Mondo: Bitka u ex-YU za dokaze Haškog tribunala

Izvor: Mondo

Haška dokumentacija oko koje je već počela diplomatska borba na relaciji Banja Luka – Sarajevo, a u koju su se uključile i druge zemlje bivše Jugoslavije, u budućnosti neće biti vraćena ni u jednu od ovih zemalja.

Ovo je za banjalučki “Fokus” potvrdio Matijas Helman, predstavnik Sekretarijata Haškog tribunala za BiH. Helman je rekao da je pitanje povrata dokumentacije ozbljno pitanje o kojem će konačnu reč dati Savet bezbednosti UN, koji odlučuje i o sudbini samog tribunala.

“Svesni važnosti ove dokumenatcije za sve zemlje bivše Jugoslavije, vrlo oprezno razmatramo ovo pitanje. U budućnosti, ti materijali biće vrlo važni istražiocima, istoričarima i mnogima kojima će biti neophodan pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji. O mnogo čemu neophodno je voditi računa, a zaštita svedoka samo je jedno od osetljivih pitanja koje se vezuje uz povrat dokumentacije. Ne radi se samo o pravnim i tehničkim problemima zbog čega se povrat dokumentacije ne treba očekivati u doglednoj budućnosti” objasio je Helman.

Banjalučki list navodi da sarajevska politička scena lobira diplomatski kor BiH da ne dozvoli da deo dokumentacije bude vraćen Republici Srpskoj svesni činjenice da nema uporišta da dokumenatcija izuzeta iz RS, bude vraćena na druge adrese. Traže da dokumentacija bude pohranjena u Arhiv BiH sa sedištem u Sarajevu, dok je s druge strane Vlada RS donela odluku u kojoj je zaključila da ta gradja mora biti vraćena u Banju Luku.

Helman kaže da se u Tribunalu nalaze originalni dokumenti koji su u jednom delu već dostupni na Internetu, a taj procenat u narednom periodu biće još veći.

“Radi se o raznovrsnoj dokumentaciji. Jedan deo postoji u elektronskom formatu. Ne znam da li Vlada RS raspolaže sa fotokopijama. Teško je to reći s obzirom na veliku dokumentaciju koja je trenutno u Sudu u Hagu”, kaže Helman.

U borbu za stotine hiljada raznih dokumenata uključili su se i “Sorosev Open Society Archives” iz Budimpešte, Grad Hag, i nevladine organizacije iz Srbije, BiH i Hrvatske, kao i Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo koja smatra da dokumenti treba da budu pohranjeni u Hagu.