“Nismo srećni zbog nekih presuda”

Beograd — Procesu pomirenja u regionu mora da prethodi procesuiranje svih ratnih zločina pred licem pravdem, a to je neophodno i radi porodica žrtava.

One žele da saznaju istinu o tome šta se desilo sa njihovim najdrzažima, ocenjeno je u Beogradu na skupu o pomirenju i pravdi.

Šef delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer ocenio je da oslobađajuće presude koje su nedavno izrečene pred haškim tribunalom, hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču kao i komadantu OVK Ramušu Haradinaju, i pored iznenađenosti zbog njih, ne treba da znače da međunarodno pravosuđe treba “pustiti niz vodu”.

“Uprkos tome što nismo srećni zbog nekih presuda ne treba zbog toga da kažemo da međunarodno pravosuđe treba pustiti niz vodu. Mi to nećemo učiniti i važno je nastaviti podršku međunarodnom pravu ali isto tako i domaćem pravosuđu”, kazao je Dežer.

On je rekao da je sada na domaćem pravosuđu da preduzme korake po pitanju zločina koji su se desili u Hrvatskoj.

“Za nas je vrlo jasno da su zločini počinjeni i očigledno je da se mora učiniti nešto, ali to sada treba da učini domaće pravosuđe”, dodao je Dežer.
Ambasador Švajcarske Jean-Daniel Ruh kazao je da cilj haškog tribunala nikada nije bio da postigne pomirenje već da pomirenju doprinese, napomenuvši da je pravda nesavršen poduhvat.

“Precizni statistički podaci ne postoje, ali pretpostavlja se je u sukobima u bivšoj Jugoslaviji ubijeno više od 100.000 osoba i da je ogroman broj proteranih, mučenih i zlostavljanih te da se zadovoljenje tako velikom broju žrtava ne može dati. To je jedna od praznina pravde”, rekao je ambasador.

On je međutim naveo da je od izuzetne važnosti za “katarzu” i lečenje moralnih i postratumatskih ožiljaka porodica žrtava doći do saznanja kakav je bio kraj njihovih najdražih.

Prema njegovim rečima, neophodno je kroz obrazovanje budućih generacija raditi na tome da se takvi sukobi i zločini nikada više neće ponoviti.

Ambasador Švajcarske istakao je i da je za proces pomirenja neophodno da države više i energičnije rade na pronalaženju ostataka nestalih.

Profesor međunarodnog prava i predsednik Upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo Zoran Pajić, kazao je da je jedan od najozbiljnijijh prepreka suočavanja sa prošlošću to što smo suočeni sa pojavom da se isto lice identifikuje kao heroj i ratni zločinac, zavisno od tumačenja strana.

On je naveo da zadovoljenje sudskom pravdom daleko od očekivanja populacije žrtava i da mnoge organizacije izražavaju razočarenje ishodom suđenja i ističu da su potrebe žrtava u postupku u dobroj meri izneverene.

“Preživelima trebaju nesumnjiva saznanja o činjenicama kako bi prestali tragati za prošlošću, doživeli smiraj i okrenuli se budućnosti”, kazao je Pajić.

Prema njegovim rečima, neophodno je voditi dijalog i tražiti puteve koji vode ka normalizaciji odnosa naroda ovog regiona.

“Takav pristup trebao bi osposobiti i ohrabriti nove generacije da prekinu lanac intergeneracijske transmisije nasilja, mržnje, besa, osvete i osećaja krivice”, dodao je Pajić.

Debatu o pomiranju i pravdi iz ugla akademske i umetničke zajednice organizovao je Fond za humanitarno pravo. Skupu su prisustvovali profesori Fakulteta političkih nauka, Pravnog fakulteta, pisci, glumici, reditelji i predstavnici nevladinih organizacija.