Nataša Kandić: Istina i pravda u Srbiji za nedela u prošlosti
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava i
60 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima
Konferencija za štampu FHP, YIHR, YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava, Žene u crnom
Beograd, 10.decembar 2008.
U pozitivnom smislu 2008. godinu obeležilo je hapšenje Radovana Karadžića, optuženog za genocid i zločine protiv čovečnosti počinjene u oružanim sukobima u BiH. Verovalo se da je neuhvatljiv. Bivša tužiteljka Haškog tribunala Carla del Ponte je javno upozoravala na to iznoseći podataka da je njena služba izgubila svaki trag Karadžiću još 2004. godine. Činjenica je da je Karadžić uhapšen nakon što je bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica izgubio na izborima nedvosmisleno ukazuje da je zaštita tog haškog optuženika bila organizovana i strogo kontrolisana od dela Vlade koji je kontrolisao bivši premijer. Već nakon prvog pojavljivanja pred Haškim tribunalom, slika o Karadžiću kao srpskom heroju je nestala iz javne upotrebe. Hiljade i hiljade običnih ljudi koji su ga slavili, bili su zatečeni problemima „odbeglog heroja“ – pre svega, besom na američkog diplomatu Holbruka koji mu je, kako Karadžić kaže, obećao slobodu pod uslovom da se povuče sa političke scene, a umesto da u njoj uživa on je uhapšen. Sam Karadžić je obavio demitologizaciju srpkih heroja. Njegovi branitelji sveli su se na grupu od 200 članova desničarske grupe zvane 1389, koja u pratnji policije obilazi vladine institucije i organizacije za ljudska prava, uručujući im nacističke krstove kao znak navodnog izdajništva.
Najveća prepreka i pretnja uspostavljanju vladavine prava je nemoć Vlade da stekne potpunu kontrolu nad institucijama i tajnim službama. Ima ozbiljnih indicija da u okviru institucija deluju grupe koje pružaju zaštitu Ratku Mladiću i blokiraju njegovo hapšenje.
Domaća suđenja za ratne zločine pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu predstavljaju najvažniji zvanični odgovor države Srbije na ratne zločine koje su počinilie srpske oružane snage u oružanim sukobima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Međutim, mali broj suđenja i istraga u toku, nepostojanje jasnih kriterija u izboru slučajeva, praksa Vrhovnog suda Srbije da ukida prvostepene presude, korišćenje govornice Parlamenta za napade na tužioce, sudije i organizacije za ljudska prava, nezainteresovanost medija za suđenja za ratne zločine – sve to ukazuje da se ta suđenja odvijaju u nepovoljnom društvenom i političkom ambijentu.
Tužilaštvo za ratne zločine je najvažnija institucija protiv kulture nekažnjavanja. Zaslužno je za pokretanje veoma važnih postupaka protiv pripadnika srpske policije, vojske i dobrovoljaca, i otkrivanje činjenica koje nisu bile poznate javnosti. Međutim, ta institucija nema strategiju procesuiranja ratnih zločina, jasne kriterijume za izbor slučajeva za istragu, kao ni prioritete. Pažljiva analiza izdatih optužnica pokazuje da je među njima najmanje onih koje su rezultat srategije i plana Tužilaštva u procesuiranju ratnih zločina. Optužnice u slučajevima Ovčara, Suva Reka i Lovas izdate su nakon ozbiljne i samostalne istrage Tužilaštva za ratne zločine; a ostale su nastale sticajem okolnosti. U predmetima Banatski Kovačevac i Slunj optužnice su rezultat saradnje sa Tužilaštvom Republike Hrvatske (ustupanje dokaza); optužnica u slučaju Zvornik I nastala je na temelju ustupljene dokumentacije od strane Haškog tribunala [i dodatne istrage], tri su optužnice politički motivisane, kao u slučaju Tuzlanska kolona i kosovskih Albanaca, a tri su podignute nakon sprovedene istrage povodom navoda FHP i podnetih dokaza o počinjenim zločinima u Srebrenici, Podujevu i Zvorniku.
Veoma brine suđenje dvojici pripadnika Posebnih jedinica policije za ubistvo trojice braće Bytyqi, američkih državljana, u toku kojeg je saslušano oko 100 pripadnika PJP i Crvenih beretki, koji su sudnicu pretvorili u galeriju mračnih likova. U tom slučaju sud je nemoćan da utvrdi istinu o događaju i odgovorne za ubistvo jer u policiji još uvek vlada strah od moguće odmazde komandanata PJP i Crvenih beretki. Optužnica i suđenje Iliju Jurišiću, Hrvatu iz Tuzle, ozbiljno diskredituje Tužilaštvo za ratne zločine. Umesto da su pribavljene dokaze predali Tužilaštvu BiH i tamošnjem sudu na nadležnost da odlučuju o odgovornosti za zločine protiv pripadnika bivše JNA, Tužilaštvo je obelodanilo optužnicu dok je istraga još uvek bila u toku, i time pokazalo flagrantno nepoštovanje zakona.
Veće za ratne zločine, i pored manjkavosti u radu pojedinih sudija, predstavlja najstabilniji deo sudskog sistema u Srbiji. Sudije su profesionalne, svojim integritetom, doslednošću i privrženošću zakonu najviše doprinose izgradnji odgovornih institucija u Srbiji.
Nakon promene Vlade policija se vratila u okvire zakona. U skladu sa pravom na slobodno okupljanje i izražavanje mišljenja, grupa 1389 svakodnevno protestuje protiv hapšenja Radovana Karadžića ali pod budnim okom policije. Nije bilo nijednog fozičkog napada prema neistomišljenicima [organizacijama za ljudska prava i medijima]. U vreme i nakon javnih protesta u Srbiji protiv nezavisnosti Kosova [februar 2008], policija je postupala kao ekstremna politička partija. Nije sprečavala rušenje i paljenje javne imovine, uključujući objekte stranih ambasada.
Povremeno neprofesionalno postupanje policije u vezi sa zaštitom oštećenih sa Kosova koji prate suđenje u predmetu Suva Reka opradvdano izaziva bojazan da li će oštećeni sa Kosova ubuduće učestvovati u suđenjima za ratne zločine.
Povezivanje civilnog društva na regionalnom nivou dostiglo je formu zajedničke inicijative za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima [REKOM]. 29. oktobra 2008. godine u Prištini formirana je Koalicija za REKOM, koju čine organizacije za ljudska prava, udruženja žrtava, organizacije mladih, ženske grupe, profesionalna udruženja i brojni pojedinci koji zagovaraju osnivanje REKOM. Koalicija podržava suđenja za ratne zločine kao najvažniji pravni odgovor na počinjene ratne zločine i čvrsto veruje da se objektivna ograničenja suđenja mogu prevazići osnivanjem REKOM-a koji može osigurati zapis o prošlosti – verodostojan, objektivan i zvaničan. Koalicija se zalaže za stvaranje zajedničkog zapisa koji činjenično prikazuje ratne zločine, suprotstvalja se relativizaciji, minimiziranju ili preuveličavanju događaja i žrtava, može da pomogne u rešavanju sudbine nestalih i otkrivanju tajnih masovnih grobnica.
