Zëri: Fond za humanitarno pravo publikovao je izveštaj o problemima koji preokupiraju etnicke zajednice Srpska vlada nastavlja da drži kosovske Srbe kao taoce

Izvor: Zëri

Srpska zajednica, zbog izloženosti velikom  pritisku  iz Beograda nalazi se u nezavidnoj situaciji.  Sa jedne strane želi da se integriše i vodi normalan život na Kosovu, dok se  sa druge strane  suočava sa  jakim pritiskom od strane Vlade Srbije.

Bojkotovanje institucija Republike Kosova od strane srpske zajednice, je u potpunosti indikovano od strane Vlade Srbije, rečeno je na konferenciji organizovanoj od strane FHP. Na ovoj konferenciji  je prezentovan izveštaj ,,Pitanja bezbednosti, zapošljavanje i primena zakona protiv diskriminacije na Kosovu” razmatrani  su  problemi  koji  preokupiraju etničke zajednice  u  mestu,  sa posebnim akcentom na Srbe. Prema autorima ovog izveštaja period prikupljanja informacija je bio period pre i posle  proglašenja nezavisnosti. Prema ovome izveštaju, FHP na Kosovu je identifikovao slučajeve pripadnika  etničkih zajednica koje nisu mogle da se zaposle upravo zbog njihovog lošeg vladanja albanskim jezikom. U odsustvu direktora Nataše Kandić, iz razloga jer je zauzeta suđenjima  za ratne zločine, prisustvovala je Sandra Orlovic, zamenica direktora FHP-a. Ona je izjavila da će se videti koliko se radi na implemetaciji zakona o ljudskim pravima i prava manjina, dodajući  da je to izuzetno  važno za sve građane Kosova.

Etničke zajednice zaposlene u Kosovskim institucijama

U KPS  je zaposleno 710 ili 9.97  posto  srba u odnosu na ukupan broj zaposlenih 7.119 policajaca.  Zaposlenih Bošnjaka 215, Turaka 86, Goranaca 38 i dr. Posle 17. februara 296 srpskih policajaca nije htelo da radi pod komandom  KPS-a, u međuvremenu četvoro od njih se ponovo vratilo na posao, dok je ostali dio nastavio sa bojkotom.

U UNMIK carinama Kosova, od 562 ukupno  zaposlena  radnika , Srba  ima 58, Bošnjaka 17, Turaka 14, Goranca 3, Roma 2, Aškalija 2 zaposlena. Posle proglašenja nezavisnosti, zbog prekršaja pravilnika o radu , suspendovano je 49 radnika Srba i 3 Bošnjaka. U PTK prema izveštaju je ukupno  zaposleno 2.484 radnika. Od njih je 117 ili 4.71 posto iz redova manjinskih zajednica. Najveći broj zaposlenih nealbanca su Srbi, 41 zaposleni. U KEK-u je ukupno zaposleno 7.452 radnika, od tog broja 105 ili 2.27 posto iz redova manjinskih zajednica, od njih 29 Bošnjaka, 28 Srba, 27 Turaka, 3 Roma i 18 ostalih zaposlenih.  Na Prištevačkom aerodromu  je ukupno zaposleno 576 radnika, a od njih 5 Srba, 2 Bošnjaka, 4 Turčina i 1 Rom.

U međuvremenu koordinatorka  ovog projekta  Ardita Metaj, rekla je da se ovaj projekat bazirao na osnovu gledišta pripadnika etničkih manjima, izdvajajući kao primaran problem koliko su oni zaista zadovoljni sa institucionalnim  uslugama koje im se pružaju.

,,Glavni problem etničkih zajednica na Kosovu je nezaposlenost. Ovaj problem nije samo problem etničkih zajednica nego i većeg broja Kosovara.” rekla je Ardita Metaj Dika.  Zatražila je od  kosovskih institucija da instaliraju nekoliko mehanizama koji će se više baviti  postojećim etničkim  zajednicama u mestu.

Sa aspekta pitanja bezbednosti, prema Metaj u ovom izveštaju se pominje da  je sloboda kretanja manjina zadovoljavajuća. ”Kada govorimo o srpskoj  manjini  primećuje se da su nerešeni sporadični  incidenti  koji su se desili u poslednje vreme, stvorili kod njih osećaj straha i  nesigurnosti  za nastavak života na Kosovu”, rekla je ona. Mataj je naglasila i to, da  sami pojedinci ovoga komuniteta nisu imali lično iskustvo upotrebe sile nad njima  ili  nekog fizičkog napada na njih.

“Osećaj nesigurnosti u velikoj meri je kod njih prouzrokovala i sama Vlada Srbije, gde su neprekidno pozivani da ne uzimaju učešća u institucijama Kosova, te su nakon poslednjih događaja primorani  da napuste državne institucije”, naglasila je Metaj. Po njoj, srpska etnička zajednica uzimajući u obzir  pritisak koji se vrši nad njom, trenutno se nalazi u nezavidnoj situaciji.

Sa jedne strane želi da se integriše i vodi normalan život na Kosovu, ali je sa druge strane je izložena velikom pritisku od strane Srpske Vlade” – izjavila je  ona.

U ovom izveštaju, pored problema sa kojima se suočava etnička zajednica, spominje se i bezbednost, nezaposlenost  i veliki broj drugih problema sa kojima se suočava celokupno Kosovo. Metaj je između ostalog rekla da albanci koji  žive u opštinama sa srpskim većinskim delom, što se odnosi na severni deo  Kosova, nemaju slobodu kretanja.

,,Albanci u onim delovima Kosova, gde je većinski dio srpske zajednice, imaju pristup lokalnim institucijama samo uz pratnju  KPS-a, UNMIK-a i KFOR-a, na ovo je dodala da i državni organi nakon nezavisnosti imaju poteskoće pristupa ovim lokalnim institucijama”.

Na ovom okruglom stolu bili su prisutni predstavnici svih etničkih zajednica. Za vreme prezentacije ovog projekta , nekoliko predstavnika Turske zajednice iz  sela Mamuša, su osudili FHP da i ona sama na ovom okruglom stolu narušava  prava manjina , jer je nedostajao  simultantni  prevod  na turskom jeziku, kao  i prevod agende i  izveštaja.