Slučaj Diković: Načelnik Generalštaba tužio Natašu Kandić

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković podneo je tužbu protiv direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić zbog optužbi da je odgovoran za ratne zločine na Kosovu. Tako je ovaj slučaj, za koji mnogi smatraju da bi trebalo da je u nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine, dospeo pred redovni beogradski opštinski sud. Nama je, međutim, u Tužilaštvu potvrđeno da je u toku postupak po prijavi Fonda za humanitarno pravo.

Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže za RSE da nije iznenađena tužbom.

„Tužba je očekivana. Najavljivao je i ministar odbrane Šutanovac i načelnik Generalštaba Diković, tako da tu nema nikakvog iznenađenja. Kao što ja nemam nikakvog očekivanja od suda, budući da je ministar Šutanovac rekao da će sud utvrditi da je dosije Diković Fonda za humanitarno pravo lažan, falsifikat, da nijedan navod nije tačan, da je pravi dosije u Ministarstvu odbrane“, kaže Kandić.

U dosijeu FHP je navedeno da je 37. motorizovana jedinica Vojske SR Jugoslavije na Kosovu, kojom je komandovao Ljubiša Diković, sadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, a koju je Slobodan Milošević odlikovao Ordenom narodnog heroja, počinila zločine ubistva civila, silovanja, maltretiranja i prebijanja. Taj dosije je Nataša Kandić prosledila državnom tužiocu u januaru ove godine da bi odmah iza toga ministar odbrane Dragan Šutanovac odbacio optužbe rekavši da su potpuno lažne, a ubrzo iza toga i Tužilaštvo za ratne zločine da nema nikakvih osnova za sumnju u krivicu genarala Divkovića.

Grupa nevladinih organizacija je krajem februara ponovo javno zatražila da Tužilaštvo ispita navode iz dosijea Fonda Nataše Kandić. U Tužilaštvu za ratne zločine u ponedeljak nisu hteli da komentarišu slučaj Diković osim što su nam potvrdili da je u toku postupak po prijavi. Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je našem radiju saopštio još krajem februara, dakle mesec dana nakon, po mnogima ishitrene izjave da nema osnove za utvrđivanje krivice sadašnjeg načelnika Generalštaba, da se ispituju navodi Fonda i da dosije nije odbačen.

„Po njoj ćemo postupati u skladu sa zakonom, na pravi način u smislu provere svih informacija koji se navode u tom dosijeu a sve drugo su spekulacije“, kazao je tada Vekarić.

Na pitanje Ognjena Zorića da li to znači da će Tužilaštvo ponovo ispitati ovaj slučaj s obzirom da je 25. januara saopšteno da nema osnova za sumnju, Vekarić je odgovorio:

“Mi do sada protiv generala Dikovića nemamo apsolutno ništa. Mi smo i tada pozvali FHP da dostavi informacije o onome što oni znaju. Po onome što smo mi videli, ako se radi o istom dokumentu, mi stojimo iza naših stavova, s tim što ćemo, naravno, uraditi sada porvere u skladu sa zakonom“, rekao je Radiju Slobodna Evropa krajem februara Bruno Vekarić.

Ozbiljni navodi sa ozbiljnim dokazima

Goran Miletić, programski direktor za Zapadni Balkan organizacije Branitelji za  građanska prava smatra da je očigledan politički pritisak vlasti i da privatna tužba  opštinskom sudu nije način na koji treba da se utrdi odgovornost visokog vojnog oficira za ozbiljne tvrdnje, uz ozbiljne dokaze sadržane u dosijeu Fonda za humanitarno pravo.

„Plašim se da i u slučaju tužbe generala Dikovića protiv Nataše Kandić ne može se ništa drugo očekivati nego da se slede uputstva koja su stigla od izvršne vlasti”, kaže Miletić koji je imao priliku da pročita dosije. „Ključni događaji koji se u njemu spominju u vezi sa generalom Dikovićem se zaista temelje na osnovu rekonstrukcije svih događaja koji su se desili na Kosovu. Najmanje što se na osnovu toga može reći da general nije dostojan da bude na toj funkciji.”

U vezi sa krivičnom tužbom protiv Nataše Kandić, Miletić kaže:

„U jednoj pravno uređenoj državi svako ima pravo da tuži u slučaju kada misli da je u pitanju uvreda ili kleveta, međutim, ovo je situacija kada su neke druge stvari. U pitanju su ozbiljni navodi sa vrlo ozbiljnim dokazima, u pitanju je načelnik Generalštaba, nije u pitanju bilo koja funkcija i u pitanju su, ono što je najbitnije, a što se često zaboravlja, žrtve.“

Nataša Kandić izdvaja jedan zločin koji se opisuje u dokumentu na sajtu Haškog tribunala, a koji tereti generala Divkovića. Reč je o streljanju albanskih civila 99-te godine o čemu postoji potvrda svedoka čije je iskaze prikupio i Fond za humanitarno pravo.

„27. marta 1999 godine borbene grupe 37 motorizovane brigade Vojske Jugoslavije streljala je grupu albanskih civila koji su prethodno bili bez ikakvog razloga zarobljeni. Dvojica preživelih kažu da je streljano 20-ak ljudi, a oni su preživeli jer su ih mrtvi koji su preko njih pali zaštitili od metaka“, navodi Kandić.

Iako postoje svedoci, kaže Nataša Kandić, sve što se događa od trenutka obelodanjivanja dosijea upućuje na zaključak da Srbija još uvek štiti svoje generale. Ali ona ne gubi nadu.

„Njihova reč protiv reči političara u ovom političkom trenutku neće baš mnogo vredeti. Doći će taj politički trenutak kada će svi početi otvoreno da pričaju. Da li će to biti za pet ili deset godina…“, rekla je ona.

Da li će morati da se čeka pet ili deset godina da se sazna istina i utvrdi odgovornost znaće se kada Tužilaštvo saopšti ima li ili ne razloga da se otvori postupak o utvrđivanju krivice generala Divkovića.

U Generalštabu u vezi sa krivičnom prijavom protiv Nataše Kandić nismo mogli da nađemo sagovornike.

Za sada je teško reći da li će se u Beogradu suditi Nataši Kandić koja je godinama posvećena otkrivanju zločina i zločinaca na ratištima širom bivše Jugoslavije ili generalu, sadašnjem načelniku Generalštaba Ljubiši Dikoviću, Miloševićevom nagrađenom heroju, za sada se ne zna.