Zaštićeni svedok Rašković iz slučaja Ćuška: Ne povlačim nijednu reč

Kakve su reakcije u Beogradu, Prištini i Peći na odluku Apelacionog suda u Beogradu koji je ukinuo u celosti presudu kojom je devet pripadnika srpske vojne formacije “Šakali” bilo osuđeno na ukupno 106 godina zatvora za ratne zločine počinjene nad kosovskim Albancima u selima kod Peći tokom 1999. godine. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu predmet je vratilo Višem sudu na ponovno sudenje. U obrazloženju se navodi da „prvostepena presuda ima bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer su činjenice koje su navedene u presudi nerazumljive i protivrečne same sebi“.

Ukinutom presudom optuženi su bili osuđeni zbog ubistva više od 120 civila u selima Ćuška, Ljubenić, Pavlan, Zahač, među kojima je najmlađa žrtva imala 19 godina, a najstarija 87 godina.

To nije prvi put da Apelacioni sud vraća predmete, uglavnom masovnih zločina sa brojnim izvršiteljima. Tako je bilo, pored Ćuške, i sa slučajem Lovas, kada su pripadnici vojske naterali 22 meštana hrvatske nacionalnosti da uđu u minsko polje i zatim ubili još 23 meštana istog sela u improvizovanim zatvorima.

Treće suđenje koje je vraćeno na početak je ubistvo svih Roma u selu Skočić kod Zvornika. Slučaj Ovčara je vratio na ponovno suđenje Ustavni sud.

Jedan od krunskih svedoka za zločine u Ćuški, Zoran Rašković, pripadnik takozvanih ‘Šakala’, u eksluzivnoj izjavi za RSE na naše pitanje da li će ponovo svedočiti sa dozom sarkazma odgovara:

“Znam samo da neću da povučem nijednu jedinu reč koju sam izrekao u tom sudskom procesu, počevši od mog izvinjenja albanskom narodu zbog tih stotinu leševa. A hoću li ponov svedočiti? Znate, kada me je majka Srbija onomad zvala da sa 18, 19 godina ratujem, ja sam se odazvao, išao sam da ratujem. Kad je majka Srbija došla pre pet godina po mene da kažem istinu o tim događajima na teritoriji Ćuške, Pavljana, Zahaća, Ljubenića, ja sam se odazvao pozivu i rekao sam istinu. A danas mislim da je stav Srbije da nije dobro previše pričati o srpskim zločinima i ja ću ponovo poslušati majku Srbiju. Ali ono što još hoću da kažem jeste da sada preostaje samo mene da na neki način naprave neuračunljivim ili da nestanem, i evo sreće, radosti za sve oslobođene ‘Šakale’”, kaže Rašković koji, po sopstvenoj tvrdnji, do dan danas nije uspeo da dobije svoja lična dokumenta.

Beđet Šalja iz Saveta za zaštitu ljudskih prava u Prištini poziva albanske svedoke da u ponovljenom suđenju još jednom, ako treba, svedoče o zločinima u Ćuški:

“Oni koji su preživeli zločin u Ćuški imaju strah da dođu u Beograd. Ipak, mi apelujemo na sve koji imaju podatke da idu da svedoče zbog žrtava”, rekao je Šalja.

Mogući problemi sa svedocima

Nataša Kandić iz Rekoma, koja je među prvima ušla u spaljeno selo Ćuška i kako sama kaže, videla pepeo i ljudske kosti koje još nisu bile sklonjene, kaže za RSE da je taj sudski proces i izrečene presude svojevremeno probudio nadu. Kako je reagovala na odluku Apelacionog suda?

“Iskreno, bila sam zatečena tom odlukom. Znam da je na prethodnom suđenju bilo ozbiljno utvrđivanje činjenica, one su prikupljene i od strane porodica nastradalih i od preživelih svedoka čiji su iskazi bili veoma konzistentni”, prokomentarisala je Nataša Kandić.

Zastupnik oštećenih albanskih porodica, advokat iz Peći Mustafa Radonjići, kaže da ne može da komentariše rešenje Apelacionog suda jer ga još nije dobio, ali je iznenađen odlukom. On strahuje da u ponovljenom suđenju može biti dosta problema, pre svega sa svedocima:

“Mislim da će biti velikih problema. I u prethodnom postupku koji je završen u Beogradu bilo je dosta svedoka koji nisu hteli da govore, jer su mislili da je potrebno da se sudi u Peći, tamo gde su izvršeni zločini. Plašim se da sada i oni koji su svedočili više neće da učestvuju u tome, da će biti velikih problema”, kaže Radonjići, ocenjujući da je namera Beograda da se stvari razvodne, da se što više odugovlači, da bi na kraju ispalo da nema ništa od pravde.

U Tužilaštvu za ratne zločine se ne javljaju na na pozive, niti su do sada komentarisali odluku Apelacionog suda.

Nataša Kandić podseća da ovo nije prvi put da se vraća na ponovno suđenje. I to uvek u suđenjima za masovne zločine:

“Moram priznati da sam tužna zato što sve te važne presude, važni slučajevi padaju u vodu: Ovčara, Lovas, Ćuška…Svi moramo razmisliti šta se to događa sa krivičnom pravdom u slučajevima kada su činjenice vrlo dobro i pažljivo utvrđene”, kaže Nataša Kandić.

Inače, za zločin u Ćuški za sada su odgovarali samo direktni počinioci. Tužilaštvo za ratne zločine nedavno je objavilo da istražuje odgovornost komandanta 125. motorizovane brigade general – majora Dragana Živanovića, koji je bio direktno nadređen počiniocima zločina.

Pripadnici takozvanih ‘Šakala’, kako se pokazalo tokom suđenja, nisu paravojska, već su bili pod komandom redovne vojske. Smatrani su, inače, najsvirepijom jedinicom koja je završavala poslove koje niko drugi nije hteo.

Nije čudo što su nosili taj naziv. U jednom stručnom lovačkom časopisu, ‘Šakale’ ovako definišu: “Za lovce je šakal nešto slično kao i korov u poljoprivredi. Ako ga ne tamaniš, on će potamaniti sve što stigne. Otkad se pojavio na našim prostorima, sve je brojniji, uprkos organizovanim akcijama da se ne prenamnoži.”