Apel NVO predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću

Biljana Kovačević – Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava pročitala je Apel predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću.

”Članstvo u EU jeste jedini put demokratizacije Srbije i njene demokratske budućnosti. Od nas zavisi koliko će taj proces trajati. Budući da zastupamo evropske vrednosti i put modernizacije Srbije, Srbiju kao otvorenu zemlju, kao zemlju u Evropi – zahtevamo jasne poruke predsedničkog kandidata Demokratske stranke, Borisa Tadića u pravcu politike za koju se zalažemo. Sedamdeset odsto građana i građanki se izjašnjava za Evropu i zato predsednički kandidat Tadić ima obavezu da zastupa težnje upravo tih građana i građanki. Nedovoljno jasne poruke Borisa Tadića i njegovi brojni ustupci snagama koje otvoreno istupaju protiv integracije Srbije u Evropu, mogu dovesti do apstinencije upravo onih koji su za evropsku Srbiju. Zbog svega toga tražimo od Borisa Tadića da u poslednjoj nedelji kampanje jasno artikuliše evropski put Srbije i pozove na razgovor sve društvene aktere koji su njegovi prirodni saveznici za taj put, pre svih političke predstavnike, odnosno stranke poput stranaka manjina, LDP i naravno nevladine organizacije. To je najmanje što Tadić kao lider i predsednički kandidat koji očekuje podršku demokratskih snaga, može da uradi upravo zbog ciljeva koje ističe kao prioritete svoje politike. Samo takva jasna politika i precizan plan mogu mobilisati sve proevropske snage i sprečiti povratak Srbije u najteža vremena. Biljana Kovačević – Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava, Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo, Borka Pavićević, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Staša Zajević, Žene u crnom, Miljenko Dereta, Građanske Inicijative, Dinko Gruhonjić, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Andrej Nosov, Inicijativa mladih za ljudska prava”.

Nakon pročitanog apela, učesnici konferencije su rekli seldeće:

Miljenko Dereta, Građanske Inicijative: Tišina koja je zavladala nakon pročitanog apela je zanimljiva zato što ste vi kao i mi verovatno zbunjeni činjenicom da se mi obraćamo zapravo onome za koga će, pretpostavljam, većina od nas glasati. Njemu se obraćamo zato što imamo utisak da on pogrešno procenjuje da ima većinu i da pogrešno procenjuje da će svi koji demokratski misle i koji žele Srbiju u Evropi glasati za njega, a da pri tom on ne preduzme korake koje je neophodno da preduzme da bi te ljude izveo na birališta. Svaki glas je važan u nedelju. Mi želimo da kandidata učinimo i odgovornim za to. On se mora obratiti svima. Ne samo svim građanima, kao što je rekao, već i institucijama koji čine deo političkog života, a to su pre svega parlamentarne stranke koje treba da obezbede ratifikaciju sporazuma sa Evropskom unijom. Dakle, mi ga pozivamo na dijalog sa svima od kojih ishod glasanja zavisi. To je prvo. Drugo, izloženi smo u poslednje vreme novim napadima koji dolaze iz dela vlade, koji su usmereni prema Evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici. Ja moram da kažem da nosim sa sobom inspirativni tekst gospodina Samardžića, jer prosto ne mogu da verujem, svaki čas proveravam, možda sam pogrešno pročitao, da u njemu između ostalog piše da su Evropska unija i SAD i Kosovo zapravo zapali u skoro psihotičku situaciju, što je dijagnoza koju se ne bih usudio da dam čak ni da sam lekar, a malo dalje on kaže da strepi jer u Evropskoj uniji može da pobedi ludilo. I treće što me jako zabrinulo to da sam čuo da će verovatno i Australija priznati Kosovo što nas onda obavezuje da Đokovićevu pobedu označimo kao ništavnom. Hvala vam.

Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo: Mi izlazimo sa ovim apelom upravo zato što hoćemo demokratsko lice Srbije. Do sada sa ovakvim političkim elitama nismo uspeli da vidimo to lice, ali mi svi zaslužujemo posle svih ovih godina da Srbija dobije političko lice koje garantuje demokratsku budućnost sadašnjim i budućim generacijama. Poruke predsedničkog kandidata Borisa Tadića moraju da su jasne da svakodnevno ne strahujemo od približavanja politici i stavovima premijera Vojislava Koštunice, što je do sada otvaralo više prostora za Srpsku radikalnu stranku i one koji će se pridužiti toj stranci, ukoliko se dogodi da kandidat SRS pobedi. Mi hoćemo Srbiju sa predsednikom koji će vrlo otvoreno i jasno da pokaže da mu je potrebna i pomoć i podrška svih onih koji zastupaju evropske vrednosti. 70 posto građana jeste za tu Srbiju koja će biti deo Evropske zajednice, ali umesto kortoaznog obraćanja građanima hoćemo da nam pokaže da on poznaje i računa na svaku konkretnu organizaciju, partiju i pojedinca koji zastupaju evropsku budućnost za svoju zemlju. Hoćemo da prekine sa političkim igrama u vezi sa Kosovom. Hoćemo da budemo susedi sa Albancima. Hoćemo da Srbi na Kosovu imaju budućnost, a ne da stalno strahuju od podizanja oružja. I zato tražimo u ovoj nedelji jasne poruke o miru, prijateljstvu i o tome da naš predsednički kandidat Boris Tadić računa na civilno društvo, na političke partije koje predstavljaju manjine, najbolju demokratsku opciju koja se tiče Evrope i demokratske budućnosti Srbije. U tome je taj naš apel i u tome vidimo zapravo obavezu predsedničkog kandidata Borisa Tadića da perstane da okreće glavu i da izbegava,da se obrati konkretno i čuje da mi svi hoćemo da podržimo, ali da znamo koga i zašto da podržimo. Hvala.

Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji: Tražimo da se Boris Tadić izjasni u ovim poslednjim danima predsedničke trke zato što smo ovih dana svedoci da ga premijer Vojislav Koštunica zatrpava novom tezom o trećem putu između Rusije i Evropske unije, da ga ministar za Kosovo zatrpava tezama da je Evropska unija ideološki cilj poput komunizma i samoupravljanja i da je to izraz dogmatske svesti. Zato što je Srbija potpisala jedan nepravičan i nepovoljan sporazum sa Rusijom samo da bi se pokazala da je antievropska. O tome ćemo nekom drugom prilikom. Zato što su svi komentatori i analitičari upregnuti da publici u Srbiji kažu da Evropa nije put Srbije. Evropa je jedini put demokratizacije Srbije, ukoliko je želimo a već je ovde rečeno, 70 posto građana se izjašnjava za taj cilj. I zato tražimo, još jednom ponavljam, da se predsednički kandidata Boris Tadić obrati onim milion i po građana koji imaju pravo na glas a nisu izašli u prvom krugu i sve izvesnije je da možda neće izaći ni sada, a oni mogu biti odlučujući za to ko će biti pobednik u ovoj predsedničkoj trci. Hvala.

Dinko Gruhonjić, Nezavisno društvo novinara Vojvodine: Dinko Gruhonjić: Ja dolazim iz Novog Sada, gde imam puno prijatelja među mlađim svetom, asistent sam na fakultetu, gde se družim sa studentima koji imaju ozbiljnu nedoumicu da li treba da izađu uopšte na drugi krug izbora, jer smatraju da ih je Boris Tadić izneverio. Ja nisam siguran koliko je gospodin Tadić toga svestan. Koliko je svestan da nije samo upitno da li će milion i po apstinenata iz prvog kruga izaći na izbore, nego je upitno i da li će nacionalne manjine u Vojvodini, jer ih je on, na žalost, uvredio svojim nastupom u Subotici, kada je rekao da mu je čudno što nacionalne manjine imaju kandidata za predsednika Srbije. Nisam siguran da će na izbore izaći glasači LDP, Lige socijaldemokrata Vojvodine i ostalih demokratskih partija koje su prilično jake u Vojvodini. Sa druge strane siguran sam da ne želim da Aleksandar Vučić ikada više postane ministar informisanja, jer kao novinar dobro se sećam najsramotnijeg i najrigidnijeg zakona o informisanju u istoriji moderne Evrope. Mi smo juče u Novom Sadu obeležili 15 godina od smrti Srđana Aleksića, mladića koga su u rodnom Trebinju 21. 01. 1993. godine u centru grada, na deset metara od policijske stanice, pretukli bradati monstrumi. Šest dana kasnije Srđan je preminuo, a pretukli su ga zato što je pokušao da zaštiti svoga komšiju Bošnjaka. Alen Glamović danas živi u Švedskoj i ima familiju i svake godine obilazi Srđanov grob. Srđana više nema, ali nema ni spomenika Srđanu. Prošle godine, očigledno za potrebe tadašnjeg političkog trenutka, kada je Srbija na čudan način oslobođena odgovornosti od genocida u Srebrenici, ta priča je bila glavna tema na Radio televiziji Srbije. Čak su snimili film koji se zvao ”Srđo”. RTS je zaboravio tu priču, Srbija je zaboravila tu priču i takozvana demokratska Srbija je zaboravila tu priču. Ja živim za trenutak kada će moj Novi Sad i svi gradovi na Balkanu dobiti ulicu Srđana Aleksića, jer ću znati da će tada moja deca živeti u normalnoj zemlji. Hvala vam.

Borka Pavićević, Centar za kulturnu dekontaminaciju: Dobar dan i hvala vam što ste došli u ovolikom broju, kako se to kaže. Ono što mislim, ako sam ja dobro čula a vi ćete mi reći ako nisam, više puta je potpredsednik vlade Božidar Đelić izjavljivao da potpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom predstavlja jednoglasni dogovor Vlade. Ja, koliko vidim, taj jednoglasni dogovor se odlaže. Ono što mi je mislim dužnost u odnosu na sve ono što smo radili godinama, je da u ovom času pred nabubrelim radikalskim monstrumom zauzmemo ovakav stav, znači potpuna svest o jednoj apsolutnoj kulturnoj, duhovnoj pripremi za takozvani treći put. Pa sam danas pročitala da je Evropska unija utopija. Moram vas podsetiti na nešto, ima dva termina toga tumačenja. Jedni misle da je utopija ono što ne može biti, što je nemoguće. A drugi misle da je utopija upravo svi oni koji su se utopili. Smatram da je ovakav stav borbe protiv utopije u stvari borba protiv modernizma, jer su ta dva pojma jako, jako u istoriji vezana. To ne govorim ja, to govori cela srpska moderna tradicija. Citiraću vam Jovana Skerlića, koga bi neko mogao da se priseti – ”Srbiji je mesto na zapadu i samo na zapadu”. Dakle, celokupna naša tradicija govori o tome da je Srbiji mesto na zapadu. Kulturna i duhovna tradicija. Možda po prvi put ili ne znam drugi put ili od 1991. godine mi smo ponovo u situaciji da o tome odlučujemo. Jasno je šta ćemo kao građani učiniti. Ali ovakava jedna ideološka priprema celokupnog bića, zajedno sa pobedom koje je pominjao naš dragi Miljenko Dereta, mogu da kažem i sledeće, jeste da je tenis jedna veoma bitna stvar. Jeste da Srbija ima mnogo brendova o kojima se govori, ali sam dubokog ubeđenja da je najveći brend Srbije i ono što je apsolutno čini jednom modernom državom upravo njena multietičnost. To je upravo zemlja u kojoj postoje svi ljudi različitih imena i prezimena u kojoj postoje različite nacionalnosti i ja držim da je to taj brend koji nas vodi u modernizaciju Srbije. Iz dužnosti prema onome što možemo dobiti, iz dužnosti prema onome što možemo izgubiti je i ovaj naš apel o jasnosti opredeljenja za potpisivanje sporazuma i za ulazak u Evropsku uniju, jer samo pod tim uslovima, ovo najveće što je kulturno, etničko, sveukupno, geografsko, ekološkao, kakvo god hoćete nasleđe Srbije može spasiti i prevesti u neko trajanje. Upozoravam vas na to, da mi, što bi rekla Nataša Mićić, proglašavajući ”Sablju” potrošli smo dve Jugoslavije, ovu Aleksandrovu i ovu Titovu, pretpostavljam i znam da i u ljudskom, materijalnom i finansijskom smislu mi više nemamo šta da potrošimo. Prema tome smatram da je jasno opredeljenje oko vrednosti, oko onoga što je oduvek činile osnovni resurs ove zemlje. Budući da smo se u svom radu uvek oko toga opredeljivali zahtevamo i molimo da se i drugi oko toga opredele. Ono što danas može da se pročita u štampi do te mere je poražavajuće kao na kraju, pravo da vam kažem i fotografije. Ne osećam se ni malo ponosno što premijer ide i zakopačava sako i na onakav način gleda u Vladimira Putina. Smatram da ova zemlja ne sme da bude kolonija.Od te fotografije hvata me jedna velika muka, jer je to upravo svest koja dovodi do kolonijalnog društva, a ne što se mi u dugom radu zalažemo a to je na vrednostima koje sami posedujemo i na vrednostima koje su oduvek bile Evropske vrednosti. Hvala vam puno.

Staša Zajević, Žene u crnom: Dakle, mi kao odgovorne građanke, a na prvom mjestu aktivistkinje civilnog društva, braniteljke ljudskih prava, aktivistkinje za mir i ženska ljudska prava imamo ne samo pravo nego i obavezu da se obratimo u ovom trenutku. Imamo pravo da tražimo odgovornost od predsedničkog kandidata Borisa Tadića da konstruktivno preuzme odgovornost prema društvenim snagama koje se zalažu za Evropsku Srbiju, a koje će zbog njegovog, kao što je rečeno, neodlučnog, nejasnog, kolebljivog stava i apstinirati. I zato je naša odgovonost prema onima sa kojima radimo, a to su muškarci i žene evropske orijentacije. I mi želimo ovde takođe da pokažemo solidarnost. Solidatnost kao građansku vrlinu koja postoji u ovom segmentu civilnog društva i na prostoru čitave Srbije ističem jer je solidarnost građanska vrlina naspram etničke solidarnosti i vrednosnog jednoumlja. Mi znamo da ukoliko pobjede predstavnici ksenofobične, mračnjačke Srbije onda će aktivisti i aktivistkinje civilnog društva biti prvi na meti udara. Obraćamo vam se i zato što nam je stalo da gradimo pravedan mir, a taj pravedan mir se ne može dostići bez onoga što mi tražimo svih 15 ili 20 godina, a to je kažnjavanje odgovornih za rat i ratne zločine, pre svega one počinjene u naše ime. Dakle, mi želimo da živimo u miru ne samo kao odsustvo rata, nego odustvo nasilja, mržnje, na prvom mjestu mržnje prema onima koji su različiti u svakom pogledu. Hvala.

Andrej Nosov, Inicijativa mladih za ljudska prava: Ono što se meni čini da je važno dodati sada je zašto mi Borisa Tadića zovemo da konkretizuje svoj dijalog sa institucijama kao što su nevladine organizacije, kao što su političke partije poput Liberalne demokraske partije ili Partije Vojvođanskih Mađara jeste zapravo konkretizacija njegove političke poruke i naše budućnosti. Pošto ja govorim isped organizacije mladih koja se bavi ljudskim pravima, mi nemamo budućnost samo ako možemo slobodno da putujemo i samo ako imamo dobru platu i penziju, već imamo demokratsku budućnost ako institucije funkcionišu, ako su pitanja ratnih zločina ključna pitanja za ovo društvo, ako je komšijski odnos sa Kosovom ključno pitanje za ovo društvo i u odnosu na to naša budućnost se gradi sada. I upravo zbog toga, pošto znamo kako su izgledale prethodne četiri godine, mi tražimo od njega da se vrlo konkretno i vrlo jasno pozabavi ključnim pitanjima, pored tog institucionalnog dijaloga koji od njega očekujemo. Isto tako tražimo od njega da u poslednjoj nedelji kampanje kaže kako i na koji način misli da nas vodi u Evropu, ako ni jednog trenutka ne govorimo o Ratku Mladiću koji je uslov svih uslova da bi Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da bi nastavila svoje Evropske integracije. Tako da potpuna saradnja sa Haškim tribunalom jeste nešto čime predsednički kandidat treba da se bavi. Pozivam novinare na pitanja.

Biljana Kovačević – Vučo: Mi očekujemo jasnu Evropsku poruku predsedničkog kandidata Borisa Tadića. Očekujemo izostanak dalje ambivalencije u tom pogledu, koketiranje sa onima koji nisu evropski opredeljeni. Naravno, očekujemo razgovor sa svim onim političkim snagama u Srbiji, bez obzira kako da su one organizovane. Da li kao političke stranke kao što smo već naveli, nevladine organizacije ili grupe, pokreti da se sa njima obavi razgovor i da se nađe taj zajednički imenitelj koji se zove Evropska moderna Srbija. Znači zahtevamo i naša apel je i smatramo da nije kasno za to da taj dijalog mora i može da se uspostavi. Ali taj dijalog mora i može da se uspostavi, ali taj dijalog podarazumeva jasnu i ponavljam, neambivalentnu politiku predsedničkog kandidata Borisa Tadića. I ja sada moram da dodam nešto svoje. Mi smo došli u jednu veoma paradoksalnu situaciju da smo mi, koji smo sve vreme proglašavani za izdajnike, zapravo sada u situaciji da najviše branimo Srbiju. Mi branimo Srbiju. Srbija, izolovana Srbija, mračna Srbija će odgovarati svima. Šta ih briga za nas. Mi ne želimo da Srbija propadne i mislim da ima još vremena. Nedelju dana nekad izgleda strašno malo, ali u ovom trenutku i uz pokazivanje dobre volje i jasnog opredeljenja za Evropsku i modernu Srbiju, ja mislim da mi možemo da pobedimo, da ta Srbija može da pobedi.