Bez pravde za žrtve

Senad Jusufbegović je imao 17 godina kada je jula 1995. godine, sa ocem i grupom ljudi sa područja Srebrenice preplivao Drinu, bežeći od pokolja. Graničari vojske tadašnje Jugoslavije su ga uhapsili na obali i odveli u Jagošticu. Iz Jagoštice je sproveden u logor u Šljivovici. Policajci su ga tukli svaki put kada bi odlazio u toalet. Iz Šljivovice je nakon nekoliko dana prebačen u Mitrovo Polje. Tamo je bio više puta ispitivan i prebijan. Stražari su ga primoravali da koristi srpsko ime i da peva četničke pesme. U februaru 1996. godine, Senada su policajci ponovo prebacili u Šljivovicu. Oslobođen je 10. aprila 1996. godine.

Fond za humanitarno pravo je 20. decembra 2007. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo postupak za naknadu štete u ime Jusufbegovića i još četvorice bivših logoraša. Tužba je podneta protiv države Srbije sa zahtevom da logorašima isplati naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 6,5 miliona dinara. Uz tužbu, dostavljene su potvrde Međunarodnog komiteta Crvenog krsta o boravku u Šljivovici i Mitrovom Polju i medicinska dokumentacija o fizičkim i psihičkim posledicama torture.

Odbrana države zasnivala se na tvrdnjama da Šljivovica i Mitrovo polje nisu bili logori već „prihvatni centri” u koje su pristup imali radnici Crvenog krsta i koji su redovno posećivale medicinske ekipe. Takođe se tvrdilo da nema dokaza da su podnosioci tužbe zlostavljani, kao i da ne postoji uzročno-posledična veza između njihovih zdravstvenih problema i zlostavljanja. Država se pozvala i na zastarelost slučaja.

Suđenje je počelo 7. oktobra 2008. godine. Ukupno je održano šest ročišta na kojima su saslušana trojica logoraša , kao i pet svedoka.

Prvi osnovni sud je 2. jula 2010. godine odbio tužbu kao neosnovanu zbog zastarelosti. Godinu dana kasnije, Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio prvostepenu presudu u pogledu zastarelosti potraživanja naknade štete zbog povrede slobode i prava ličnosti. Istovremeno, ukinuta je presuda i određeno ponovno suđenje u pogledu tri osnova – pretrpljeni fizički bolovi, strah i umanjenje opšte životne aktivnosti.

U ponovljenom postupku, sudski veštak nije utvrdio da Senad Jusufbegović boluje od posttraumatskog stresnog poremećaja jer je „radno efikasan i osnovao je porodicu”.

Senadu Jusufbegoviću danas je preostalo da javno svedoči o torturi koju je preživeo u logorima na teritoriji Srbije, što je i učinio u sredu u Beogradu, tokom predstavljanja izveštaja Fonda za humanitarno pravo „Ostvarivanje prava žrtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji – uspostavljanje pravde ili relativizacija zločina”.

Pouka izveštaja mogla bi se predstaviti u dve osnovne ravni – uspostavljanje pravde za žrtve kršenja ljudskih prava za koja su odgovorni pripadnici oružanih snaga Republike Srbije uopšte se ne nalazi na društveno-političkoj agendi Srbije; i drugo, sudovi, umesto da budu generator preobražaja razumevanja kulture ljudskih prava, izvor su dubokog nerazumevanja univerzalnih načela ljudskih prava i značaja uspostavljanja pravde za žrtve, rezimirala je Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP.

Tokom 2012. godine Fond je u postupcima za naknadu štete protiv država zastupao 187 žrtava kršenja ljudskih prava tokom devedesetih godina, od čega 179 pred sudovima u Srbiji. Do sada je doneto 18 presuda, a u većini slučajeva tužbeni zahtevi žrtava su odbijeni.
Pripremila Milica Jovanović