićeva ideja, s jedne strane neozbiljna, a da s druge strane, “malo miriše na proračunatost koja bi tvorcu te ideje i u jednom i u drugom slučaju, bila prihvaćena ili odbijena, donijela neke poene”, ocenjuje za RSE, politički analitičar iz Sarajeva.

Esad Bajtal

“Ako se to ozbiljno mislilo, onda je trebalo sjesti i dogovoriti to regionalno i onda zvanično izbaciti u javni prostor. A ako je to pušteno u medijski prostor na ovaj probni način, a da još zvanično nije postavljeno na dnevni red, to može govoriti o sljedećem: ako nam proba pokaže da oni to neće, mi ćemo onda to i zvanično podnijet, pa će oni odbit i tako ćemo pokazati ko su oni, a ko smo mi; mi smo dobrotvori, evo, hoćemo da se mirimo, oni su oni koji neće da se mire. Dakle, može – može, ne tvrdim – može u pozadini postojati svjesna ili nesvjesna motivacija te vrste. E, onda stvari oko te ideje ne stoje dobro”, pribojava se Bajtal.

Zvančnici iz redova bosanskih Srba Vučićev predlog uglavnom su pozdravili, uz ocenu da je on dobronameran, ali su takođe konstatovali da je u BiH o njoj nemoguće postići saglasnost.

Strah od izjednačavanja zločina

O tome kako bi trebalo da se osmisli zajednička komemoracija svih žrtava rata na prostoru bivše Jugoslavije, za RSE govori i Enver Kazaz, profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu.

“Jedino je moguće u cilju pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije organizirati transetničko ili transnacionalno sjećanje na sve žrtve rata. Način transetničkog komemoriranja bi onda morao da ima svoj ključni simbolički topos, a to je bez sumnje na ovom prostoru Srebenica i to je bez sumnje Vukovar.”

Ideja o zajedničkom danu sećanja na žrtve mora da bude rezultat procesa pomirenja, smatra Nataša Kandić koordinatorka REKOM-a i osnivačica Fonda za humanitarno pravo.

“Da bi postojao zajednički dan sećanja, morala bi da budu utvrđena sva imena onih koji su izgubili život ili nestali, okolnosti u kojima su stradali. Kada to bude utvrđeno onda će se stvoriti uslovi za javno priznanje žrtava – razume se da je tu najvažniji odnos političara prema žrtvama drugih naroda; kada to bude postignuto, onda će biti ostvaren rezultat da će svih 130 000 imena stradalih biti svuda i tek tada će se biti vrlo lako ustanoviti zajednički dan sećanja. Inače, danas ova ideja samo može da izazove strah od pokušaja da se svi učine podjednako odgovornim za zločine. Zbog toga mislim da je u ovom trenutku ta inicijativa preuranjena – ona mora da bude rezultat procesa pomirenja”, obrazlaže Nataša Kandić.

U osnovi uvek treba pozdraviti takve ideje, ali sa rezervom, jer one imaju neku svoju prošlost i nisu dale bog-zna-kakav rezultat, ali i ne dolaze sa pravih strana, ocenjuje za RSE Marinko Čulić, poznati zagrebački kolumnista i analitičar.

Marinko Čulić

“Dobronamjeran čovjek ne može odbaciti takvu ideju, ali ona ne dolazi na plodno tlo, a neuspješnosti tih ideja je indikator toga da dolaze sa krivih strana. Očito je da današnje političke garniture svim pomirbenim gestama samo odrađuju nekakvo očekivano ponašanje, koje će bit pozdravljeno – više u inozemstvu nego kod kuće, ali da to ne može dati trajnog ploda i da najvjerojatnije treba čekati ili vrijeme nekih drugih političara ili nekih drugih krugova unutar ovdašnjih zemalja, koji bi sa mnogo više kredita i uvjerljivosti izgurali neke takve velike pomirbene geste”, ocenjuje Marinko Čulić.

Politički analitičar sa Kosova Behlul Beqaj smatra da zajednički dan sećanja na žrtve ljude može kako približiti tako i još više udaljiti, jer „naša sećanja na prošlost kao mora pritiskaju mozak živih“. Iako je cilj svih nacionalnih zajednica isti, a to je integracija u Evropsku uniju, odnosi među njima još su nedovoljno stabilizovani.

„Otuda treba oprezno tumačiti izjavu koju je izrekao premijer Aleksandar Vučić, iako mislim da je to kreativno sa njegove strane. Budući da nemamo još uvek pravu normalizaciju odnosa između nacionalnih zajednica na prostoru bivše Jugoslavije, možda je ta ideja preuranjena. Ukoliko se u međuvremenu nešto postigne na planu međusobnog približavanja, onda bi se ta inicijativa mogla iskoristiti u smislu daljeg približavanja i podrške daljim integracijama nacionalnih zajednica koje su činile bivšu Jugoslaviju“, smatra Beqaj.

U Crnoj Gori za sada nema zvaničnih reakcija na Vučićevu ideju da se ustanovi zajednički dan sećanja na žrtve proteklih ratova. Potpredsednica Građanskog pokreta URA Božena Jelušić ocenjuje da je “sama po sebi inicijativa da se region na neki način miri sjećanjem na sve žrtve dobra”. Ona, međutim, kaže da je pre nje bio nužan uslov koji nije ostvaren:

“Prije te ideje bilo je potrebno izvršiti lustraciju i ne dozvoliti da sa onih mjesta sa kojih je obično i dolazilo do vrlo problematičnih stavova sada dolaze upravo suprotni prijedlozi. Dakle, nešto je trebalo da prethodi. Sama po sebi, inicjativa je pohvalna i ukoliko je svaka politička partija, pa i politička stranka iza koje stoji gospodin Vučić spremna na to, to je onda dobro. Ali je lustracija trebalo da prethodi”, ocenjuje Božena Jelušić.

preuzeto sa portala Radio Slobodna Evropa