Održana debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji
U četvrtak, 17. januara 2013. godine, u Medija centru u Beogradu održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Debatu je organizovao Fond za humanitarno pravo (FHP) povodom predstavljanja svog Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u 2012. godini. Debati su prisustvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), Višeg suda u Beogradu, Apelacionog suda u Beogradu, predstavnici OEBS-a, EULEX-a, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Višeg suda u Nišu i Prokuplju, ambasada, Ministarstva pravde i državne uprave i nevladinih organizacija.
Debatu je otvorila Romana Schweiger, šefica Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava pri Misiji OEBS-a u Srbiji. Stav OEBS-a je da su suđenja za ratne zločine neizostavni element u procesu pomirenja i saradnje u regionu, kao i pokazatelj predanosti novih vlasti vladavini prava. Romana Schweiger je rekla da su, kako vreme prolazi, sve manje šanse da se odgovorni za kršenja ljudskih prava izvedu pred lice pravde, i da kancelarija OEBS-a u Srbiji očekuje od TRZ da poveća broj optužnica u ovoj godini. Istakla je da TRZ treba da počne da istražuje odgovornost osoba koje su bile na visokim položajima, da se bavi utvrđivanjem komandne odgovornosti, kao i da je neophodno da se pod hitno poboljša sistem zaštite svedoka.
Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP, predstavila je generalne nalaze iz Izveštaja. Orlovićeva je iznela da FHP nije mogao da uradi analizu svih presuda zbog stava Višeg suda u Beogradu kako bi dostavljanje nepravnosnažnih presuda ugrozilo dalji tok krivičnih postupaka, zbog čega se žalio Povereniku za informacije od javnog značaja koji je zaključio da nema osnova za takvu odluku. Kao jednu od zamerki na rad TRZ iznela je i podatak da je tokom 2012. godine optuženo samo sedam osoba, što je jako mali broj uzimajući u obzir da je procesuiranje ratnih zločina ključno za uspostavljanje tranzicione pravde u jednom post-konfliktnom društvu. Takođe je istakla da je TRZ nastavilo sa praksom nepodizanja optužnica protiv osoba koje su bile na visokim komandnim pozicijama za vreme sukoba.
Bruno Vekarić, zamenik Tužioca za ratne zločine, izneo je nezadovoljstvo Tužilaštva Izveštajem FHP-a jer sadrži netačne podatke. Na pritužbe da je premali broj optužnica podignut tokom 2012. godine, Vekarić je odgovorio kako je to samo indikator da je u toku veliki broj predistražnih postupaka, i da će brojke u sledećem izveštaju biti znatno drugačije. Istakao je i da TRZ nije „fabrika za proizvodnju optužnica“, a posebnu pažnju je poklonio saradnji tužilaštava zemalja bivše Jugoslavije, koja u velikoj meri doprinosi pomirenju u regionu.
Nakon izlaganja Bruna Vekarića, govorio je i zaštićeni svedok Zoran Rašković. Rašković je rekao da mu je zabranjeno da govori o Jedinici za zaštitu svedoka, ali da mu je dosta da ga smatraju izdajnikom jer je progovorio o zločinima, i ne može više da trpi pretnje i napade koji su usmereni ka njemu i njegovoj porodici. Tražio je da suđenja na kojima on svedoči budu javna, kako bi šira javnost bila upoznata sa događajima na Kosovu.
Milomir Matović, advokat FHP-a, govorio je o pojedinim nalazima, koji su sadržani u godišnjem izveštaju FHP-a o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Istakao je da je kaznena politika u postupcima za ratne zločine blaga. U osvrtu na postupke pred sudovima opšte nadležnosti, koje je FHP pratio u 2012. godini, izneo je ocenu da se u istima ne poštuju standardi pravičnih suđenja. Što se tiče novog Zakonika o krivičnom postupku i njegove primene u postupcima za ratne zločine, Matović je naveo da se nisu svi učesnici ovih suđenja jednako snašli, uz konstataciju da su se sudije najbolje pripremile na primenu novog ZKP. Na kraju je naveo da sistem zaštite svedoka u Srbiji u 2012. godini nije unapređen, i da pati od brojnih slabosti, na koje su ukazivale kako domaće i međunarodne organizacije, tako i zaštićeni svedoci.
Dinko Gruhonjić, novinar i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, govorio je o delu izveštaja koji se odnosi na medijsku pokrivenost suđenja za ratne zločine. Gruhonjić je istakao da mediji selektivno izveštavaju sa suđenja, da su drugačiji kriterijumi kada su u pitanju srpske i žrtve drugih nacionalnosti, kao i da novinari prenose saopštenja državnih institucija bez ikakvog kritičkog osvrta. Kao jedan od velikih problema u procesu suočavanja sa prošlošću, Gruhonjić je naveo da do sada nije podignuta ni jedna optužnica protiv novinara za ratnohuškačku propagandu.
Nakon uvodnih izlaganja, otvorena je diskusija.
Miloš Milić, novinar RTS-a, izrazio je neslaganje sa stavom FHP-a da je emisija Anatomija zločina primer neodgovornog i senzacionalističkog izveštavanja, jer smatra da nijedan profesionalni novinar ne bi propustio priliku da obelodani nešto iza čega je stalo TRZ.
Mariju Ristić, novinarku BIRN-a, zanimalo je da li će nakon potpisivanja protokola o saradnji između Tužilaštva Srbije i BiH, TRZ imati pravo da odbije optužnice koje su poslate iz BiH, pre svega one vezane za Srebrenicu i Deseti diverzantski odred. Zamenik Tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je rekao da će tek nakon potpisivanja sporazuma o ustupanju dokaza moći da dođe do konkretnih pomaka u tim predmetima.
Advokat Dragan Pjevač, član Koalicije za REKOM, podsetio je da žrtvama ne trebaju obećanja da će svi odgovorni biti procesuirani, već da se na adekvatan način sudi onima koji su izvedeni pred lice pravde.
Lakić Đorović, bivši vojni tužilac, istakao je da je, suprotno tvrdnji tužioca Vekarića, komandna odgovornost bila propisana domaćim zakonodavstvom, i da odluke Haškog tribunala ne smeju da posluže kao alibi za neprocesuiranje zločinaca.
Mioljub Vitorović, zamenik Tužioca za ratne zločine, smatra da se u Izveštaju u okviru analize predmeta Gnjilanska grupa nalaze navodi koji su zlonamerni i predstavljaju ličnu uvredu. Vitorović smatra da mu je optuženi Agush Memishi tokom iznošenja završnih reči u predmetu Gnjilanska grupa direktno pretio, što je suprotno stavu FHP-a iznetom u Izveštaju da tužiocu Vitoroviću niko nije pretio. Takođe, tužilac Vitorović je ukazao na različita saopštenja FHP povodom presuda u predmetu Gnjilanska grupa u vezi sa pružanjem poverenja iskazu svedoka-saradnika „Božura 50“. Sandra Orlović je, odgovarajući na kritike tužioca Vitorovića, ukazala da u Izveštaju ne postoji ni jedna kvalifikacija koja bi se mogla nazvati ličnom uvredom, te da su ocene FHP-a o postojanju pretnji saglasne sa ocenama sudskog veća u tom postupku. Takođe, Orlovićeva je ukazala i da je samo sudsko veće, nakon ponovljenog postupka, promenilo stav prema iskazu svedoka-saradnika „Božura 50“.
Debata je organizovana uz podršku Instituta za održive zajednice i Američke agencije za međunarodni razvoj.
Izveštaj možete preuzeti ovde.