Poricanje genocida udaljava Beograd od Brisela

Čertnaestog juna, kada će novi predsednik SrbijeTomislav Nikolić otići u prvu posetu Briselu i sastati se sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom, moraće da objasni svoj stav o genocidu u Srebrenici. To je poručeno iz Brisela nakon što je u jednom intervjuu Nikolić negirao genocid u Srebrenici nazvavši ga zločinom i nakon što je nimalo taktički rekao da ne treba svakog predsednika Srbije pitati hoće li otići na mesto gde se to dogodilo.

Za RSE Maja Kocijančić, portparolka Ketrin Ešton, šefice evropske diplomatije, kaže da je za EU važan proces pomirenja na Balkanu, dakle i jasan stav prema zločinima, jer je to to jedan od političkih uslova za evropsko približavanje tih država.

„Masakr u Srebrenici je bio genocid i to su potvrdili i ICTY i Međunarodni sud pravde. Za nas je važno da politički lideri sa Zapadnog Balkana zalažu se za suradnju, za pomirenje u regionu i da to rade na odgovoran način. To je poruka koju ćemo jasno predati predsedniku Nikoliću kada dođe u Brsiel 14. juna. Znate da su politički uvjeti za za proširenje i za sve kandidate jasni. To važi za sve zemlje Zapadnog Balkana pa tako i za Srbiju“, kazala je Kocijančić.

Negiranje genocida u Srebrenici je “izvor novih nesporazuma i tenzija”, kazao je predsjedavajući Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović. Susedi za sada ipak umereno reaguju na već nekoliko gafova novog predsednika. Ali i oprezno prate kakve se poruke šalju sa Andrićevog venca.

Pitali smo Natašu Kandić, direktorku Fonda za humanitarno pravo da li predsednik Srbije može da se „pokrije“ pozivanjem na skupštinsku Deklaraciju o Srebrenici u kojoj se taj zločin ne definiše kao genocid.

„Presudom Međunarodnog suda pravde je vrlo jasno, precizno rečeno da je Vojska Republike Srpske odgovorna, izvršila je najteže krivično delo – genocid u Srebrenici. Dakle, ako Srbija hapsi po nalogu Haškog tribunala one koji su optuženi za najteža krivična dela, uključujući i genocid, među njima i Karadžića i Mladića koji su optuženi za genocid u mnogo više mesta a ne samo u Srebrenici, dakle ako država priznaje haške presude, ne može novi predsednik, ne može nova skupština, nova vlada, osim da dovede državu u haos, u beznađe, da je izopšte iz međunarodne zajednice, ne može da menja te činjenice ma kakve političke provincijencije bila ta nova vlast”, nastavlja Nataša Kandić:

„Predsednik Srbije može da bude iz Srpske napredne stranke, iz Radikalne stranke, DSS, bilo koje stranke  ali on mora da poštuje da je Sud utvrdio da se u Srebrenici dogodio genocid.“

Pokušali smo da dobijemo od pravnog savetnika predsednika Nikolića, profesora Olivera Antića informaciju šta će uoči posete Briselu savetovati predsedniku u vezi sa spornom izjavom, ali on je odbio da govori preko telefona, bez ozbiljne provere svih iskaza i dokumenata i dodao da mediji često izvrću ono što je rečeno i da je najveća prepreka našem putu u Evropu, naša nesloboda medija.

Sledi prilagođavanje

Nataša Kandić smatra da je pred Nikolićem period u kome on tek treba da se otrese  radikalskog govora koji dovode do gafova sa kojima je počeo svoje predsednikovanje.
​​„Njemu predstoji prilagođavanje. On dolazi iz opozicije, iz jednog sveta koji je 20 godina radio i govorio nešto što nije u skladu sa međunarodnim normama i standardima ljudskih prava, koji je poslednjih godina uspeo vrlo ekstremno članstvo da pacifikuje, pridobije za evropske integracije. Njemu sada predstoji da svoje ponašanje uskladi sa opštevažećim normama. Verujem da ćemo imati situaciju u kojoj se neće moći dogoditi da on kaže, na primer, da je Mladić heroj, da je Karadžić činio dobro. On će morati da upristoji svoje ponašanje“, ocenjuje Kandić.

Ponašanje Tomislava Nikolića u vizuri radikalnijih kritičara sporog procesa suočavanja sa prošlošću u Srbiji, nije stvar diskontinuiteta, ma kako se to na prvi pogled činilo,  naprotiv, već nastavak godinama kontinuiranog izbegavanja suočavanja sa krivicom i odgovnornošću. Citiramo poljsku novinarku iz Beograda, Paulinu Januš:

„Prošlog petka, pre podne, na teren Muzeja Aušvic-Birkenau ušetala ja neobična grupa posetilaca. Na njenom čelu stao je Wolfgang Niersbach, predsednik Nemačkog fudbalskog saveza, a ostatak delegacije činili su Joachim Loew, selektor reprezantacije, njen menadžer Olivier Bierhoff te fudbaleri: Philip Lahm, Lukas Podolski i Miroslav Klose, rođeni u Poljskoj. U bivšem koncentracionom logoru obišli su stalnu izložbu koja dokumentuje holokaust – krematorijum i potresnu zbirku onoga što je od logoraša ostalo: naslaganu kosu, dečju odeću, kofere, naočare. Niersbach je rekao tom prilikom: ‘U tom, punom prezira dostojnom poglavlju naše istorije, neka nam upozoravajuće budu reči bivšeg nemačkog predsednika: ‘Ko pred prošlošću zatvara oči, ostaje slep za stvarnost.’ Dan pre toga na državnoj crnogorskoj televiziji novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić na pitanje novinara o genocidu u Srebrenici odgovorio je: ‘Nemojte da stalno, svakih mesec ili dva, neko pita srpskog predsednika kada će doći u Srebrenicu. Moj prethodnik je bio tamo i iskazao pijetet.’ Ta dva prizora vrede više od svake analize.”

Mlada novinarka koja godinu i po dana za svoj list piše iz Beograda, obaveštava svoje čitaoce:

„Ovde se gradi spomenik metafizičkom pojmu žrtve, takva se i deklaracija usvaja u Skupštini, sve to prati brzo povlačenje tek izgovorenog. Političari i njihovi spin doktori ne spavaju noćima da stvore što sofisticiranije fraze koje će izgovoriti prilikom obeleživanja „spornih“ godišnjica, tako da ni slučajno ne izgube nekog birača.“

Onda dolazi Nikolić i sve to isto kaže, ali za sada nesofisticirano. Ima ih koji veruju da će brzo naučiti.