Vekarić: Regionalna saradnja ključ za procesuiranje ratnih zločina

Uprkos teškoćama u primeni novog krivičnog zakonika, u narednom periodu srpsko Tužilaštvo za ratne zločine otvoriće slučajeve vezane za ratne zločine počinjene u Srebrenici, Štrpcima, na Kosovu, kaže u intervjuu za BIRN zamenik Tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.

U godini u kojoj Tužilaštvo za ratne zločine obeležava deceniju rada, ali i kada je podignut najmanji broj optužnica od njegovog osnivanja, Bruno Vekarić kaže za BIRN da razume kritikena račun tužilaštva, ali da posao koji radi osmočlani tim tužilaca nije nimalo jednostavan, kao što to kritičari umeju da prikažu.

“Zatvaranjem Haškog tribunala za nas tek predstoji posao. Ono što je važno je da ratni zločin ne zastareva. U ovom periodu jeste bilo malo optužnica,ali iz više razloga. Zbog novog Zakonika o krivičnom postupku koji je stupio na snagu, celu 2012.godinu smo se praktično obučavali. Imali smo i preko 20 glavnih pretresa, a nas je samo osmoro ovde. Mi ne možemo da se multiplikujemo na različitim mestima već moramo da savesno vodimo postupke. Otvorićemo Srebrenicu, verovatno Štrpce i još nekoliko slučajeva za zločine na Kosovu. Mislim da je za ovako mali broj ljudi koji rade u tužilaštvu to jedan veliki uspeh,” kaže Vekarić.

“Drugi problem sa kojim se suočavamo jeste nedostupnost dokumenata. Sećate se misterije oko dokumenata koji su dostavljeni Hagu.Godinama su trajali napori gospodina Rasima Ljajića i njegovog tima da  ostvare stopostotnu saradnju sa Hagom i dostave sva tražena dokumenta. Sad zamislite kada je to tako u slučaju Haga koji ima sve svoje mehanizme, kada ceo svet faktički vrši pritisak na određene strukture da dostavljaju dokumenta to tako teško ide, kako je teško jednoj instituciji „iznutra” da to uradi,” dodaje Vekarić.

Vekarić podseća da “nije tajna da su goreli arhivi Državne bezbednosti posle petog oktobra upravo da bi se sakrili neki dokazi”, ali i “da nije tajna da je jedan deo  ljudi koji oseća odgovornost za neke zločine u strukturama vlasti i da  nerado sarađuju”.

“Uvek kada istražujete, na primer, ratne zločine koje je počinila policija, to vam je uvek kao zavet ćutanja,” ističe Vekarić.

Za Vekarića ključ procesuiranja ratnih zločina u budućnosti jeste regionalna saradnja, budući da se najčešće žrtve nalaze u jednoj zemlji, a počinioci u drugoj. Do sada je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ukupno razmenilo informacije i dokaze u 212 predmeta ratnih zločina – od toga najviše za Hrvatskom 120, zatim sa Euleksom 55, Bosnom i Hercegovinom 28, i Crnom Gorom devet.

“Sporazum o ustupanju dokaza upravo daje mogućnost da jedna strana ustupi dokaze drugoj strani ukoliko su potencijalni počinioci dostupni toj drugoj strani. Neslućene su dimenzije takvih sporazuma. Prvo, zaobilaze sporu birokratsku proceduru koja idem putem medjunarodne pravne pomoći, gde za jedan mali deo, jedan procesni akt može da se čeka šest meseci i tu se predmeti raspadaju. S druge strane, ovako često telefonskim putem završavamo predmete brže, ustupamo jedni drugima informacije i dokaze i prevazilazimo granice, delujemo zajedno u cilju rasvetljavanjavanja nekog zločina. Kada bismo potpuno eliminisali politiku, to bi bilo još efikasnije i bolje, “ objašnjava Vekarić.

Govoreći o konkretnim slučajevima, Vekarić kaže da se trenutno istražuje sedam predmeta vezanih za zločine počinjenje tokom hrvatske vojne operacije Oluja.

“Ovde se nalaze svedoci, veliki broj informacija se upravo nalazi u Srbiji, materijali koje su oni doneli, snimci koji mogu da rasvetle te događaje. Međutim, u onom trenutku kada se radi o počiniocima koji se očito nalaze u Hrvatskoj, mi moramo da se obratimo našim kolegama. Tu se onda javlja neko zrnce politike i to može da bude veoma opasno za rasvetljavanje istine,” kaže Vekarić.

Sa Bosnom i Hercegovinom, Srbija trenutno razmenjuje nekoliko predmeta – Srebrenicu, Štrpce, Tuzlansku kolonu, Dobrovoljačku ulicu, dok se u narednom periodu očekuje da razmeni oko 37 predmeta i procesura oko 70 lica.

Prema Vekariću, posebno kompleksan slučaj je Srebrenica, zbog kvalifikacije zločina, budući da su u Bosni već donesene presude za zločinačko udruživanje koji srpski zakon ne prepoznaje. Za procesuiranje ovih zločina Srbija je dobila saglasnost i Udruženja majki Srebrenice.

“Saglasnost žrtava je osobenost Protokola o saradnji sa BIH, toga u Hrvatskoj nema, i to na insistiranje bosanske strana, budući da je to osetljivo pitanje. Mi smo se nedavno susreli i sa gospođom Munirom Subašić iz Srebrenice i ona nam je dala saglasnost. Rekla je “hoćemo da se to pomeri sa mrtve tačke, shvatamo da je to jedini put, ali vi ste sada na testu”,” kaže Vekarić.

“Suština takvih predmeta je dobrovoljnost. Oni moraju da žele da nam ustupe dokaze, ali i mi procenjujemo i analiziramo slučaj i tada odlučujemo da li prihvatamo predmet ili ne. Krećemo od početka idemo kroz istragu, zatim optuženje i nadam se, dolazimo do osuđenja,” dodaje Vekarić.

Zbog trenutne političke situacije sa Kosovom, srpsko tužilaštvo u procesuiranju ratnih zločina na Kosovu ne sarađuje sa prištinskim vlastima, već sa Euleksom.

“Sa Euleksom sarađujemo na više nivoa. Jedna je tehnička saradnja koju imamo sa Klintom Vilijamsonom koji istražuje trgovinu organima i koja se odvija na zavidnom nivou, a druga je ona koju imamo sa glavnim tužiocem za ratne zločine Džonatanom Ratelom. Zajedno smo radili istragu za masovnu grobnicu Raška, a sada zajedno sarađujemo i u predmetima koji se sada tamo vode,” dodaje Vekarić.

Poseban problem za Tužilaštvo za ratne zločine predstavlja činjenica da se navodni počinioci ratnih zločina nad Srbima tokom sukoba na Kosovu, nalaze van domašaja srpske policije.

Trenutno se za ratne zločine istražuje više od 100 pripadnika OVK, dok se Ramuš Haradinaj, lider OVK, trenutno u tri slučaja koje vodi srpsko tužilaštvo istražuje za ubistvo 63 lica.

“Na Kosovu zaista ne postoji volja da se pripadnici OVK procesuiraju i to je još uvek tamo tabu. Dok to bude tako postavljeno, nema mogućnosti racionalne i realne saradnje, a da li će se vremenom promeniti, ja mislim da hoće. Pogledajte odnos Srbije i Hrvatske iz 1991. godine, niste nikog mogli da osudite za ratni zločin, a pogledajte sada,”

”Razvojem regionalne saradnje sa Euleksom, u nekoj budućnosti i sa kosovskim pravosuđem ukoliko to bude realno i politički prihvatljivo, mi nemamo ništa protiv da u jednom momentu ustupamo dokaze za postupke na Kosovu. Tako bi se zaokružila regionalna saradnja i u tom momentu pada barijera na sve zločine na teritoriji bivše Jugoslavije,” zaključuje Vekarić.

Marija Ristić