Ratni zločini i Euleksov slomljeni čajnik
Na Kosovu već postoji Misija EU za vladavinu prava, Euleks. Ideja o osnivanju drugog međunarodnog krivičnog suda za Kosovo koji bi se bavio ratnim zločinima je i suvišna i apsurdna.
Ima jedna stara šala koju je Sigmund Frojd koristio u Tumačenju snova: Čovek koga je komšija optužio da je oštetio pozajmljeni čajnik, daje tri protivrečna argumenta u svoju odbranu. Prvo kaže da je vratio neoštećeni čajnik, onda tvrdi da je čajnik bio oštećen kada ga je pozajmio, i na kraju kaže da nikada nije ni pozajmio čajnik od komšije.
To čini “logiku čajnika” – grešku koja se događa kada neko koristi različite argumente da brani svoj stanovište. To koristimo da bismo ilustrovali logiku Euleksa, koji u svojoj retoričkoj borbi protiv ratnih zločina daje slične protivrečne argumente kako bi opravdao sopstvene nedostatke.
Kada je pokrenuta misija Euleksa 2008. godine, njena retorika je bila “Mi to možemo da radimo, zato što mi nismo vi”, što znači da bi samo međunarodni tužitelji i sudije bili dovoljno predani da hvataju “velike ribe” koje stoji iza zločina počinjenih na Kosovu. Njihovim rečima, postojali su dokazi za ratne zločine, a Euleks je bio potreban samo zbog nesposobnosti i nespremnosti kosovskih vlasti da to istraže. Po logici čajnika, čajnik nije bio polomljen kada su ga vratili.
Nekoliko godina i nekoliko milijardi evra kasnije, presude za ratne, kao i za druge teške zločine, jesu razočaravajuće. Velika većina istraga završena je bez presuda, dok su neki slučajevi koji su stigli do suda, uglavnom odbačeni. U svim tim slučajevima, istražitelji, tužitelji i sudije bili su iz Euleksa: nepristrasni, nezavisni i međunarodni. U ovoj fazi, misija je koristila drugi argument: čajnik je bio slomljen kada su ga pozajmili ili “Mi radimo svoj posao, ali svedoci bivaju zastrašeni, jer ne postoji program zaštite svedoka”.
U maloj sredini teško je voditi efikasan program zaštite svedoka. Euleks bi, međutim, uz podršku EU, mogao da vodi takav program. Prvi i ključni svedok koji je trebalo da svedoči u slučaju ratnih zločina protiv Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) bio je pod zaštitom. Nekoliko meseci kasnije, svedok je umro u Nemačkoj pod nepoznatim okolnostima, a pod zaštitom Euleksa.
Nije samo sa onima koji su svedočili protiv Albanaca loše postupano. Euleks je dobrovoljno objavio ime zaštićenog svedoka u slučaju ratnog zločina protiv grupe pripadnika srpskih paravojnih snaga. To je snažno osudila i Komisija za reviziju ljudskih prava misije Euleks.
Ideja o međunarodnom tribunalu za ratne zločine na Kosovu isto je kao da Euleks kaže: “Nikada nismo pozajmili čajnik”, što je treći argument u logici čajnika. Takva ideja ne samo da je suprotna svemu za šta se Euleks zalaže, već se koristi i za prebacivanje odgovornosti za manjak rezultata u potrazi za ratnim zločincima.
Kritika učinka Euleksa ne znači da mi poričemo da su na Kosovu počinjeni zločini. Broj počinilaca zločina koji su iza rešetaka, sa obe strane, ne odgovara broju žrtava. Mi samo ukazujemo na ponašanje Euleksa, koje karakterišu dva elementa: pokušaj da se odgovornost za nedostatak rezultata prebaci na elemente izvan njihovog dometa i insistiranje na tome da bi to bilo lako uraditi da ima dovoljno resursa.
Logično pitanje koje proizilazi iz ove logičke greške jeste da li bi novi krivični tribunal zapravo bio uspešniji od Euleksa.
Tokom protekle decenije, međunarodni sudovi su bili uspešni u procesuiranju ratnih zločina, iako je njihova efikasnost u obezbeđivanju pravde osporavana. Takvi tribunali su osnovani za Ruandu, Sijeru Leone i bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koji je takođe pokrivao i zločine počinjene na Kosovu. Kao međunarodna tela, osnovana od strane Ujedinjenih nacija, ovi tribunali bili su jedini lačin za procesuiranje ratnih zločina na blagovremen, bezbedan i nezavisan način, omogućavajući međunarodnoj zajednici da premosti pravne prepreke koje predstavljaju međunarodno pravo i državni suverenitet.
U slučaju Kosova, međutim, ne postoji nijedna od ovih okolnosti. Prvo, tribunali koji bi bili korišćeni kao uzor osnovani su u vreme rata, kada je za međunarodnu zajednicu bilo nemoguće da, fizički ili zakonski, osigura suđenja u tim zemljama. Međutim, sukob na Kosovu završen je pre 15 godina. Zemlja sada ima funkcionalne institucije, uključujući one za vladavinu prava i, uprkos izazovima u efikasnosti, ne može se raspravljati na osnovu rizika od ponovnog sukoba ili krhkosti mira. Šta više, ratnim zločinima na Kosovu bavi se isključivo Euleks, zbog čega su izazovi efikasnosti na lokalu izvan jednačine.
Drugo, s obzirom na nestabilnu bezbednosnu i političku situaciju u vreme ovih sukoba, za međunarodnu zajednicu je bilo nemoguće da organizuje da međunarodne sudije i tužitelji, koji bi se bavili ovim zločinima, budu uključeni u lokalne okvire. Naime, izneta je strategija za geografsko i pravno premošćavanje pitanja suvereniteta, osnivanjem međunarodnih tribunala pod okriljem UN-a. Ova organizacija je potpuno nepotrebna na Kosovu. Međunarodne sudije i tužitelji, koji su već obuhvaćeni kosovskim ustavom, funkcionišu potpuno nezavisno od lokalnih vlasti. Nijedan od evropskih zvaničnika na Kosovu nikada nije rekao da je bilo fizičkog ili institucionalnog rizika, zbog čega se slučaj Kosova još više razlikuje od drugih.
Konačno, u svim drugim međunarodnim krivičnim sudovima, broj zločina i počinilaca je bio značajan, dok je priroda zločina i navodnih počinilaca nepoznata. U slučaju Kosova, ideja je da se osnuje tribunal koji bi radio na samo nekoliko slučajeva, koji proizilaze iz samo jednog izveštaja Saveta Evrope, koji je sačinio Dik Marti. Izveštaj je pokrenuo posebne, uske i fokusirane navode, koji su ograničeni u pogledu predmeta i zločina koje bi istaživali.
Euleks je već formirao specijalni istražni tim koji se bavi navodima iz Martijevog izveštaja. Ovaj tim uživa nezavisnost u okviru Euleksa, a Euleks je nezavistan od kosovskih vlasti. Otuda, uprkos navodnoj nemogućnosti kosovskih vlasti da procesuiraju ratne zločine, iste vlasti su se složile da se povuku, i da dozvole Euleksu da preskoči njihove kanale razmene informacija i dokaza, i na taj način obezbedi nezavisne i poverljive istrage.
Kosovska vlada se čak saglasila da operacije specijalnog istražnog tima isključi iz pregovora o mandatu Euleksa.
Ne verujemo da bi međunarodni sud imao više vlasti, kompetencija ili sigurnosti da sprovede ove istrage, od ovlašćenja koje već ima specijalni istražni tim. Promena prirode istraga specijalnog istražnog tima koje su već počele predstavljala bi veliku prepreku za Kosovo, i zahtevala značajne zakonske i ustavne izmene. Osim toga, taj korak unazad u istrazi takođe bi mogao da uspori proces pomirenja između Kosova i Srbije, proces koji je ušao u poslednju fazu dijaloga o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU.
Da zaključimo, ideja o novom tribunalu je i suvišna i apsurdna. Može se videti samo kao pokušaj Euleksa da beskrajno prebacuje odgovornost za procesuiranje ratnih zločina.