REKOM-u potreban državni pečat

Beograd — Regionalni koordinator procesa REKOM Nataša Kandić smatra da je vreme da taj proces postane međudržavni projekat pomirenja.

Preduslov za to je, kako kaže, politička odluka, odnosno da se stavi “državni pečat” na formiranje Regionalne komisije za utvrdjivanje i saopštavanje činjenica o žrtvama i ratnim zločinima.

Kandić je, takođe, uverena da vlast Srbije i predsednik države imaju posebnu obavezu da zbog spskih žrtava inicijativi pridaju najveću pažnju.
“Inicijativa bi trebalo da postane politički prioritet u regionalnoj saradnji. Dokument (model) kako treba da izgleda regionalna komisija koja bi se bavila utvrđivanjem svih činjenica o svim žrtama i ratnim zločinima smo uradili… Ali, da bi inicijativa imala moć, snagu – potreban je državni pečat”, rekla je Kandićeva. Po njenom mišljenju, u interesu je ove vlade – mnogo više nego prethodne, ili nekih drugih vlada – da podrže inicijativu jer, kako kaže, “ukoliko hoće da budu korisni društvu, da stvore nešto za buduće generacije… onda njihov prioritet mora biti suočavanje sa prošlošću i odgovornošću”. “Sve žrtve treba da su jednake i priznanje svh žrtava je i njihov zadatak. Obaveza, zadatak vlasti, predsednika Srbije, premijera, vlade… je samokritičko preispitivanje prošlosti u cilju priznanja svih žrtava”, uverena je Kandić. Kada kaže “svih žrtava”, ona naglašava da se to posebno odnosi na Srbiju zato što je “toliko optuženih, gotovo čitav tadašnji državni vrh Srbije, brojni generali…” i da su “zbog njih srpske žrtve uvek negde dole niže nego druge (žrtve)”. Akcija Koalicije za REKOM, koja vladama i državnicima i predlaže osnivanje nezavisne međudržavne regionalne komisije i koja okuplja više od 1.800 organizacija civilnog društva, biće organizovana sutra, 22. septembara. Tada će, poručila je Kandić, iz svih glavnih gradova post-jugoslovenskih zemlja predsednicima biti upućeno po 100 REKOM razglednica, uz podsećanje na obavezu da porodicama žrtava, društvu i budućim generacijama duguju činjenice iz prošlosti, javno priznanje i poštovanje svih žrtava, nezavisno od vere i nacionalne pripadnosti. U subotu u podne, na lokaciji ispred “Ruskog cara”, razglednice će krenuti iz srpske prestonice ka zvaničnicima država, a tekst će, pojasnila je Kandić, biti u skladu sa dosadašnjom podrškom konkretnog predsednika inicijativi. U junu 2011. godine 543.000 građana je potpisalo peticiju za osnivanje REKOM-a i, kaže direktor Fonda za humanitarno pravo, vreme je za političku odluku, za novi korak”. “Prvi je put da se građani obraćaju političarima, pre svega predsednicima država u regionu, tražeći odgovor šta se zbiva sa inicijativom REKOM i podsećajući ih da je vreme za političku odluku.” Poruka crnogorskom predsedniku Filipu Vujanoviću će, primera radi navodi Kandić, sadržati pohvalu da je on taj koji je do sada najviše uradio na zvaničnom prihvatanju inicijative, Ivi Josipoviću u skladu sa činjenicom da je najviše doprineo da se o inicijativi počne da razgovara na način prenošenja na državni nivo…. “Biće ovo i prilika da se prvi put obratimo makedonskom predsedniku Đorđu Ivanovu… slovenački Danilo Tirk je podržao inicijativu. Njegova dobra volja, solidarnost sa svim žtrvama je velika stvar…” Sagovornica Tanjuga je napomenula da novi predsedsednik Srbije Tomislav Nikolić nije do sada imao kontakt sa inicijativom REKOM i poručila pred akciju Koalicije: “Pišite mu, tražite…”