Tužba zbog nezakonitog pritvora 1999. godine na Kosovu

Fond za humanitarno pravo (FHP) je, u okviru programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti, podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu dve tužbe za naknadu štete protiv Republike Srbije: u ime Sabita Bibića iz Sjenice, zbog torture koju su nad njim u decembru 1993. godine izvršili  policajci OUP-a Sjenica, kao i u ime Fehrata Suljića, Bošnjaka kojeg su maltretirali policajci OUP-a Tutin u februaru 1996. godine.

Početkom decembra 1993. godine, nekoliko NN policajaca iz OUP-a Sjenica došlo je u porodičnu kuću Sabita Bibića u selu Ugao i tražili od njega da im preda pušku i „škorpion“. Iako im je odgovorio da ne poseduje nikakvo naoružanje,  oni su mu naredili da krene sa njima i službenim automobilom su ga dveli u mesnu zajednicu Karajukića bunari. U toku vožnje, policajci su ga nekoliko puta udarili vrhom pendreka. Po dolasku u mesnu zajednicu su ga smestili u jednu prostoriju u koju su posle pola sata ušli policajci Milorad Jovanović i Milinko Veličković. Oni su mu postavljali pitanja u vezi sa oružjem koje on navodno poseduje, a vrlo brzo su počeli da ga ubeđuju da ukoliko ne poseduje oružje, treba da ga kupi i da im ga donese. Nakon izvesnog vremena, u prostoriju je ušao inspektor OUP-a Sjenica Mile Nedić koji je rekao policajcima da „znaju šta treba da rade“. Kada je izišao iz kancelarije, policajci su počeli da udaraju Sabita pesnicama i pendrecima po glavi, telu, rukama i tabanima. Sabit je od siline udaraca pao u nesvest. Došao je svesti kada su ga polili vodom ali su odmah nastavili da ga tuku pesnicama i palicama po telu. Pretili su mu pištoljem da će ga ubiti. Posle nekog vremena pustili su ga da ide. Sledećeg dana, Sabit Bibić je događaj prijavio sekretaru opštine Vučeti Vučetiću i načelniku OUP-a Sjenica Nikoli Lukoviću, ali mu je nakon nekoliko dana stigao poziv na informativni razgovor, na koji se Bibić uredno odazvao. Prilikom saslušanja, policajac po nadimku „Penda“ ispitivao je Sabita ponovo o  naoružanju. Pošto je Sabit  ponovo negirao da ima bilo kakvo naoružanje, odveli su ga u ćeliju gde je proveo nekoliko časova a zatim ga pustili na slobodu.

U martu 1996. godine u kuću Fehrata Suljića u selu Dolovo, došli su policajci Sulejman Hodžić i Zvonko Milunović i naredili mu da krene sa njima na informativni razgovor. Po dolasku u policijsku stanicu u Tutinu, Fehrata su uveli u jednu kancelariju gde se nalazio policajac Slaviša Kiković koji je odmah počeo da ga udara pesnicama u grudi i leđa. Kada je Fehrat Suljić pao na pod, policajci Hodžić i Milunović su nastavili da ga udaraju đonom po leđima. Nakon batinanja vezali su ga lisicama za radijator u kancelariji, da bi ga posle izvesnog vremena pustili. Od posledica torture kod Fehrata Suljića je konstatovano trajno oštećenje kičme i pomeren bubreg.

Tokom oružanog sukoba u BiH, pripadnici MUP-a Srbije su na teritoriji Sandžaka stalno pretresali kuće Bošnjaka u potrazi za naoružanjem. Bez obzira što u većini slučajeva  nisu pronašli oružje, priapdnici policije su Bošnjake lišavali slobode i u policijskim stanicama ih batinali u cilju iznuđivanja priznanja da poseduju naoružanje ili da učestvuju u ”aktivnostima protiv države”. Iako su ovi slučajevi prijavljeni nadležnim organima, u većini slučajeva nikada nije sprovedena ozbiljna istraga, niti disciplinski postupak. Naprotiv, većina policajaca koji su, prema podacima FHP učestvovali u batinjanju sandžačkih Bošnjaka i danas rade u MUP-u Srbije.

FHP poziva državne organe Srbije da u skladu sa načelima vladavine prava, žrtvama kršenja ljudskih prava koje su izvršili pripadnici srpske vojske i policije pruže adekvatno obeštećenje.