Tužbe Bošnjaka iz Žepe protiv Srbije zbog zatvaranja i mučenja u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje
Advokat Fonda za humanitarno pravo (FHP) je podneo tri tužbe za naknadu štete protiv države Srbije u ime Mušana Džebe, Enesa Bogilovića, Ahmeta Kamenice, Muje Vatreša, Selima Nuhanovića, Halila Durmiševića, Senada Jusufbegovića, Fehima Dudevića i Fadila Čardakovića [svi iz Žepe], zbog odgovornosti države za njihovo zatvaranje u logore Šljivovica i Mitrovo Polje u leto 1995. godine i zlostavljanje koje su nad njima u izvršili pripadnici MUP-a Srbije. Tužbe su podnete 23. novembra i 20. decembra 2007. godine, u okviru programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti u ostvarivanju reparacija.
Krajem jula 1995. godine u Srbiji su formirani prihvatni centri u Šljivovici (opština Čajetina) i Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac) za Bošnjake iz BiH koji su, nakon pada enklava Srebrenica (11. jul 1995. godine) i Žepa (30. jul 1995. godine) prebegli na teritoriju Srbije. Pripadnici VJ-graničari su ih presretali na obali Drine, a nakon pretresa neke su sprovodili na informativni razgovor, a druge su odmah predavali lokalnoj policiji iz Malog Zvornika ili Bajine Bašte. FHP je dokumentovao slučajeve gde su pripadnici VJ tukli izbeglice. Policija je kamionima i autobusima sprovela izbeglice u Šljivovicu i Mitrovo Polje. U Šljivovici, Bošnjake su smestili u stare radničke barake, a u Mitrovom Polju, u objekte koji su najverovatnije nekada služili kao dečije odmaralište. Navodne prihvatne centre obezbeđivali su pripadnici specijalnih policijskih jedinica Republike Srbije.
Izbeglice iz Srebrenice i Žepe koji su boravili u Šljivovici i Mitrovom Polju svedočili su Fondu za humanitarno pravo o svakodnevnoj torturi, ponižavajućem postupanju, seksualnom zlostavljanju, izgladnjivanju i drugim nezakonitim postupcima srpske policije. Za zatvorene Bošnjake Šljivovica i Mitrovo Polje su bili logori. Trojica zatvorenika nisu preživela: jedan zatvorenik se ugušio u kamionu od nedostatka vazduha, tokom sprovođenja u logor; drugi je ubijen iz vatrenog oružja, a treći je umro od posledica batinanja. Sredinom avgusta 1995. godine, zatvorenike je registrovao Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK).
Enes Bogilović je u logoru proveo pet meseci, Mušan Džebo četiri meseca, Mujo Vatreš šest meseci, Ahmet Kamenica, Selim Nuhanović Halil Durmišević, Senad Jusufbegović, Fehim Dudević po devet meseci, Fadil Čardaković četiri i po meseca. Pripadnici MUP-a su ih tokom boravka u logorima više puta zlostavljali zbog čega svi danas osećaju teške fizičke i psihičke posledice.
FHP poziva državne institucije u Srbiji da kroz program reparacija obeštete žrtve kršenja ljudskih prava u prošlosti koje su izvršili pripadnici srpske vojske i policije.
