Ljudska prava u drugom planu

Posle 20 godina na čelu Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić više nije predsednica ove NVO koja je odigrala ve- liku ulogu u rasvetljavanju ratnih zločina. Kandićeva ostaje članica UO ove organizacije i ubuduće će voditi regionalne projekte koalicije REKOM i popis žrtava u oružanim sukobima u bivšoj SFRJ. ”Još pre godinu dana sam donela odluku da upravljanje organizacijom preuzmu mladi ljudi koji su već dugo u Fondu i obavljaju značajne pozicije”, kaže Kandićeva za NIN.

Šta će biti težište rada Fonda, naročito kada je reč o ljudskim pravima?

Fond je specifična organizacija, posvećena dokumentovanju ratnih zločina, žrtava, počinilaca i aktivnostima koje doprinose sprečavanju novih zločina, izgradnji solidarnosti i poštovanja svih žrtava. Bez lekcija o prošlost nema kulture solidarnosti i saosećanja sa žrtvama. Uloga Fonda je da pomogne u tome.

Da li je institucionalna podrška zaštiti ljudskih prava ojačala ili oslabila?

Potpuna je marginalizacija ljudskih prava. Na konstruktivan način se govori o rešavanju odnosa Srbije prema Kosovu. Čak se priznaje da Kosovo nije deo Srbije. Ali, nema još nikog ko će da kaže šta se to dogodilo na Kosovu. Iz srpske perspektive tamo su stradali samo Srbi, što nije tačno.

Nosi li Srbija i dalje primat zemlje sa najlošijom zaštitom ljudskih prava u regionu?

Podaci su neumoljivi: u celom regionu je 130.000 žrtava rata. Srbija je danas prvi put priznala da je izgubila ratove, ali ne priznaje da je srpska politika odgovorna za srpske žrtve. To je nepravda, kao što je nepravda prema srpskim žrtvama naneta na nekim suđenjima pred Haškim tribunalom.

U kojoj meri su odluke Tribunala pogoršale proces pomirenja?

Ne mislim da je pomirenje zadatak sudova, bilo Haga, bilo domaćih. Oni mogu dokumentima, arhivom, činjenicama da pomognu da se razume šta se dogodilo u prošlosti. Zadatak suda nije ni da prikaže žrtve, već samo da utvrdi krivicu optuženih. Oslobađanje hrvatskih generala dodatno je pogoršalo već ionako loše odnose Srbije i Hrvatske. Oni moraju da se menjaju, a jedini put za to je promena odnosa prema srpskim žrtvama u Hrvatskoj. Da i one osete pravdu. Suđenja su samo jedan oblik. Drugi su novčane reparacije, a treći instrument je javno priznanje svih žrtava – njihov popis i imenovanje.

Kako to utiče na koaliciju REK0M i njeno regionalno delovanje?

Međudržavna regionalna komisija za žrtve može da pomogne u poboljšanju odnosa između Srbije i Kosova, Srbije i Hrvatske, kao i da izmeni odnose između BiH, Srbije i Hrvatske.

U kakvom ambijentu danas deluju nevladine organizacije. Menja li se odnos vlasti i javnosti prema njima?

NVO uvek moraju da vrše pritisak, jer kada postanu bliske sa institucijama vlasti, slabe njihova samostalnost i kritički odnos prema društvu i državnim institucijama. Vrlo dobro smo prihvaćeni u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Ali, kada kritikujemo, recimo, presude u Hagu, onda više nismo tako omiljeni kao kada kritikujemo samo svoju vlast. Ukoliko aktivisti za ljudska prava izdrže sve te zloupotrebe u političke svrhe, onda je to za poštovanje. Fond za humanitarno pravo je to uvek uspevao.
S. Ikonić