E-Novine: Proglasiti 11. jul danom sećanja na genocid u Srebrenici

Izvor: E-Novine

Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za unapređenje pravnih studija, Komitet pravnika za ljudska prava i Inicijativa mladih za ljudska prava uputili su otvoreno pismo predsedniku Tadiću u kome se traži da se 11. jul u Srbiji prihvati kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Ove nevladine organizacije obratile su se Tadiću, „koji kao predsednik Srbije svojim autoritetom može da utiče na ključne odluke i politiku države”.

U pismu naglašavaju da presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina a Tadića podsećaju da je pre manje od mesec dana, 15. januara 2009, Evropski parlament u Strazburu usvojio rezoluciju o proglašenju 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Time je, „s obzirom na izraženu političku volju nas, građanki i građana, da Srbija bude deo Evropske unije, to postala i obaveza naših vlasti”.

„Izražavajući čvrsto uverenje da je poštovanje i priznanje žrtava najtežeg zločina među zločinima i početak izgradnje zajedničkog pamćenja u koje će biti utkane sve žrtve ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije naša zajednička obaveza, zahtevamo da podržite zahtev da se 11. juli i u Srbiji prihvati i obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici i odavanja pošte njegovim žrtvama”, navodi se u kratkom pismu koje su potpisali Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Centra za unapređenje pravnih studija, Komiteta pravnika za ljudska prava i Inicijative mladih za ljudska prava.

Podsećamo da je u februaru 2007. predsednik Boris Tadić poručio građanima Srbije: „Veoma je važno da Narodna skupština u najskorije vreme usvoji deklaraciju kojom će nedvosmisleno osuditi zločin počinjen na području Srebrenice, što bi takođe značilo ispunjenje jednog dela današnje presude. Sada, kada smo dobili sudski epilog te tragične politike, sasvim je jasno da svako onaj ko se bude protivio dovršetku saradnje sa Haškim tribunalom i donošenju skupštinske deklaracije o Srebrenici radi najdirektnije protiv interesa svoje države i budućnosti njenih građana. Ako Srbija ne dovrši tu saradnju i ne postupi po odluci Međunarodnog suda, smatram da će se kao država suočiti sa dramatičnim političkim i ekonomskim posledicama”.