Srbija: Oslobađujuće presude i masovne grobnice
Oslobađajuće presude Haškog tribunala, otkrivanje masovnih grobnica i dve pomirljive izjave Nikolića i Dačića, bila su glavna iznenađenja u Srbiji 2013. godine.
Turbulentna godina za tranzicionu pravdu u Srbiji kada su oslobođeni visoki zvaničnici Jugoslavije i kada se otvorilo pitanje da li su presude Tribunala u Hagu politički motivisane i rezultat pritiska, završila se pozitivnim istupom premijera Srbije Ivice Dačića.
Istog dana kada je Srbija dobila zeleno svetlo iz Brisela i datum prve međuvladine konferencije Srbije i EU zakazane za 21. januar, premijer Dačić posetio je izložbu „Bogujevci/vizuelna istorija“ o masakru koji su u Podujevu 1999. godine počinili Škorpioni, ističući da sve žrtve sukoba na Kosovu zaslužuju da budu upamćene.
“Bilo bi veoma loše da izložba podrazumeva da se govori o ‘našim’ ili ‘njihovim’ žrtvama, žrtve su žrtve”, rekao je Dačić okupljenim novinarima.
“Predlagao sam da se na Kosovu, i u srpskom i u albanskom delu, podigne zajednički spomenik žrtvama”, kazao je on. “Svi koji su počinili zločine, na bilo kojoj strani, moraju da odgovaraju”, dodao je Dačić.
Neposredno pre Dačića, u aprilu ove godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić, bivši visoki funkcioner Srpske radikalne stranke (SRS) i desna ruka haškog optuženika Vojislava Šešelja, rekao je da “kleči” za oprost svih zločina koje su srpske snage počinile u Bosni tokom devedesetih.
Nikolić se za “sve zločine koje su u ime srpskog naroda i Srbije počinili pojedinci” izvinio u intervjuu bosanskoj TV stanici BHT.
Potraga za masovnim grobnicama
U decembru, u saradnji sa EULEKS-om, srpsko tužilaštvo za ratne zločine lociralo je potencijalnu masovnu grobnicu u blizini Raške u kojoj su nakon prvog iskopavanja pronađeni ostaci četiri tela.
Iskopavanje će se nastaviti i u narednom periodu, budući da postoje indikacije da se u blizini lokacije nalazi još potencijalnih grobnica, u kojima se pretpostavlja da se nalaze tela još 250 Albanaca koji su nestali tokom rata na Kosovu.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine ove godine otkrilo je u saradnji sa kolegama iz Hrvatske još jednu masovnu grobnicu, ovoga puta u selu Sotin kod Vukovara, u kojoj je pronađeno 13 tela.
Tužilaštvo za ratne zločine ove godine obeležilo je i deceniju rada. Uprkos kritikama da je ovo ujedno i godina u kojoj je najmanji broj optužnica podignut od osnivanja, zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da će trenutne istrage u vezi sa Srebrenicom, otmicom u Štrpcima i zločinama na Kosovu ove godine rezultirati sudskim procesima.
Haške presude pod znakom pitanja
Za razliku od suđenja pred nacionalnim sudovima, koja su uglavnom prošla bez velike medijske pompe, suđenja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) podelila su i Srbiju i region.
U februaru, Tribunal u Hagu oslobodio je generala Vojske Jugoslavije (VJ) Momčila Perišića, i preinačio prvostepenu presudu kojom ga je ovaj sud osudio na 27 godina zatvora za zločine u Bosni i Hrvatskoj.
Druga iznenađujuća presuda usledila je u maju, kada je Jovicu Stanišića, bivšeg šefa Državne bezbednosti, i Franka Simatovića, komandanta Specijalnih jedinica DB-a, Haški tribunal oslobodio odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat koji je za cilj imao proterivanje nesrba iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u periodu od 1991. do 1995. godine.
Još jedan udarac kredibilitetu Haškog tribunala dogodio se u avgustu kada je na zahtev Vojislava Šešelja iz njegovog sudskog veća izuzet danski sudija Harhof, koji je prethodno u procurelom mejlu kritikovao oslobađajuće presude Tribunala.
Šešelj je u svom zahtevu od jula ove godine tvrdio da je Harhof pristrasan prema Srbima i da stoga ne može biti u njegovom sudskom veću.
Nakon diskvalifikacije Harhofa, Tribunal je odložio presudu Šešelju zakazanu za 30.oktobar na neodređeno vreme, dok se novi sudija veća Mandiaje Niang ne upozna sa predmetom.
Šešelj je u međuvremenu uložio žalbu Tribunalu tražeći kompenzaciju od 12 miliona eura i tražio hitno puštanje na slobodu, budući da „novi sudija ne može da pročita transkript sa suda ni u narednih godinu dana“.
Marija Ristić
