Politika: Hvaljeni i osporavani gest

Izvor: Politika

Jedni u Tadićevom izvinjenju vide dobar potez, drugi kažu da
predstavlja „veliko razočarenje”

Povodom vesti iz Zagreba da se predsednik Srbije Boris Tadić izvinio građanima Hrvatske zbog zločina u proteklom ratu – rekavši, u specijalnom intervjuu za emisiju „Nedjeljom u dva” Hrvatske televizije, da svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda, koje su učinili nesrećnima pripadnici njegovog naroda, upućuje izvinjenje i preuzima za to odgovornost – agencija Beta prenela je reagovanja nekih ovdašnjih stranaka i nevladinih organizacija, koje su ovaj istup različito ocenile.

Jedni u tom izvinjenju vide „dobar državnički gest”, drugi kažu da je Tadić „bruka i sramota za Srbiju”, a treći smatraju i da je neophodno obostrano izvinjenje kako bi došlo do pomirenja.
Srpsko društvo mora da se suoči sa prošlošću što, između ostalog, znači i priznavanje zločina koji su počinjeni, njihovu individualizaciju i osudu, ocenila je funkcionerka G17 plus Snežana Stojanović. „Smatramo da je to dobar gest jer su Srbiji u budućnosti potrebni prijatelji kako u regionu tako i u Evropi i svetu i mislim da je ovo dobar korak ka stvaranju prijateljstava u smislu da se sve ono što se dešavalo na ovim prostorima u prošlosti praktično prizna i osudi u okviru svakog društva pojedinačno”, istakla je Stojanovićeva.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić ocenio je, međutim, da je predsednik Srbije Boris Tadić „bruka i sramota” za Srbiju jer se izvinio Hrvatima za ubijanje i progon Srba.
Vučić je rekao da je Tadić „najveća štetočina za državu Srbiju i njene nacionalne interese”. „On je direktno optužio Srbiju za izazivanje rata na prostoru bivše Jugoslavije. Izvinio se Hrvatima za sve ono što su činili od Ante Pavelića do Franje Tuđmana. Za to što su pobili stotine hiljada Srba i zato što su proterali milione Srba sa njihovih ognjišta”, kazao je Vučić.

Sa prve strane – „On se izvinio Hrvatima za 700.000 ljudi ubijenih u Jasenovcu, za pola miliona prognanih ljudi iz Krajine i Zapadne Slavonije. Izvinio im se za akcije ’Bljesak’ i ’Oluja’. Izvinio se Hrvatima što su počinili najveći genocid posle Drugog svetskog rata na teritoriji Evrope”, kazao je Vučić, oštro reagujući na zagrebačku vest.
Funkcioner Socijalističke partije Srbije Žarko Obradović kazao je da izvinjenje predsednika Srbije građanima Hrvatske predstavlja „veliko razočarenje” jer on time „priznaje nešto što objektivno ne postoji”.
Obradović je rekao da je reč o politici Tadića kao predsednika Demokratske stranke, to jest politici zapadnih zemalja koja u Srbiji vidi opravdanje za sve ono što su učinili devedesetih godina.
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je, pak, da nema ništa protiv izvinjenja predsednika Tadića građanima Hrvatske, ali da nisu dovoljne „samo reči”. „Odnose Srbije i Hrvatske poremetila je politika proistekla iz pogrešnog sistema vrednosti, koja (u Srbiji) opstaje i danas”, rekao je Jovanović, dodajući da politika koja je posledica pogrešnog sistema vrednosti opstaje zbog koalicije predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.
Komentarišući izvinjenje predsednika Srbije, potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski rekla je da nisu samo Srbi činili zločine i dodala da je neophodno obostrano izvinjenje kako bi došlo do pomirenja. „Potrebno je da se zločini rasvetle kako bi se gradila prava i čista priča u odnosima balkanskih zemalja”, istakla je Filipovski.
Koordinator Igmanske inicijative, koja okuplja oko 140 nevladinih organizacija iz zemalja regiona, Aleksandar Popov ocenio je da je izvinjenje predsednika Srbije Borisa Tadića građanima Hrvatske „dobar gest” u pravcu normalizacije odnosa između dve zemlje i da dolazi nakon svih turbulencija – presude Međunarodnog suda pravde po tužbi Bosne za genocid i u trenutku kada je ostala tužba Hrvatske.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je da je izvinjenje predsednika Srbije građanima Hrvatske najozbiljnije izvinjenje koje se do sada čulo na ovim prostorima. Ona je naglasila da je Tadić uz izvinjenje preuzeo odgovornost u svojstvu predsednika Srbije za nedela koje su, u ime srpskog naroda, počinile srpske oružane snage i istakla da se to sada prvi put čuje. „Posle te izjave se može očekivati da saradnja sa Haškim tribunalom bude dovedena do kraja i da sve obaveze prema Haškom tribunalu budu ispunjene to jest da svi haški optuženici budu predati”, kazala je ona i dodala da će ova izjava poboljšati saradnju Srbije i Hrvatske.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko izjavila je, takođe, da je izvinjenje koje je predsednik Srbije uputio Hrvatskoj „dobrodošlo” i da je u funkciji poboljšanja odnosa između dve zemlje.
Inače, predsednik Tadić prvi je visoki funkcioner Srbije koji se izvinio građanima Hrvatske zbog nedela i zločina u proteklom ratu, a sličan gest je učinio još na početku svog mandata, tokom posete Sarajevu 2004. godine. Tadić se tom prilikom, 6. decembra 2004. godine, izvinio svima kojima su „zločin počinili pripadnici srpskog naroda”, ali je rekao da očekuje izvinjenje od svih drugih koji su činili zločine Srbima, Hrvatima i Bošnjacima.
Predsednik nekadašnje Srbije i Crne Gore Svetozar Marović i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić su 10. septembra 2003. u Beogradu uputili u ime građana svojih zemalja međusobna izvinjenja za sva zla ili štetu koje su građani dve zemlje činili jedni drugima, naglasivši da krivica za počinjene zločine mora biti pojedinačna.
Marović se potom 13. novembra 2003. godine u Sarajevu izvinio „za svako zlo ili nesreću koju je bilo ko u BiH pretrpeo zbog SCG”.
Tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica nije se, međutim, tokom svoje prve posete BiH, u januaru 2001, i kasnije tokom 2002. godine, izvinjavao građanima te zemlje. Koštunica to nije učinio ni kada je bio u Zagrebu povodom samita krajem 2000. godine, ocenivši da jednostrano izvinjenje ne bi ništa značilo.
Autor: B. ČPAJAK