Predstavljeni Izveštaj o tranzicionoj pravdi i časopis Forum za tranzicionu pravdu

Koalicija za REKOM predstavila je danas, 9. aprila 2013. godine u Medija centru u Beogradu, Izveštaj o tranzicionoj pravdi u postjugoslovenskim zemljama za 2010/2011 godinu i časopis Forum za tranzicionu pravdu broj 4 . O Izveštaju su govorili Nataša Kandić, koordinatorka procesa REKOM i osnivačica Fonda za humanitarno pavo (FHP), Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP, Mario Mažić iz Inicijative mladih za ljudska prava iz Hrvatske a Denisa Kostovičova predavačica na Londonskoj školi za politiku i ekonomiju predstavila je Forum. Skup je moderirala Maja Mićić iz Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije. Konferenciji su prisustvovali predstavnici civilnog društva, ambasada i mediji.

Nataša Kandić je ukazala  da krivična pravda ima ozbiljne nedostatke u odnosu na žrtve i da su  u oblasti utvrđivanja činjenica i kazivanja istine jače  inicijative koje potiču iz građanskog društva nego iz državnih institucija. Ilustrovala je to primerom Inicijative REKOM, koji ima potencijal da dâ jednu širu sliku o dešavanjima devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije, utvrđivanjem činjenica i o  ratnim zločinima koji nisu predmet suđenja,  i o svim žrtvama. „REKOM će da doprinese pomirenju dokumentovanjem svih ratnih žrtava, što predstavlja važnu formu javnog priznanja žrtava. To pokazuje i Kosovska knjiga pamćenja, koja je jedini dokument priznat i na Kosovu i u Srbiji.“ Međutim, rekla je Kandićeva, države imaju obavezu i moć da javno priznanje žrtava učine trajnim i opšte prihvaćenim, organizovanjem javnih slušanja.

Kandićeva je rekla da je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova uslov pokretanja procesa suočavanja s prošloću u Srbiji i na Kosovu.

Sandra Orlović je govorila o suđenjima za ratne zločine i reparacijama u Srbiji. Posebno je istakla negativni trend u radu Tužilaštva za ratne zločine koji podiže sve manje optužnica, zatim činjenicu da se ne primenjuje institut komandne odgovornosti, kao i jako loš sistem zaštite svedoka, naročito bivših pripadnika vojske i policije. Zakon o pravima civilnih žrtava rata obiluje nedostacima koji onemogućavaju velikom broju žrtava da ostvare pravo na reparacije. „Žrtve seksualnog zlostavljanja nemaju pravo na reparaciju ako ne mogu da dokažu fizičku povredu. Problem sa ostvarivanjem prava na reparacije imaju i civilne žrtve koje pate od posttraumatskog stresnog poremećaja kao i porodice nestalih osoba.“

Mario Mažić je rekao da postoji napradak u suđenjima za ratne zločine u Hrvatskoj jer je omogućeno da korišćenje dokaza iz Haga u domaćim suđenjima za ratne zločine. Regionalna saradnja tužilaštava je važna za rešavanje problema sa kojima se suočavaju sudovi, ali je i dalje veliki problem nepostojanje specijalnog tužilaštva za ratne zločine. „Takođe postoji jedan veliki problem a to je pristrasnost sudova, koji Hrvatima kao olakšavajuću okolnost uzimaju mladost, domovinski zanos, dok se optuženima ne-hrvatske nacionalnosti to ne priznaje.“ Mažić je posebno naglasio jaku podršku predsednika Ive Josipovića precesu REKOM, koja je nedavno iskazana i imenovanjem ličnog izaslanika u ekspertsku grupu za REKOM.

Denisa Kostovičova, urednica Foruma za tranzicionu pravdu broj 4, predstavila je časopis koji je nastao serijom dijaloga nevladinih organizacija i istraživača koji se bave tranzicionom pravdom u Evropskoj Komisiji. Kostovičova je naglasila da Evropska unija počinje preispitivanje svoje uloge i pristupa tranziconoj pravdi, koji je preko politike uslovljavanja bio prvenstveno fokusiran na suđenja. „Ako se ima u vidu da je evropska integracija Balkana odgovor na rat i nestabilnost, paradoksalno je da je Evropska unija u tom svom pristupu prostorima bivše Jugoslavije, kroz Proces stabilizacije i pridruživanja, zapravo izbegavala da se direktno bavi pitanjem suočavanja sa prošlosću van haških procesa“. Dijalog u Evropskoj komisiji je ukazao na potencijal i značaj civilnog društva, posebno osvrnuvši se na REKOM, kao regionalnu inicijativu koja proističe iz civilnog društva. „Međunarodna javnost prati proces REKOM sa posebnom pažnjom, jer je za razliku od dosadašnjih komisija za istinu i pomirenje ovo jedna regionalna inicijativa, koja potiče iz civilnog društva, pa je zbog toga posebno interesantna istraživačima koji se bave konfliktima u Africi i na Kavkazu, koji su transnacionalni kao i sukobi na prostoru bivše Jugoslavije.“