B92: Komisija za bavljenje zločinima
Izvor: B92
U Prištini je formirana koalicija organizacija za ljudska prava za pripremu osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima.
Fond za humanitarno pravo je saopštio da koaliciju čine organizacije za ljudska prava, udruženja porodica nestalih i ubijenih, ženske organizacije i mediji. Bivša portparolka Karle del Ponte Florans Artman kaže da će komisija pomoći rad regionalnih tužilaštava kako bi se otkrile masovne grobnice i rešile sudbine nestalih.
“Ona će imati istraživački pristup, a njen zadatak će biti da nastavi mapiranje svih ratnih zločinaca. Svakako taj posao je započeo Haški tribunal, započela su lokalna tužilaštva i u okviru tog posla svakakvo je potrebno ponovo podvlačiti zahtev da haške arhive budu dostupne, rekla je Florans Artman, članica upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo i bivša potparolka haškog tužilaštva.
Posebnu pažnju buduća komisija (Rekom) će posvetiti sudbinama nestalih osoba i silovanjima, rekla je danas presednica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić.
Kandićeva je na konferenciji za novinare u Beogradu podsetila da je na Regionalnom formu za tranzicionu pravdu, održanom 28. i 29. oktobra u Prištini, formirana Koalicija civilnog društva za podršku inicijativi za osnovanje Rekoma.
Koaliciju koju čine FHP, Dokumenta (Hrvatska) i Istraživačko-dokumentacioni centar (BiH) do sada je podržalo 108 organizacija i 155 pojedinica iz država naslednica bivše Jugoslavije, navela je Kandićeva.
Prema njenim rečima, Koalicija će sledeće godine početi da prikuplja milion potpisa za osnivanje Regionalne komisije (Rekom), a krajem 2009. će zahtev za osnivanje podneti nacionalnim parlamentima.
Ona je rekla da su učesnici Foruma i članice Koalicije podržali suđenja za ratne zločine kao najvažniji pravni odgovor za utvrđivanje pojedinačne krivične odgovornosti.
Kako je kazala, neka udruženja porodica žrtava iz Republike Srpske su odbila da dođu u Prištinu, navodeći političke razloge za nedolazak.
Ona je navela da su na Forumu u Prištini predstavnici pojedinih albanskih udrženja porodica žrtava naveli sumnju da srpski sudovi mogu doneti pravdu albanskim žrtvama.
Kandićeva je kazala i da su se mladić i devojka koji su preživeli zločin u Podujevu založili da žrtve moraju učestvovati na suđenjima i da za to moraju pronaći snage.
U Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu u toku je suđenje četvorici pripadnika jednice “Škorpioni”, koja je bila u sastavu MUP-a Srbije, koji se terete za ubistvo 14 albanskih civila i ranjavanje petoro dece u Podujevu 28. marta 1999. godine.