Sud ne priznaje pravo na obeštećenje hrvatskim logorašima

Nakon šest godina suđenja, Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je odbio tužbene zahteve za naknadu štete koje je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo u novembru 2007. godine protiv Republike Srbije u ime 12 državljana Hrvatske, zbog odgovornosti za torturu koju su preživeli 1991. godine u logorima JNA u Sremskoj Mitrovici i Begejcima. FHP ističe da se presudom uskraduje pravo žrtvama teških zločina na pravično obeštedenje koje je garantovano domadim i međunarodnim pravom.

Sud je odbio tužbu sa obrazloženjem da je ona zastarela, te da su bivši logoraši propustili rok za podnošenje tužbe koji je istekao pet godina nakon okončanja zarobljeništva.

Advokat FHP-a je u tužbi i tokom trajanja postupka ukazivao sudu da se u ovom slučaju moraju primeniti duži rokovi zastarelosti jer je reč o krivičnom delu – ratnom zločinu protiv civilnog stanovništva. Naime, prema Zakonu o obligacionim odnosima (član 377), u slučajevima kada je šteta nastala izvršenjem krivičnog dela, zastarelost potraživanja korespondira sa zastarelošdu krivičnog gonjenja za to krivično delo. Sud je u presudi konstatovao da do sada nije doneta krivična presuda koja se tiče predmetnih događaja, te zaključio da krivično delo nije učinjeno.

FHP napominje da je sud imao na raspolaganju zakonsku mogudnost da utvrdi da li je nad logorašima izvršeno krivično delo, ali je to propustio da učini. Naime, Zakon o parničnom postupku (član 12) predviđa da sud može utvrditi postojanje krivičnog dela ukoliko je počinilac nedostupan ili nepoznat.

Osim toga, međunarodne konvencije iz oblasti ljudskih prava obavezuju državu da žrtvama torture i drugih teških povreda ljudskih prava bezuslovno pruži obeštedenje. Tako, Komitet UN protiv torture u Opštem komentaru br. 3 jasno upuduje: „Države potpisnice obavezne su da svim žrtvama torture i zlostavljanja, nezavisno od toga kada je delo počinjeno, niti da li je počinjeno od strane ili uz saglasnost prethodnog režima, omogude da ostvare pravo na otklanjanje povreda i naknadu.“

Komiteti UN i Saveta Evrope koji prate stanje ljudskih prava u Srbiji više puta su kritikovali institucije u Srbiji jer primena zastarelosti na zahteve žrtava teških kršenja ljudskih prava za obeštedenjem nije u skladu sa međunarodnim pravom.

FHP ističe i da negiranjem prava na obeštedenje bivšim logorašima sa obrazloženjem da za taj slučaj ne postoji krivična presuda, sud nalazi zgodan alibi za zaštitu države Srbije od odgovornosti za sistemske zločine tokom devedesetih.

Tokom postupka održano je ukupno 14 ročišta. Od juna 2010. do oktobra 2012. godine u postupku nije održano ni jedno ročište zbog procesa reforme pravosuđa. Pred sudom ili putem međunarodne pravne pomodi svedočilo je svih 12 tužitelja – bivših logorašica i logoraša. Advokat FHP je protiv presude Prvog osnovnog suda izjavio žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.