E-Novine: Da li više iko sme da se bavi ratnim zločinima?

Izvor: E-novine

Povodom prvostepene presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu od 5. februara 2009. kojom je izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić osuđena za klevetu Tomislava Nikolića, nekoliko nevladinih organizacija izdalo je saopštenje u kojem se između ostalog ističe da se ovakvom odlukom suda negira pravo na otvaranje pitanja ratnih zločina i učesnika u njima.

U saopštenju Komiteta pravnika za ljudska prava, Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Inicijative mladih za ljudska prava i Žena u crnom, ističe se da je „Nataša Kandić, koja se godinama profesionalno bavi istraživanjem ratnih zločina i suočavanjem sa prošlošću”, iznela saznanja o zločinu u slavonskom selu Antinu i ulozi dobrovoljaca Srpske radikalne stranke u njihovom izvršenju.

„Zbog toga je u najmanju ruku čudna odluka suda kojom se presudi utvrđuje namera Nataše Kandić da omalovaži Nikolića, što je uslov za izricanje presude za klevetu”. Nevladine organizacije podsećaju da Krivični zakonik predviđa da se „…neće kazniti učinilac ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike, … u odbrani nekog prava ili zaštite opravdanih interesa, … ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja, … ili ako dokaže da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga što je iznosio ili pronosio”.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je, dalje se navodi, bio upoznat i sa izvorom saznanja, „a pored toga je i opštepoznato da je Tomislav Nikolić bio dobrovoljac stranke Vojislava Šešelja kome se trenutno sudi pred Haškim tribunalom za ratne zločine”. U saopštenju se navodi i da će ova presuda, iako nepravosnažna, imati dalekosežne posledice za one koji se bave ljudskim pravima i suočavanjem sa prošlošću.

„Ovakvim stavom suda negira se pravo svih da otvaraju pitanja prošlosti, izvršenih ratnih zločina i učesnika u njima”. Nevladine organizacije se pitaju „šta bi se dogodilo da je Simon Vizental bio osuđivan za klevetu u vreme njegovog traganja za ratnim zločincima počinjenim u II svetskom ratu” a podsećaju da ni Slobodan Milošević nije pravosnažno osuđen za ratne zločine i da je, poštujući pretpostavku nevinosti, umro nevin. „Samim tim, svako ko postavi pitanja učešća Miloševića u ratnim zločinima, posle ovakve presude, može da očekuje pravne konsekvence”.

„Donošenje ove nepravosnažne presude ne sme nas obeshrabriti u borbi protiv zaborava i daljem istraživanju odgovornih za ratne zločine i insistiranju na kažnjavanju tih najgnusnijih dela protiv čovečnosti”, zaključuje se u saopštenju kojem se još pridružuju Centar za mir i razvoj demokratije, Beogradski centar za ljudska prava, Queeria, list Republika, Socijaldemokratska unija, Urban in, Škart, Mreža Žena u crnom iz Srbije.