Mondo: Obeležen Međunarodni dan ljudskih prava

Izvor: Mondo

Međunarodni dan ljudskih prava i 60 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima obeležile su danas nizom manifestacija institucije, političke stranke i nevladine organizacije u Srbiji.

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je na svečanom prijemu u Palati Srbija, da bez poštovanja, jemčenja i zaštite ljudskih prava nema demokratije.

“Ovog 10. decembra samo se podsećamo na svoja prava koja nam pripadaju jednako kao i drugima počivajući na jednostavnim i neprevaziđenim vrednostima – jednakosti, bratstvu i slobodi”, kazao je Čiplić.

Učesnici manifestacije “60. godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima – pet koraka u borbi protiv diskriminacije” na Trgu Republike u Beogradu, ukazali su na nezadovoljavajući položaj populacije koja predstavlja najugroženiji sloj stanovništva u Srbiji.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izrazio je zadovoljstvo što je danas 10 mladih iz osetljivih – ranjivih društvenih grupa dobilo stipendije za školovanje, zahvaljujući društveno odgovornim kompanijama.

Govoreći o ljudskim pravima Ljajić je ocenio da je Srbiji preko potreban opšti antidiskriminacioni zakon i dodao da se nada da će “taj krovni zakon” biti usvojen u prvom kvartalu naredne godine.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da je 2008. godinu obeležila nemoć države da uhapsi i izruči Ratka Mladića Haškom tribunalu.

“Danas je jasno da je Ratko Mladić pod zaštitom i kontrolom delova institucija koje imaju veću moć od države”, rekla je Kandićeva na konferenciji za novinare nevladinih organizacija povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

Prema njenim rečima ova godina značajna je i zbog osnivanja koalicije za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i teškim povredama ljudskih prava.

Mreža za restituciju Srbije ocenila je da ni u ovoj godini jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na imovinu, u Srbiji nije zaštićeno.

Bespotrebnim odlaganjem povraćaja oduzete imovine građanima, i u uslovima svetske ekonomske krize, obeshrabruje se i ono malo zainteresovanih investitora spremnih da dugoročno ulažu u Srbiju, ističe se u saopštenju Mreže za restituciju.

Forum žena Demokratske stranke organizovao je u centru Beograda akciju prikupljanja pomoći za žene i decu žrtve nasilja koji su smešteni u Sigurnoj kući. Građani su donosili hranu, odeću, obući i igračke za decu i to ostavljali na štandu.

Omladina DSS-a danas je u centru Beograda delila letke “Jednaka prava za sve” na kojima su napisani izvodi iz Deklaracije o ljudskim pravima i izneti podaci o kršenju ljudskih prava na Kosovu, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Sličnu akciju DSS je organizovala u Kosovskoj Mitrovici i Štrpcu.

Srpska radikalna stranka saopštila je povodom proslave Međunarodnog dana ljudskih prava da je sudbina nestalih Srba na Kosovu i Metohiji još nepoznata.

Povodom 60 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, 13. i 14. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograd biće održana revija filmova, saopštili su organizatori.

Opštom deklaracijom UN o ljudskim pravima iz 1948. godine se garantuje da su svi ljudi rođeni slobodni, s jednakim dostojanstvom i pravima.

Deklaracija je jedan od najznačajnijih dokumenata svetske organizacije, koja se bori za mir, ali se zalaže i za ostvarenje ljudskih prava.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 10. decembra 1948. godine usvojila deklaraciju o ljudskim pravima u pariskoj palati Šajo, na trgu Trokadero, gde će danas biti organizovana ceremonija obeležavanja godišnjice, u prisustvu predstavnika UN, Evropske komisije i nevladinih organizacija.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, inspirisana francuskom deklaracijom o ljudskim i građanskim pravima iz 1789. godine i američkom deklaracijom o nezavisnosti iz 1776. godine, imala je za cilj da spreči pojavljivanje ideologija poput nacističke i ponavljanje genocida kakav su izvršili nacisti tokom Drugog svetskog rata nad Jevrejima.

Tekst je usvojilo 58 tadašnjih članica Generalne skupštine UN, sa izuzetkom Jugoslavije, Sovjetskog Saveza, Saudijske Arabije i Južne Afrike, koje su bile uzdržane.

Istočnoevropske zemlje, na čelu sa SSSR, insistirale su na ekonomskim i socijalnim pravima umesto na građanskim i kulturološkim, koje su branile zapadne zemlje, u klimi koja je označavala početak hladnog rata.

Zapadne zemlje, s druge strane, nisu želele da prihvate deklaraciju kao obavezujući pravni dokument, jer su se plašile da će ih njihove kolonije upotrebiti protiv njih.

UN su tek 1966. godine usvojile dva obavezujuća dokumenta koji čine povelju UN o ljudskim pravima.

Za francuskog pravnika Renea Kasena, koji je učestvovao u izradi teksta iz 1948. godine, ova deklaracija ostaje “prvi organizovani manifest čovečanstva koji je ikada usvojen”.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je inspirisala sve međunarodne sporazume posle Drugog svetskog rata i priznata je kao osnova međunarodnog prava, koje se zasniva na ljudskim pravima.

Ta deklaracija je, međutim, inspirisala i političke koncepte poput “prava na mešanje” u unutrašnje stvari zemalja iz humanitarnih razloga. Ovaj koncept, koji je razvio šef francuske diplomatije Bernar Kušner, bio je korišćen u propagandne svrhe NATO-a u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, Iraku i Avganistanu.

Deklaracija nije sprečila genocid u Ruandi 1994. godine, kao ni brojna kršenja ljudskih prava širom sveta, uključujući i zemlje kao što su SAD, sa osnivanjem zatvora van dometa međunarodnog prava i primenom torture u ratu protiv terorizma.

Prema mišljenju bivšeg francuskog ministra Robera Badentera, ljudska prava su “ideologija” kojoj se protive države koje kritikuju njenu isključivo zapadnu viziju i dovode u pitanje njenu univerzalnost.

Badenter je ocenio da zemlje poput Kine, Venecuele, Kube ili Mjanmara, kao i islamski pokreti, smatraju da su ljudska prava proizvod specifične verske tradicije.

Bivši francuski ministar smatra da je svet “ušao u regresiju” u oblasti ljudskih prava posle napada 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu, i da je to uslovljeno “katastrofalnom” politikom SAD, koju su sledile evropske zemlje pod plaštom borbe protiv terorizma.

“Porekli smo ono što pretendujemo da branimo i dugo ćemo snositi posledice”, upozorio je Badenter na nedavnoj konferenciji u Parizu, posvećenoj godišnjici deklaracije o ljudskim pravima.