Predstavljen izveštaj o materijalnim reparacijama za 2012. godinu
U sredu, 12. juna 2013. godine u Medija centru, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Ostvarivanje prava žrtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji – uspostavljanje pravde ili relativizacija zločina. Na konferenciji su govorili Tanja Drobnjak, advokatica FHP koja zastupa žrtve u postupcima protiv države Srbije, Petar Žmak, koordinator projekta reparacija u FHP, doc. dr Saša Gajin sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union i Senad Jusufbegović, bivši logoraš logora Šljivovica i Mitrovo polje. Skup je moderirala Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP.
Sandra Orlović je na početku iznela podatak da je tokom 2012. godine FHP u postupcima za naknadu štete protiv država zastupao 187 žrtava kršenja ljudskih prava tokom devedesetih godina, od toga 179 pred sudovima u Srbiji. Doneto je 18 presuda, i u velikoj većini tužbeni zahtevi žrtava su odbijeni. FHP je od 2000. godine zastupao preko 1000 žrtava ratnih zločina, prinudne mobilizacije, nezakonitog pritvora i drugih oblika kršenja ljudskih prava. Prema njenim rečima, svih ovih godina postoje dva osnovna utiska kada je reč o ovim postupcima. Prvo, uspostavljanje pravde za žrtve kršenja ljudskih prava za koja su odgovorni pripadnici oružanih snaga Republike Srbije se uopšte ne nalazi na društveno-političkoj agendi Srbije, i drugo, sudovi, umesto da budu generator preobražaja razumevanja kulture ljudskih prava, jesu izvor dubokog nerazumevanja univerzalnih načela ljudskih prava i značaja uspostavljanja pravde za žrtve.
Tanja Drobnjak, advokatica koja više od 10 godina sarađuje sa FHP-om u postupcima zastupanja žrtava pred sudovima, govorila je o brojnim preprekama sa kojima se suočavaju žrtve u pokušaju ostvarivanja nadoknade za teška kršenja ljudskih prava koja su doživele u prošlosti. Glavni problem jeste tumačenje zakonskih odredbi o zastarelosti potraživanja na štetu žrtava, i najveći broj obrazloženja za negativne presude jeste da je zahtev za potraživanje nadoknade štete zastareo. Zakonsku odredbu o produženom roku zastarelosti sudovi tumače na restriktivan način. Tanja Drobnjak je kao probleme iznela i visoke standarde dokazivanja za žrtve, od obezbeđivanja kompletnih dokaza do dovođenja u sumnju svedočenja žrtava i članova njihovih porodica.
Petar Žmak je ukazao na još neke negativne karakteristike postupaka za naknadu štete koje žrtve vode pred sudovima u Srbiji. Sudije i predstavnici Republičkog javnog pravobranilaštva se vrlo često neprimereno odnose prema žrtvama i svedocima koje žrtve predlože, pri ispitivanju znaju biti neprijatni i postavljaju pravno irelevantna pitanja svedocima i žrtvama. Postupci traju jako dugo, u proseku oko 5 godina, čime se direktno krši pravo na pravično suđenje. Visina odštete koja u retkim slučajevima bude dosuđena je neadekvatna ozbiljnosti kršenja ljudskih prava koje su žrtve preživele.
Saša Gajin je govorio o negativnim rezultatima mehanizama tranzicione pravde – od nesprovedene lustracije, preko rehabilitacije do nemogućnosti otvaranja arhiva. „Država radi traljav posao u pokušaju suočavanja sa prošlošću, primena pravnih pravila je više nego razočaravajuća, neuspeh je evidentan a rezultati su minorni.“ Gajin je naglasio da država i dalje ne obezbeđuje zaštitu i poštovanje prava i sloboda, da je sudska praksa kolebljiva i da se sudovi, ako mogu da biraju, okreću od ljudskih prava.
Senad Jusufbegović, bivši logoraš logora Šljivovica i Mitrovo polje, govorio je o vremenu koje je proveo u zatočeništvu. Njegovo svedočenje možete poslušati na sledećem snimku:
Objavljivanje izveštaja i održavanje konferencije finansijski je podržala organizacija Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders).
Izveštaj možete da preuzmete na sledećem linku.
